Politička avantura jednog čoveka ili odbrana prava celog naroda?

0
833

srpskaDa li je referendum o obeležavanju Dana Republike Srpske politička avantura Milorada Dodika, kako tvrde u Sarajevu, ili je referendum pitanje očuvanja identiteta Republike Srpske unutar BiH – pitanja su na koja niko nema dovoljno argumentovan odgovor. Bosna i Hercegovina je očigledno nefunkcionalna država, kojom se praktično niko više ne bavi ozbiljno. To je ostavilo prostor da politički predstavnici tri najveća naroda u BiH svako pitanje politički zloupotrebljavaju, a racionalni argumenti se čuju sve ređe.

Najnovija politička kriza u Bosni i Hercegovini vrti se oko toga da li Republika Srpska ima pravo da pozove svoje građane da se na referendumu 25. septembra izjasne o 9. januaru kao Danu Republike Srpske, iako je Ustavni sud BiH doneo Odluku prema kojoj je ovaj dan svojevrsna diskriminacija prema nesrpskim građanima Republike Srpske.

Odlukom Ustavnog suda BiH, Zakon o praznicima Republike Srpske u suprotnosti je s Ustavom BiH, Međunarodnom konvencijom o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Argumenti, kontraagrumenti

Ustavni sud BiH odluku je doneo novembra prošle godine po zahtevu člana Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda Bakira Izetbegovića, koji je između ostalog naveo da je 9. januar kao praznik uspostavila „Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini“ još 1992. bez učešća Bošnjaka i Hrvata u svom sastavu.

U zahtevu Bakira Izetbegovića, a koji je Ustavni sud usvojio, navodi se da iz Deklaracije o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine jasno proizlazi namera da se formira država dominantno jednog, srpskog, naroda, „uz apsolutno isključivanje i diskriminaciju svih drugih naroda i gaženje njihovih prava“. Prema Izetbegoviću, taj dan simbolizuje ratne zločine nad nesrpskim stanovništvom.

„Prema navodima podnosioca zahteva, to će se kasnije pokazati i tokom, kako ističe: „[…] agresije na BiH, kada je na toj teritoriji izvršeno sistematsko i plansko etničko čišćenje svih koji nisu Srbi, uz činjenje brojnih drugih povreda međunarodnog humanitarnog prava, što će kulminirati genocidom nad Bošnjacima u Srebrenici“, navodi se u Odluci Ustavnog suda.

Kao dalje argumente podnosilac zahteva ističe i to što istog dana RS proslavlja slavu Sveti Stefan. Način proslave Dana Republike Srpske, uz verska obeležja, jedan je od ključnih argumenata za tvrdnju da sa ovim državnim praznikom ne mogu da se poistovete svi narodi u Republici Srpskoj.

Ustavni sud BiH čini osam sudija – po dvojica iz reda tri konstrutivna naroda i dvoje međunarodnih sudija. Za usvajanje zahteva glasale su međunarodne sudije Ustavnog suda BiH, jedan hrvatski sudija je glasao protiv, drugi je bio bolestan. Protiv su glasala i dvojica sudija iz redova srpskog naroda.

Da Vas podsetimo:  Srđan Žunić – simbol uhapšene srpske savesti

U izdvojenom mišljenju sudija Zlatko Knežević protivi se Odluci o usvajanju zahteva Bakira Izetbegovića. Knežević navodi da se Ustavni sud izjašnjavao o načinu proslave praznika, iako mu je u nadležnosti bilo samo da se izjasni o ustavnosti Zakona o državnim praznicima RS. U tom Zakonu se verska obeležja ne pominju, čime se sud bavio percepcijom, a ne pitanjem zakonitosti, ocenjuje Knežević.

