„Najgora od svih vrsta nepismenosti je politička nepismenost. Politički nepismena osoba ne čuje, ne govori, ne učestvuje u političkim događajima. Ona ne zna da troškovi života: cena pasulja, ribe, brašna, stanarine, cipela, lekova, zavise od političkih odluka. Politički nepismena osoba je toliko zaslepljena da ponosno govori kako mrzi politiku. Ta osoba ne zna da se iz njegovog političkog neznanja rađa prostitucija, napuštena deca i najgori od svih lopova – loši političari, korumpirani i potkupljeni od strane lokalnih i multinacionalnih kompanija. – Bertold Breht“
*******
Još jedni izbori posle kojih će sve ostati uglavnom isto kao i pre njih. Uostalom, to je bio razlog zbog čega su izbori i raspisani, kako bi namesnik zapadnih ambasada i njihovih NVO – Aleksandar Vučić, dobio mandat da „dovrši posao“. Poslova koji su započeti, a ostali su nedovršeni je mnogo, a najvažniji od njih su:
- Završetak rasprodaje preostalih Srpskih resursa u strane ruke (obradiva zemlja, Telekom, EPS itd.).
- Dalja dezintegracija Srbije – regionalizacija i uspostavljanje Vojvodine kao kvazi države unutar Srbije, koja bi se u nekom pogodnom trenutku mogla otcepiti od Srbije.
- Dozvola za ulazak tzv. države Kosovo u UN.
- Udaljavanje od Rusije, i približavanje NATO paktu.
Obzirom da je ostvarivanje ovih zadataka u direktnom sukobu sa interesima Srpskog Naroda, čak i u sukobu sa interesima građana koji nisu Srbi, Vučić je svoju kampanju, koja neprekidno traje od kada je osvojio vlast, sveo na svoj već oprobani obrazac „hipnoze Srpskih birača“. Nije u njegovoj kampanji bilo uspeha koji su ostvareni u prethodnom periodu (jer ti uspesi jednostavno ne postoje), ali je bilo, kao i ranije, mnogo svetle budućnosti, koju je Vučić usađivao biračima u podsvest tokom svakodnevnih, višesatnih TV seansi i monologa.
Svako ko se usudio da na bilo koji način pokuša da probudi birače iz hipnoze, bio je izolovan, provučen kroz blato režimskih medija, pa i brutalno pretučen. U tom smislu podmetanja koaliciji DSS-Dveri su indikativan primer dokle je režim spreman da ide, kako bi zaštitio svoju mantru o žrtvovanju danas, za neko fiktivno, imaginarno bolje sutra. Svakome ko se imalo razume u ekonomiju i politiku, jasno je da trenutna politika i prioriteti režima, nemaju nikakve veze sa boljitkom građana. Kad bi čovek doveo najveću budalu na vlast, koja se trudi da radi u interesu građana, budala bi smislila i založila se makar za jednu meru koja bi bila u interesu građana i države. Vučić međutim, kao izvršilac tuđe politike, nema čak ni toliko prostora, već je prinuđen da sprovodi politiku koja je u totalnoj suprotnosti sa interesima birača i države koju vodi. U takvoj (nezavidnoj) situaciji, gde je bilo kakvo suočavanje sa partijama koje nude alternativu, moglo da probudi birače iz sna, on je morao da radi (laže) 26 sati dnevno, da maksimalno izoluje svoje birače od svakog mogućeg šuma, koji bi mogao da ih probudi iz hipnoze, i da prefarba u crno sve one koji su, makar na trenutak predstavljali opasnost i mogli da naruše njegovu kampanju na tankim nogama. Nažalost, uspeo je u svom naumu i sve su šanse da će se razaranje Srbije, Srba i „ostalih“ nastaviti ubrzanim tempom posle ovih vanrednih izbora.
Kao đaci ponavljači, mi ostaci svesne (imune na hipnozu) Srbije, moramo konačno da shvatimo nekoliko stvari:
- Protivnik je zao, prepreden i nije za potcenjivanje.
- Sve čestite suverenističke snage, bez obzira na ideološke predznake moraju da se ujedine da bi ovo zlo skinuli sa vrata.
- Svi lični animoziteti moraju da se stave u drugi plan i da se uspostavi saradnja ka zajedničkom cilju, koji mora da bude oslobađanje političkog sistema i medija od stranog i tajkunskog uticaja.
- Svako od nas pojedinačno mora da uloži svoje snage i resurse da bi se sa ovom nemani izborili i da od posmatrača postane učesnik događaja.
Spas i pomoć sa strane ili od samozvanih Mesija, koju većina očekuje sedeći u udobnoj fotelji i grickajući semenke, ili u kafani ispijajući pivo, neće se desiti. Što reče pre neki dan Putin, „ne možeš da pomogneš onome ko je rešio da se udavi“, a većina nas izgleda kao neko ko se odavno pomirio sa svojom sudbinom.
Tvoja dobrobit i spas tvoje države počinje od tebe. Nalepi nalepnicu „Aktivista“ na svoje grudi, nađi ljude slične sebi i kreni da se boriš da tvoj izabrani predstavnik zastupa tebe, umesto Miljenka Derete, Sonje Liht i Američkog Ambasadora.
Aleksandar Mihajlović
Srpska akcija
Od nepismenosti, pa i one političke, mnogo je gora polupismenost. To je ono kad jadnik misli da zna nešto, a nema pojma, pa i ono malo što zna, pogrešno je. Pala je reč „aktiovista“. Takve je pokojni Kiš zvao mahniti. Pekić je smatrao da su zaraženi besnilom, pa je i knjigu s tim naslovom napisao. Ovde bi se predloženi aktivizam sastojao u borbi da nađe svog predstavnika koji će da se bori za njega?! Prosto ne mogu da verujem! Kako autoru nije došla na pamet ideja da pozove ljude na osvešćenje, da se bore za sebe. Kako ni ishranu ni seks ne obavljamo preko predstavnika, zašto bi to ostalo rezervisano samo za politiku? Da li zbog tih predstavnika? Da njima bude dobro?
Narode pokradeni smo na delu izborna krađa i izborni inžinjering CIE i zapadnjaka kako da njihov pijun ostane na čelu Srbije i nastavi sa njenim uništenjem. Narod se protiv svoje volje gura u EU i NATO. Pa nije narod zaboravio malu Milicu Rakić i ostale nevino ubijene u bombardovanju od Vučićevih šefova amera i eu. Da je Ivica Dačić Srbin kao što nije okrenuo bi se Šešelju i ostalim rodoljubnim strankama a ne sudelovao u uništenju Srba i Srbije uz Vučka. Narodu je sve teže treba tražiti nove prevremene izbore uz puno veću kontrolu izbornih listića. Ne čitajte Kurir ni Pečat tamo objavljuju samo hrvatske i protusrpske komentare nek se stide njihovi administratori koji nemaju obraza.