Sa obzirom na to da je unutar velike većine političkih stranaka odavno postignut dogovor o izabranom putu naše zemlje, potrebno je van skupštine obračunati se sa preostalom „opozicijom“, makar to bila i sama Crkva.
Bespotrebno je govoriti o značaju Crkve u viševekovnoj istoriji našeg naroda i države. Ili nije? Sudeći prema poslednjim dešavanjima, učestalim napadima i ismevanju pomenute institucije čini se da je uvek i iznova dobro prisetiti se činjenica.
Crkva je, na čelu sa Svetim Savom i ocem mu Simeonom, postavila i učvrstila temelje naše državnosti i obrazovala kulturni obrazac po kojem se naš narod oduvek upravljao. Crkva je, nakon pogibije srpske vojske na Gazimestanu, ponajviše delima Danila Pećkog (Mlađeg), ustanovila i odgajila Kosovski zavet i Kosovsku misao, koja je bila stožerna tačka svih nadahnuća i vere našeg naroda. Crkva je, u trenucima neizdrživog jarma pod osmanskom imperijom na čelu sa patrijarhom Čarnojevićem povela narod u Veliku Seobu, a kasnije ga svojim aktivnim učešćem u kulturnom i političkom životu unutar Habzburške monarhije i vratila u Srbiju. U organizaciju ustanaka i njihovo praktično delovanje uključio se bio veliki broj uglednih vladika, sveštenika, od kojih svakako treba izdvojiti protu Mateju Nenadovića i mučenički stradalnog hadži Ruvima Neškovića. Crkva je, dakle, učestvovala kako u stvaranju i oblikovanju Nemanjine države, tako i u Vaskrsenju moderne, slobodne Srbije u kojoj danas živimo. Iznova i iznova gradila je identitet Srbije kojim se danas malo koji narodi mogu pohvaliti. I za kraj, nikada to nikome nije stavljala na teret, nikada ništa ne očekujući zauzvrat, jer je to njena istorijsko-civilizacijska uloga.
Međutim, napadi na ovu instituciju dolaze sa raznih strana. Nekada iz Nemanjine ulice, odakle razni činovnici Vlade ponižavaju Crkvu i njene velikodostojnike, a neretko se to čini na programima i televizijskim emisijama, pogotovo u formatima zabavnog karaktera. Motivi ovakve kampanje naizgled su različiti, no njihov glavni cilj ostaje isti. Osim globalnog trenda nepoštovanja autoriteta društva, gde se njihovim ismevanjem i protivljenjem dokazuje razum i nadmoć, potrebno je iste držati u permanentnom strahu od medijskog linča. Zašto?
Ukoliko su parlamentarne stranke saglasne oko naše budućnosti i ne postoji opoziciona struja koja bi ukazivala na drugačije stavove, onda je istu homogenost potrebno postići i na nivou preostalih institucija, i na kraju, društva. Jer, ako se niko javno ne pobuni protiv šetnje homoseksualaca, biseksualaca, tranvestita i lezbejki (čak su se i Dveri oglasile dan uoči događaja), onda je poželjno održati isti nivo, te hipnotisati celokupno mnjenje. U medijskom mraku, bez ikakvih rasprava na temu, treba ukloniti bilo kakvu smetnju i najmanji šum koji bi remetio fino naštimovanom klaviru u vidu naše Vlade i liberalno-demokratskog društva.
Transparenti uvredljivog sadržaja za sve pravoslavne hrišćane u Srbiji
Tokom same šetnje njene pristalice su isticale transparente sa likom patrijarha Srpske pravoslavne crkve, što je ne uvreda samo za Crkvu, nego i za sve njene vernike, kojih ima znatno više nego što je homoseksualaca, biseksualaca, tranvestita i lezbejki. Da li treba napomenuti da se niko iz nevladinih organizacija, zaštitnika ljudskih ili verskih prava nije pobunio ili zatražio javno izvinjenje organizatora „prajda“?
Crkva je jedina institucija koja se javno pobunila protiv šetnje, te je zato po ko zna koji put bila prezrena od strane medija i države. NJeno demokratsko pravo, kao i pravo svake druge institucije ili pojedinca, dočekano je s nerazumevanjem, ne propustivši priliku da se pomenu džipovi, pedofili ili fiskalne kase. Tužno je što se to ne čini kako bi Crkva bila bolja, što sigurno može, već da bi se obesmislila njena reč, doveo u pitanje njen autoritet i ugled u narodu. Onda prostor za manevrisanje postaje brisan, biva eliminisana svaka misao o porodičnim i tradicionalnim vrednostima, a ostalim potencijalnim „buntovnicima“ na primeru se pokazuje kako će završiti. Za to vreme Crkva je govorila u ime većine, primajući uvrede manjine, koja Crkvu niti razume, niti je deo nje.
Stevan Martinović
SRBi su narod kome su Svetitelji Boziji iz Crkve Hristove stvorili SVE sto SRBi imaju, i sa cime se danas Pravoslavni SRBi kao duhovna cada Svetog Save sa pravom ponose. Savremenu SRBsku drzavu je osnovao Stefan Nemanja. On je rodonacelnik savremenog SRBstva i blagorodne loze Svetih Nemanjica. U kulturnom svijetu je poznatiji pod svojim monaskim imenom kao Sveti Simeon Mirotocivi!
SRBsko pismo cirilicu poznatiju kod nas SRBa kao SRBicu, za potrebe SRBskoga naroda su sastavila ili prepisali Slavenska braca Sv. Cirilo i Metodije. Oni su RAVNOAPOSTOLI ne samo SRBa, vec Svih Slavena. Temelje SRBske Pravoslavne hriscanske kulture poznate u cijelom civilizovanom svijetu kao SVETOSAVLJE, je udario i utisnuo za vecita vremena u SRBsku dusu – Sveti Sava Nemanjic, najmladji sin Svetog Simeona.
Zasluge Svetih Bozjih Bogootaca nasih iz Vaskolikog Roda SRBskog koji su svojim narodnim prosvetnim radom za vecita vremena zaduzili SRBstvo, mogli bi tako da se nabrajaju u beskonacnost. Za sve neprolazne bozanske vrednosti i ljudske dragocjenosti SRBskoga Naroda sa kojim se SRBi Pravi sa pravom danas ponose, oni mogu jedino da se zahvale Svetosavskoj Crkvi svojoj i njezinim vjernim sluziteljima Bozijeg Oltara. Oni su ispravno shvatili da je Bogu najdraza sluzba ona koja se vrsi kroz sluzenje svome mucenickom SRBskome Narodu!
Zbog toga SPC ima puno moralno i zakonsko pravo da sinovima i kcerima SRBskoga Naroda koji su otpali od Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja sa pravom kaze: „Stani malo od Doboja mujo i mi konja za trku imamo.“ Ne mogu neprijatelji Boga i SRBstva: Pravoslavlja i Svetosavlja, koji su svojim nehriscanskim zivotom otpali od neprolazni bozanski vrednosti i ljudski dragocjenosti SRBskoga Naroda, i koji se vise Boga ne boje a SRBskog naroda ne stide da svojim ponasanjem potiskuju SPC iz javnog zivota SRBa, i da njezine Bogosluzitelje i narodne predvoditelje ucutkuju sa rijecima: „Pope, ti se ne mesaj!“
Ako se ove rijeci cuju i od ljudi bezboznika, PREVISE JE SRBINE BRATE!