On smatra da Dan RS nema ni verska i diskriminatorska obeležja. Na argument da Dan RS, zbog istorijskog konteksta ne može da bude faktor jačanja kolektiviteta svih naroda u RS, Knežević navodi:

„Tvrdnja iz Odluke da sam datum ne iskazuje zajedničke vrednosti svih nema simboliku kolektivnog zajedničkog sećanja koje može da doprinese jačanju kolektivnog identiteta, ironična je i nepravedna prema savremenoj BiH. Koji je to datum u savremenoj istoriji koji ispunjava taj uslov, a da ga svi prihvate kao takvog? Pa sam kolektivni identitet je sporan u ovoj zemlji?! Nije ovde u pitanju simbolika zajedničkog sećanja jer su naša sećanja u BiH, u pravilu, različita, već je u pitanju nešto daleko važnije – tolerancija prema drugačijem sećanju i prihvatanju da može postojati drugačije sećanje i na praznik koji je sekularan, a čije postojanje prihvatamo ne iz imaginarne simbolike, već iz stvarne potrebe za međusobnim uvažavanjem i tolerancijom“, navodi se u izdvojenom mišljenju sudije Kneževića.

Formalno nije verski, u praksi ima i verskog

Činjenica je da se u Zakonu o praznicima Republike Srpske, o kom se izjašnjavao Ustavni sud, Danu Republike Srpske ne pripisuju verska obeležja. Činjenica je, međutim, i to da istog dana Republika Srpska proslavlja slavu – Svetog Stefana, pa je verski folklor sveprisutan.
Na poslednjoj proslavi Svetog Stefana, održanoj posle Odluke Ustavnog suda BiH, služena je liturgija i obavljen slavski obred. Međutim, istog dana, ali odvojeno, održane su menifestacije povodom Dana Republike.

U prilog ovoj tezi govori i podatak da je za državni praznik proglašen Dan nezavnisnosti BiH 1. mart, datum održavanja referenduma o nezavnisnosti BiH od Jugoslavije 1992. Politički lideri srpskog naroda tada su pozvali na bojkot tog referenduma, a i danas se taj dan kao državni praznik obeležava samo u Federaciji. Dok u Sarajevu 9. januar vide kao najavu svih zločina prema nesrpskom stanovništvu, u Banjaluci upravo 1. mart vide kao uvod u krvavi rat.

Celu odluku Ustavnog suda s izdvojenim mišljenjem sudije Kneževića možete pogledati ovde.
Ključni faktori o novoj krizi

Zanimljiv je podatak da pravna služba Kancelarije međunarodnog predstavnika u BiH, međunarodne institucije ustanovljene Dejtonskim sporazumom, a čije su odluke obavezujuće, nije dostavila mišljenje o ovom pitanju Ustavnom sudu BiH. Za sada se o pitanju referenduma u RS iz ove kancelarije ne izjašnjavaju. Postavlja se pitanje i kakav bi efekat eventualna zabrana mogla da izazove u RS, odnosno šta je veća šteta – da puste da se referendum održi ili da zabranom doprinesu dodatnom zaoštavanju retorike Banjaluke prema međunarodnom faktoru u BiH, ako ne i nešto gore.

Savet ambasadora za primenu mira u BiH izjasnio se protiv referneduma u Republici Srpskoj, ali uz izdvojeno mišljenje ambasadora Rusije u BiH. Međutim, kao što sam naziv kaže, ovo mišljenje je samo savetodavno, dok bi jedino obavezujuće bilo ono međunarodnog predstavnika, ako se ta institucija izjasni.

Tročlano Predsedništvo i o ovom pitanju je podeljeno. Stav Bakira Izetbegovića je jasan, odnosno izričito se protivi referendumu, član Predsedništva iz reda hrvatskog naroda Dragan Čović smatra da nema smisla zabranjivati refrendum, a najzanimljivija je tu pozicija člana Predsedništva iz reda srpskog naroda Mladena Ivanića.

