Verujem da je „cenjena nemačka književnica“ i nobelovka Herta Miler, nagrađena sinoć dugim aplauzom posle reči i stavova iznetih na tribini „Logika 29. februara“ u sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u sred Beograda! U Beogradu je to, neko vreme već tako – Srbi isto reaguju i kad na njih bacate bombe i kad im na glavu izručite punu kofu govana! Jer, zaboga, Beograd je kosmopolitski, multikulturalni grad, tu može da dođe ko god hoće, da vam kaže šta hoće a vi da ga nagradite aplauzom!
Nije problem u onom što je sinoć u sred Beograda izgovorila Herta Miler. Razumem Nemce i njihovu potrebu da relativizuju teške zločine koje su ovde, kod nas u više navrata počinili, ne razumem nas.
Kaže sinoć nemačka nobelovka u sred Beograda, a misleći na 1999. godinu i poslednje bombardovanje jednog evropskog grada u 20. veku: „Srbija je sama sebi nanela zlo i da njeni građani moraju da žive sa istinom da su sami sebi naneli patnju!
Uz podsećanje da je svojevremeno, dok su na Srbiju padale bombe u jednom eseju, napisala kako „ne razume arogantni stav prema NATO-u i da Milošević mora biti zaustavljen za sva vremena“, jer „ko u devet godina vodi četiri rata i ko tako pragmatično gradi groblja kao gradove, on se ne može stići rečima“ nemačka književnica sinoć je u Beogradu otišla i korak dalje: „Na Kosovu i u Bosni se dogodilo mnogo zla uz prisustvo nacionalizma i u svemu tome je učestvovala Srpska pravoslavna crkva. Bila sam iznenađena da se sve to dešava u Jugoslaviji koja je bila otvorena zemlja i u kojoj su ljudi mogli da putuju“.
Uz dužno poštovanje prema gospođi Miler, njenim godinama i nagradama, ne ponižavanje Srbije i Srba i to u sred Beograda, nije nas pljunula u sred lica, nego polivanje Srbije i Srba g… u sred Beograda. I nije problem što je gospođa Miler to sinoć izgovorila Srbima u lice, problem je što je Beograd oćutao! Neverovatno a da je sinoć u Beogradu niko nije pitao gde smo to pogrešili, kakvo smo zlo napravili, da nismo možda psovali veliki nemački narod pa smo sami krivi za zlo koje nas je snašlo?
Jer, sledeći logiku nemačke književnice, pitanje je dana kada će nam u sred Beograda biti objašnjeno da su Srbi sami naneli zlo i 1941. godine, da moraju da žive sa istinom da su i tada „sami sebi naneli patnju“.
Dakle, i 1999. godine, kao i 1914., kao i 1941. krivi su Srbi. Ne Nemci, mi smo sami krivi. Jer, da je neko sinoć od Srba ustao u sali Jugoslovenskog dramskog pozorišta i pitao gospođu Miler da li među Srbe „koji su sami sebi naneli zlo“ ubraja i onu decu od par meseci ili par godina pobijenu nemačkim bombama 1999. godine“ da li bi to možda mogao biti povod za novo bombardovanje Srbije?
Mislite da preterujem? Ne bih rekao. Citiram reči gospođe Miler, izgovorene sinoć u Beogradu: „Ako budemo dobri i pijemo čaj jedni sa drugima sve će biti u redu“.
Tako kaže nemačka nobelovka a onda pojašnjava dok Beograd ćuti:
– „Iz priče i razgovora nastaju takođe konflikti. Nisam pacifistkinja i verujem da se neke situacije mogu rešiti samo određenim zahvatima. Kada postoji rat, tada mora da se izvrši zahvat kako bi jedna strana izgubila sve i bila poražena od druge strane. Kada je već tako verujem da je vojna intervencija ljudska i moralna pozicija“.
Stavovi nemačke književnice izgovoreni sinoć u Beogradu neodoljivo me podsećaju na nečije stavove i reči, ne mogu u trenutku da se setim baš na čije…
Gospođa Miler sinoć je u Beogradu bila baš ozbiljna. Koliko, potvrđuju i njeni reči o Ukrajini i Rusiji. Eto novog polja za njeno angažovanje, za novi „zahvat“ kako bi jedna strana kao i Srbija 1999. godine bila poražena.
Čvrsto, nemački, kao da gazi čizmama sa čeličnim đonovima, kaže književnica. Kaže, a Beograd ćuti:
– U Ukrajini je mnogo ljudi nastradalo i verujem da bi tim ljudima moralo da se da oružje zato što se neke pobede ne mogu tek tako izvojevati. Pitam se zašto postoji NATO? Rusi mogu totalno da unište tu zemlju…U Ukrajini praktično ne može normalno da se živi samo zato što su hteli u Evropsku uniju. Rumunija je ušla u NATO samo zato što je bila u strahu od Rusije. Svi su imali taj strah. Svi su strahovali od KGB-a i Moskve.
Posle Miloševića treba srušiti Putina, i to vojno, tom „tipu“ treba stati na put, to je u stvari bila poenta tribine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u sred Beograda. Kaže gospođa Miler da se nadala da će posle raspada SSSR-a demokratija zameniti totalitarizam. Ali, avaj…
„Nije se to dogodilo. Putin je sve izvrnuo. Danas je povređen novinar koji kritikuje Putina. On je u životnoj opasnosti. To su stvari za koje smo mislili da se neće više događati. Ako ne ide diplomatski onda mora vojno da se zaustave takvi tipovi. Tako su i Miloševića morali da sruše“.
Tako reče sinoć u Beograda nemačka književnica i nobelovka Herta Miler. U vazduhu je ostala da visi i rečenica da su kao i Srbi 1999. i „Rusi krivi za zlo koje su sami sebi naneli 1941. godine“. Nemci su 1941. išli u Rusiju na izlet a onda su im Rusi naneli nečuvena zla i varvarstva.
Svi su krivi samo su Nemci pravi! Prigrabili božansko pravo da kažnjavaju krive.
A Beograd ćuti sa punom kofom iznad glave.
I, možda bi nemačka nobelovka mogla da održi seriju ovakvih predavanja po Srbiji i regionu. O tome kako su Srbi sami krivi za sve što ih je snašlo. Prvo od predavanja mogla bi možda da održi u Šumaricama, pa u Jajincima, pa na Starom Sajmištu, možda i u Jasenovcu… Treba i onoj deci sa Kozare objasniti da su sama kriva…
Zoran Šaponjić
iskra.co
Хертин отац је током Другог светског рата био члан елитне нацистичке јединице Вафен СС, чији су припадници, нарочито на Источном фронту и Нормандији, остали упамћени по небројеним злочинима против цивилног становништва и ратних заробљеника. Зато је након завршетка рата њеној богатој немачкој породици која је живела у Румунији, у тамишком округу, где је она и рођена, све одузето. У Немачку се преселила 1987. године. Књижевну „славу“ је стекла пишући о мукама живота под румунским режимом.
Zelim samo da dodam da nije vece proslo bez protesta jer su svi ugledni ljudi ovu „izreziranu “ predstavu napustili i jasno joj pokazali koliko drze do onoga sto je rekla i jos htela da kaze.
Doticna je svojim izjavama najvise rekla o sebi i svom narodu. Neka njima Bog da sto su nama cinili a mi smo narod koji kad nas pljuju postaje samo prkosniji.
Svaba je uvek svaba u koje god ga vreme smestite i nikad Srbima nece oprostiti sto su bili sluge na dvoru cara Dusana Silnog.
Njihova mrznja prema nama traje skoro 8 vekova i nista im ne vredi. Samounistenje to ce im mrznja doneti.
Zapad odlucio da svim sredstvima i orudjima satanizuje Srbiju, da ako vec ne moze da u nama ubije dusu pravoslavnu, natera gnev u nasa srca i time nas u greh puvuce i zagospodari.
Dok je Krsta na nasim celima i desnicama vas se Satan u pravoslavnoj Srbiji ustoliciti nece!
Tako nam Bog pomogao!
Не знам ко је био у тих око 600 присутних, али сам сигуран да су били „пробрани“. Шта Срби мисле о њеном прорачунатом антисрпском шовинистичком иступу – јер као интелектуалац она не може да се вади на „необавештеност“, или како је Ивањи извињава, да је „жртва“ пропаганде западних медија – јасно су показали својим коментарима на интернету. Кад ти је отац био у нацистичкој СС Вафен дивизији, дође згодно да се жижа пребаци на неке друге, у њеном случају на комунисте, румунске и, наравно и пре свега, руске, за тлачење „недужних“ румунских Немаца. Није она глупа – за такве ствари добијају се Нобелове награде. А што се тиче Срба, не морају ни да буду комунисти да би били криви. Довољно је што су Срби…