Nije fer sada kritikovati, ali je ljudski i neophodno upozoriti
Srbija je doživela katastrofu nesagledivih razmera. Bilansi će se tek svoditi. I ne samo Srbija već i Republika Srpska, Federacija, Hrvatska. Balkan ovo ne pamti. Od kada se mere vodostaji, ovaj nivo vodostaja prouzrokovan ciklonom koji se nekako već zaglavio nad Srbijom u svom najvećem kapacitetu, nije zabeležen. I svi su zatečeni, jer prema dosadašnjem iskustvu ovo je nebranjivo. Brane, nasipi izgrađeni prema svim merilima struke od pre trideset i četrdeset godina naprosto nisu imali nikakve šanse pred istorijskim potopom. Ljudi su u nekoliko minuta izgubili sve! Koliko je postradalih, to niko sada sa sigurnošću ne može da kaže, jer se voda još nije povukla i strahuje se da će broj žrtava biti veliki.
Obrenovac, nadomak Beograda ne postoji. Krupanj, takođe. Vrlo je neizvesno šta će biti s valjevskim krajem po aktiviranju klizišta-jednom rečju mapa Srbije kakvu znamo nepovratno je izmenjena potopom! Ništa bolje nije prošla ni Republika Srpska, Federacija, Hrvatska. Gradovi, sela, zaseoci koje smo nekada poznavali i kroz koja smo prolazili više ne postoje. U dva dana nestalo je sve. Pritom u narednih deset dana može da se desi da se u nesreći (pro)nađu i drugi delovi teritorije koji su na udaru Save, Dunava ali i njihovih pritoka-skoro svih vodotokova koji su pokazali da čak i planinski potoci mogu postati velike i razorne sile.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je 19. maja da je „sa ugroženih područja do sada evakuisano 25.070 osoba i da je najteža situacija u Obrenovcu, Krupnju, Sremskoj Rači i Jamenu. Sa područja Obrenovca evakuisano je približno 7.800 osoba, dok je kroz prihvatne centre prošlo više od 9.000, od čega se jedan broj evakuisanih posle evidencije smestio kod rodbine. Evakuacija, kao i dostava hrane i vode ugroženima u tom gradu, i dalje je u toku. Iz izbegličkog naselja u Starom Kostolcu evakuisano je približno 150 osoba koje su izmeštene u halu sportova u Kostolcu i kasarnu „Sopot“ u Požarevcu. Na teritoriji Sremske Mitrovice ukupno je evakuisano 660 osoba, dok su meštani Jamena kompletno evakuisani. Reka Sava je u blagom opadanju i vodostaj je za pet santimetara manji u odnosu na sinoć. U Krupnju najveći problem predstavlja pojava velikog broja odrona i klizišta, pri čemu je sanirano klizište koje je ugrožavalo hladnjaču sa amonijakom. Voda od poplavnog talasa se povlači, stanovništvo se redovno snabdeva hranom i vodom. Na teritoriji Republike bez struje je bilo više od 26.000 domaćinstava, poplavljeno je 2.260 objekata, a ugrožena su 1.763 objekta.“
Nadalje, svaki oprez je neophodan! Opasnost još, nažalost, nije prošla.
Ruski „Desant na Obrenovac“: „Bratska pomoć oličena je u tome što zamenik ministra Čižikov nije ni čekao da formalna procedura bude završena, već je odmah po prijemu pisma počeo da se ukrcava u avion, zajedno sa svojim timom, istakao je Čepurin, i naglasio da su ruski specijalci izvukli iz vode 2.160 ljudi, od čega 576 dece,“ rečeno je na vanrednoj konferenciji za novinare odžanoj u ambasadi Ruske Federacije, 18. maja. Spasioci Ministarstva za vanredne situacije Rusije iz poplava u Srbiji izvukli su 2 160 ljudi, od čega 576 dece. Na vanrednoj konferenciji za novinare u ruskoj ambasadi govorili su ambasadorRusije Aleksandar Čepurin, zamenik ruskog ministra za vanredne situacije Eduard Nikolajevič Čižikov i rukovodilac Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu Viktor Safjanov. Svojevrstan ruski „desant na Obrenovac”, kako su ga nazvali, počeo je obraćanjem premijera Aleksandra Vučića kolegama iz Moskve, u popodnevnim časovima, u četvrtak 15. maja, da bi već u petak u 8.15 ujutru prvi ruski avion MČS-a sleteo na niški aerodrom. „U ovom teškom vremenu za srpski narod video sam nadljudske napore rukovodstva Srbije, sa kojima smo i zajedno bili na licu mesta, ali i najviše vrline, hrabrost, solidarnosti i samopožrtvovanje brojnih građana koji su se odmah odazvali na apele za pomoć“, istakao je Čepurin.
Za manje od pola dana od prijema Vučićevog pisma, u Nišu je već bilo 79 ruskih spasilaca, opremljenih motornim čamcima. Stigla su tri aviona „Iljušin” sa 47 tona humanitarne pomoći, mahom hranom i ćebadima, 40 motornih čamaca za izvlačenje, 30 specijalnih dizel agregata, od kojih svaki podmiruje potrebe za električnom energijom za oko 60 domaćinstava. Čepurin je rekao da je dopremljeno i 18 velikih pumpi za izbacivanje vode, kao i topovi za isušivanje prostorija, što će biti neophodno kada se voda povuče.Zamenik ministra Čižikov istakao je dobru saradnju i koordinaciju sa srpskim kolegama, vojskom, policijom i žandarmerijom, kao i da nije bilo problema prilikom preleta iz Rusije. Pomagaćemo srpskom narodu i dalje, koliko god to bude potrebno, naglasio je Čižikov i istakao da se pomoć trenutno distribuira onima koji su ostali u poplavljenom području. Šef humanitarnog centra u Nišu Safjanov takođe je podvukao da je u ovoj situaciji od presudnog značaja bilo – u što kraćem roku stići na mesto katastrofe, što je i učinjeno.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić u prvim danima kataklizme koja je pogodila Srbiju, „vidno nervoznim glasom (…) tražio je od Evropske unije i od svih u Evropi da brže i više šalju pomoć – Nemojte da nam šaljete 10, 20, 50 i 100 hiljada evra. Ako hoćete da nam šaljete ozbiljnu pomoć, šaljite nam ozbiljnu pomoć. Potrebni su nam čamci i helikopteri-kazao je vidno iznerviran Vučić“. Načelnik sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Predrag Marić, rekao je da je „ruska pomoć stigla u pravi čas, u najboljem mogućem trenutku“ i da Srbija ne sme zaboraviti hrabrost i podršku koju su ruski spasioci i Rusija dali Srbiji u nevolji koja ju je zadesila. Profesionalizam, iskustvo i bratska požrtvovanost ruskih spasioca zadivila je celu Srbiju i ne postoje dovoljno jake reči koje bi opisale situaciju na terenu. Posebno kada se ima u vidu da Rusi nisu odreagovali na vreme, nečekajući bilo kakve birokratske procedure, razmere katastrofe po živote nesretnih građana Srbije bile bi mnogo veće.
EUropa je u prvim danima katastrofe biblijskih razmera, ćutala i posmatrala. Onda se setila da šalje tim „za procenu štete“ dok se Srbija, kandidat za punopravno članstvo u EU davila! U tim prvim danima, odlučujućim za dalji tok preživljavanja, uz Srbiju i njene građane bila je Rusija, kako direktnom prekopotrebnom pomoći tako medijski, humanitarno…sajtovi, elektronski mediji pozivali su na pomoć bratskoj Srbiji. Redakcija Fonda strateške kulture, gde se dragi čitaoci trenutno nalazite, među prvima je uputila apel podrške i pomoći bratskom srpskom narodu.
BBC, CNN svojim izveštajima pokazali su svoj pravi odnos prema Srbiji. I ne samo prema njoj: „Moram to da istaknem, svuda i uvek kada je to moguće, jer glavni međunarodni mediji kao što su CNN i BBC potcenjuju u svojim izveštajima veličinu onoga što se dešava u Srbiji i Bosni.Ovo je jedna od najgorih poplava ikada viđenih, mnogi gradovi su evakuisani, pola moje zemlje možda neće imati struju… To mora da se pokaže svetu, potrebna nam je pomoć”, rekao je najbolji svetski teniser Novak Đoković posle plasmana u finale Masters turnira u Rimu. Setimo se samo izveštavanja vodećih korporativnih medija sa zapadne hemisfere kada su nas besomučno bombardovali oni koji u nadležnosti imali očuvanje „mira“, ili kako su svakodnevno baražnom medijskom paljbom stizali izveštaji u zapadno javno mnjenje o „genocidnom narodu“s prostora Balkana. Bili smo prve i udarne vesti ratne propagande korporativnih medija.
Srbija je u okruženju NATO baza. Jedna od najvećih baza nalazi se na Kosovu i Metohiji-Bondstil. NATO strategija između ostalog sadrži i oblast zaštite i očuvanja životne sredine. Sam Okvirni dokument „Partnerstva za mir“, čija je Srbija članica predviđa i „unapređenje vojnih odnosa i saradnje sa Savezom u oblasti zajedničkog planiranja, obučavanja i vežbi sa ciljem da učesnici ojačaju svoje sposobnosti za učešće u misijama očuvanja mira, humanitarnim operacijama, akcijama potrage i spasavanja i drugim operacijama koje budu preduzimane u budućnosti“. Gde je onda bio NATO s podrškom? Da li je generalni sekretar NATO prespavao pravu humanitarnu katastrofu u Srbiji i regionu Balkana? Ili su za NATO „humanitarne“ intervencije samo klasične vojne agresije koje uvek i svuda imaju za cilj uspostavljanje NATO lojalnim režimima? Prejako? Pa, da se onda (pod)setimo koliko je samo trebalo da avijacija 19 najjačih zapadnih zemalja poništi Srbiju; ili, koliko je samo minuta bilo potrebno da bombarderi NATO krenu iz Avijana i sravne sve pred sobom! Uostalom, od zemalja i Saveza koje je koristio oružje za masovno uništenje (ili genocid) poput punjenja sa osiromašenim uranijumom i nismo mogli da očekujemo bolje. Ono što je NATO avijacija uništila tokom agresije, i sam političko-vojni Savez nastavio posle (razaranje strukture vojske) meri se milijardama dolara ratne štete. Da nam je odšteta plaćena Srbija bi imala resurse da i posle katastrofalnog potopa obnovi svoju zemlju, podigne iz pepela svoj narod. Ali ne!