Ivanić je u RS možda i najvažniji deo opozicije vlasti koju predvodi i u svakom smislu simbolizuje Milorad Dodik. Međutim, Ivanić je nedavno izjavio da će referendum o Danu Republike Srpske biti održan i da je 9. januar „linija ispod koje Srbi neće ići“. Pošto, kako je rekao, međunarodnoj zajednici smeta što se na referendumu građani izjašnjavaju o odluci Ustavnog suda, pa se samim tim dovodi u pitanje kredibilitet te važne institucije, Ivanić predlaže da se građani Republike Srpske izjasne o Danu Republike Srpske, a ne o ovoj odluci.

Predsednik RS Milorad Dodik odbacuje optužbe da vodi avanturističku politiku. Referendum će ovoga puta biti održan, izričit je Dodik, uz ponavljanje da ne može da se dovodi u pitanje dejtonski status RS unutar BiH:

Beograd o referendumu

Srbija i Hrvatska su garanti Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je 1995. doneo mir u BiH. O pitanju referenduma za sada se zvanično ne izjašnjavaju.

U Beogradu je sinoć održan sastanak predsednika i premijera Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića na ovu temu, a pozvali su sve političke lidere iz RS da sutra dođu u Beograd na sastanak u vezi s najavljenim referendumom. Za sada nema informacija da li će zvanični Beograd tražiti da RS odustane od referenduma, niti kako bi predstavnici RS reagovali na takav eventualni zahtev. Nedavno je Kristijan Dan Preda, izvestilac Evropskog parlamenta za BiH, zamolio premijera Vučića da “interveniše i ubedi svog prijatelja (Dodika) da to nije dobra stvar“.

„Tu Bosnu ne možemo da prihvatimo ili da podržimo. Ili će se vratiti u okvire Ustava ili će biti stalno problematična”, rekao je Dodik, dodajući da ljudi koji vode RS „nisu avanturisti” i žele stabilne odnose u BiH, ali isto tako BiH mora da uvaži RS ni manje ni više od onoga što je napisano u Ustavu i Dejtonskom sporazumu.

S druge strane, postoje i ocene da je referendum predizborni trik Milorada Dodika, odnosno vetar u leđa pred lokalne izbore zakazane za 2. oktobar.

SDP BiH, koji smatra da referendum neustavan i nezakonit, te vrhunac urušavanja države BiH i njenih institucija, traži da se međunarodni predstavnik do 2. septembra, kada zvanično počinje predizborna kampanja, izjasni u vezi s referendumom.

Jedna od rasprava koja se vodi je i to da li je referendum u skladu s Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH. Međutim, i o ovome su mišljenja podeljena.

Dok u Sarajevu tvrde da referendum u RS podriva temelj mirovnog sporazuma, u Banjaluci tvrde da te temelje podrivaju upravo odluke poput one Ustavnog suda.

Činjenica je da je Ustavni sud BiH uspostavljen Dejtonskim sporazumom, ali isto tako taj dokument na kom počiva sadašnja BiH, ne brani referendum kao demokratsko pravo.
Referendum – najbolnija reč u BiH

Aktuelni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik praktično je bez prestanka na vlasti u RS celu deceniju. Obavljao je funkciju premijera i predsednika. Dodik je u više navrata pominjao referendum. Još 2006. počeo je da pominje referendum o nezavisnosti RS, a više puta je najavio i referendum u RS o Sudu i Tužilaštvu BiH, za koje tvrdi da rade pristrasno protiv građana RS. Mnogi su ovaj potez tumačili kao Dodikov pokušaj da se sam zaštiti od krivičnog gonjenja, što je Dodik negirao. Najbliže tome da se referendum o Sudu i Tužilaštvu BiH zaista održi RS je bila 2011, ali je Dodik od toga odustao posle razgovora s tadašnjom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton. Tada je rekao da želi da da šansu dijalogu s EU radi otklanjanja nedostataka u radu Suda i Tužilaštva.

Njegovi politički protivnici ovakav potez su međutim ocenili kao Dodikov „neviđeni poraz“.

Insajder

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime