Dobrica Jevremović iz Despotovca je stočar, pčelar, voćar, pravi poljoprivrednik. Sezona berbe šljiva je pri kraju i, kako je istakao za magazin Agrobiznis, šljiva je dobro rodila. Dobrica poseduje 700 stabala šljive, sorta crvena ranka je najzastupljenija, a ima i čačansku rodnu, i sve ide za rakiju. Ove godine, kako kaže, biće roda oko 20 tona.
– Za čačansku rodnu stručnjaci kažu da je najbolja od svih koje su stvorene u čačanskom Institutu za voćarstvo. Krajem avgusta dozrevaju tamnoplavi jajasti plodovi aromatičnog mirisa i dobrog kvaliteta, težine oko 30 grama. Sorta je izuzetno zahvalna za gajenje, ističe Dobrica za AgroBiznis i nastavlja: – Imam i jedan stari zasad od 150 stabala šljiva koje su dosta stare, a ostale su oko 10 godina stare i sada daju najbolji rod.
– Najbolja rakija se peče od autohtonih starih sorti šljiva. Na prvom mestu to je crvena ranka, zatim trnovača, crnošljiva, belošljiva, metlaš. Za ove sorte je karakteristična veća tolerantnost na sve bolesti šljiva u odnosu na introdukovane i novostvorene sorte.”
Šta je bitno za dobar plod?
Dobrica ističe da je primena agrotehničkih mera veoma bitna i utiče na prinos i kvalitet ploda. Redovno đubri stajnjakom, obavezno kreči stabla. Ukoliko se ne izvrši adekvatna rezidba, dolazi do posledica po samu biljku, što utiče i na prinos i na kvalitet roda.Korektivnom rezidbom mogu se oporaviti i zasadi šljive stari više od deset godina, koji nakon nekog vremena mogu da ostvare i punu rodnost.
– Često proizvođači umeju da veoma blago, lako i malo odrežu odn. skinu rodnih elemenata sa biljke da bi dobili veći prinos. Samim tim biljka se optereti u toj godini pa iznese veći prinos, ali u sledećoj godini imamo značajno manji broj cvetnih pupoljaka jer tokom leta, kada se vrši diferencijacija cvetnih pupoljaka, biljka bude suviše opterećena rodom pa sledeće godine imamo mali i često prinos koji nije ekonomski opravdan, a desi se i godina da nemamo uopšte prinosa – naveo je Dobrica za Agrobiznis.
– Često proizvođači umeju da veoma blago, lako i malo odrežu odn. skinu rodnih elemenata sa biljke da bi dobili veći prinos. Samim tim biljka se optereti u toj godini pa iznese veći prinos, ali u sledećoj godini imamo značajno manji broj cvetnih pupoljaka jer tokom leta, kada se vrši diferencijacija cvetnih pupoljaka, biljka bude suviše opterećena rodom pa sledeće godine imamo mali i često prinos koji nije ekonomski opravdan, a desi se i godina da nemamo uopšte prinosa – naveo je Dobrica za Agrobiznis.
Kako se prvilno peče rakija?
Kao i svaka rakija, pravi se tako što dolazi do vrenja komine (kljuka, cefre, džibre), a onda i njegove destilacije. Rakija se dobija putem destilacije u kazanu za pečenje rakije pri čemu se dva puta destiliše. Posle prve destilacije se dobija tzv. “meka” rakija, a posle druge “prepečenica”. Meka rakija se koristi za kuvanje “Šumadijskog čaja”, a prepečenica kao piće.
– Samo ću istaći, moja rakija je dobra zato što je pravimo od najkvalitetnijeg voća, uz maksimalne higijenske mere, tradicionalni način proizvodnje rakije kombinujemo sa savremenim tehnološkim dostignućima. Uz kontrolisan proces fermentacije, dobar kazan, kvalitetnu destilaciju i burad, dobijate rakiju koja osvaja nagrade – kaže Jevremović za Agrobiznis.
Ako vam je loše, popijete malo rakije: Moćni lek koji leči ovih 10 tegoba
Oni koji bi da se uvere u Dobričinu priču da je njegova rakija dobrog kvaliteta to mogu učiniti u restoranu “Milenijum”, čiji je Dobrica vlasnik.
Agrobiznis magazin / septembar 2018 / Godina IX / Bro
opanak.net
