Za sve koji su se brinuli da li je još živa Radna grupa protiv aerozagađenja u Nišu, stiže dobra vest. Živi su! Doduše, ne možemo da kažemo, onako narodski, da „su živi i zdravi“, jer za ovo drugo još nema dokaza.
Jer stvarno nije „zdravo“ da im je čak puna tri meseca „pametovanja“ trebalo da osmisle i objave niz kratkoročnih i dugoročnih predloga za smanjenje aerozagađenja u gradu. Kako su krenuli, biće neki rezultati tek kad svi pomremo od zagađenja. Ili možda do aprila ove godine. Kad prođu izbori, i bude dovoljno neinformisanih, ucenjenih i potplaćenih koji će izaći na njih, da im daju svoj glas, pa da osmisle i neke inventivne metode za smanjenje aerozagađenja, kao što je na primer, uvođenje akciza na vazduh.
Što da ne. Kad možemo da budemo jedina zemlja na svetu koja ima akcize na struju, što da ne i na vazduh. Jer akcize služe za oporezivanje luksuza i privilegija. A čist vazduh definitivno postaje privilegija kod nas.
Za to vreme poštovanje zakona definitivno ide u kategoriju luksuza. A šta to propisuje Zakon o zaštiti vazduha koji je donet pre desetak godina u Republici Srbiji? Prva obaveza je stalno merenje kvaliteta vazduha. Druga da se podaci merenja učine dostupnim javnosti i objavljuju putem sredstava javnog informisanja. Plan je bio i da se uradi i Strategija zaštite vazduha. Do 2015. godine. Pogađate da nije urađena, te samim tim i nije usvojena.
Tadašnjem predsedniku Vlade nije bilo toliko do čistog vazduha, već više do dovođenja kineskih kompanija. Baš onih koje zbog prekomernog zagađivanja vazduha nisu više mogle da rade u samoj Kini. Koja slučajnost. Kao i slučajnost da je ta ista Vlada, te 2015. donela odluku da se sredstva prikupljena u okviru Ekološkog fonda ne moraju više koristiti samo za ekološke projekte. Ukratko 500 miliona evra se potrošilo na bitnije stvari nego što su uređaji za prečišćavanje vode, vazduha, izradu sanitarnih deponija i ostale „gluposti“. Pitate se koje su to bitnije stvari? Recimo, opremanje Komunalne policije, milicije, ili kako god se zove sada.
Hajde malo da se vratimo na lokal i vidimo šta su to osmislili naši „stručnjaci“. Napravili pravi naprednjački dokument, sve u fazonu „biće, samo što nije, krećemo, evo, za dve, najviše dve i po godine“. Nedostaju samo neki detalji, kao što su, ko, kada i kako, odakle novac i ostale „nevažne“ sitnice. Zato što za pravu naprednu radnu grupu ne sme da postoji ni prošlost, ni sadašnjost, sve je #BudućnostSrbije. Možda zato što smo u prošlosti od njih dobijali ratove, a u sadašnjosti dišemo otrove, i taložimo bolesti koje će, za razliku od obećanog #zlatnodoba, sigurno doći.
A Radna grupa bi pre davanja bilo kakve izjave uvek morala da ima na umu onu staru narodnu mudrost koja kaže: „bolje ćuti, pa da samo misle da si glup“.
Niška radna grupo, ako već prepisujete, prepisujte barem od onih koji znaju kako se radi. Kao što je na primer Užice ili Skoplje. Zato dobijate ocenu: „sedi, jedan“! Mislim, koliko moraš da budeš neinformisan, nestručan ili čak bezobrazan da se napiše u dokumentu, na primer, „radićemo na redovnom, tačnom i blagovremenom informisanju građana o kvalitetu vazduha u gradu“ u kome Institut za zaštitu javnog zdravlja jedino što radi baš onako redovno, jeste da isključuje pojedine senzore kad je kritičan nivo zagađenja.
A tek besmislica sa „uvođenjem besplatnog parkinga za električna i hibridna vozila“ i konstatacija da je „saobraćaj jedan od najvećih izvora zagađenja“. Baš da vidimo efekte toga što će dvadestak električnih i hibridnih vozila imati besplatan parking? Što bi rekao čuveni komentator Mladen Delić „ma ljudi, je li ovo moguće?“. Hajde još jedanput da pokušamo da pomognemo „stručnjacima“ iz Radne grupe, da razumeju problem, mada se sve više čini da njima pomoći nema.
Širom Srbije, kao i u našem gradu, najveći problem je zagađenje česticama PM2.5 i PM10. Poštovani „stručnjaci“, treba da znate da su glavni izvor tog zagađenja ložišta. To su individualna domaćinstva i termoelektrane. Individualna domaćinstva, zato što zbog siromaštva lože šta god nađu i termoelektrane, zato što zbog nesposobnosti upravljačkog kadra EPS-a (čitaj – direktor bivši vlasnik pečenjare), lože ugalj koji nije dovoljno osušen, niti očišćen od primesa. Svako od vas zna kako dime mokra drva.
Pomnožite to sa milion, pa ćete shvatiti nivo zagađenja. Plus imamo filtere na dimnjacima termoelektrana koji ne rade. A plaćeni su.
Što bi se reklo – „budi smog s’ nama“ kakva nam je vlast. Koliki smrad bi trebalo da bude, pa da ne oseti ovo zagađenje. Mislite o tome. Sve je #stvarizbora, pa i #bojkot. Jer pametniji stvarno više ne sme da popušta.