Srbija je prećutala zahtev za ratnom odštetom, prihvatila zahteve koji su direktno suprotni nacionalnim interesima, poništila reformama vojske koncept koji u mirnodopskim uslovima čini pravu snagu jedne zemlje. Uostalom prirodna katastrofa je pokazala upravo potpunu besmislenost EU, odnosno NATO zacrtane mape puta za Srbiju. I dok EU i NATO nisu bili obavešteni o potopu nad Balkanom, Srbija je gledala ruske spasioce koji s mosta skaču nebili spasili ljude iz prevrnutog čamca u kojima su se nalazili i spasioci.
„Videli smo i međunarodnu solidarnost niza zemalja na delu, a Rusija je reagovala brzo i bratski, jer je brzina u ovakvim situacijama od presudnog značaja“[9], rekao je ruski ambasador na već pomenutoj konferenciji za novinare. Međunarodna pomoć je, tako i počela polako da stiže s raznih strana, i svakako će pronaći svoje mesto u danima, mesecima i godinama oporavka od poplava slede.
Upravo zbog svega pomenutog moramo upozoriti aktualnu vlast koja ne može (i to se mora reći) biti odgovorna za potpuno nefunkcionalni sistem koji može da se nosi sa ovakvim situacijama- da u vremenu koje dolazi, a jeste vreme procena i analiza MORA korenito da preispita pravac u kom Srbija treba da ide. Niko ne može da garantuje, u svetlu potpuno izmenjene klimatske slike sveta, da se ova katastrofa neće ponoviti (Ne daj, Bože) za godinu dana ili pre. A Srbija, čak nema ni kartu klizišta na teritoriji koja je u tridesetprocentnom delu sklono klizištima.
Redefinisanje reformskog kursa Srbije: Kao što smo na početku i konstatovali kritikovati sada nije korektno. Aktualna vlast nije adresa na koju treba uputiti kritiku za potpuno neodrživ sistem koji nije u stanju da se nosi sa katastrofalnom situacijom prouzrokovanom elementarnom nepogodom. Garniture koje su od petog oktobra sistematski uništavale Srbiju direktno su odgovorne za ruševinu od države koju je nasledio trenutni menadžment Srbije. I to je činjenica. Međutim, neophodno je upozoriti nosioce vlasti da reforme koje su prekopotrebne i neminovne prilagode jedino i samo nacionalnim interesima Srbije a ne korporativnim interesima Brisela i Vašingtona. Da se podsetimo: ne tako davno prvi ministar Srbije predložio je okvir reformi kroz troiposatni ekspoze i predstavio ključne reči programa: „promene i modernizacija“. One, kako je rečeno, neće biti samo ekonomske (iako je najveći deo, s razlogom, posvećen ekonomiji) već, kako je najavljeno i kulturne i socijalne: „da bismo prilagodili našu ekonomiju 21. veku, da bismo razvili potencijal ljudskih resursa, da bismo privukli investicije i izgradili ekonomiju za budućnost, sadašnja vlada će se upustiti u tri velika zadatka kojima smo u potpunosti posvećeni: Prvi, reformisanje načina na koji naša ekonomija funkcioniše donošenjem veoma opsežnog, detaljnog i ozbiljnog paketa reformi u parlamentu. To bi bili novi, temeljni i detaljni zakoni koji bi u Srbiji stvorili pravo tržišno okruženje i još više pomogli da se uništi korupcija. Ovi zakoni bi reformisali način poslovanja u Srbiji i omogućili nam da dođemo do mnogo više investicija i kapitala. Naš drugi veliki zadatak bio bi da razvijemo naš privatni sektor davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kako bismo sami zapošljavali više ljudi, i smanjenjem broja ljudi u javnom sektoru(…) I treći najveći zadatak u ekonomiji biće da konsolidujemo naš budžet smanjenjem troškova i povećanjem naših prihoda.Tako bismo imali više novca da ulažemo u stvaranje radnih mesta, podizanje životnog standarda, ulažemo u obrazovanje, zdravstvo, kulturu, nauku i, naravno, infrastrukturu“, rekao je premijer. Ekonomski oporavak Srbije, kako se ističe u ekspozeu trebalo bi da se odvija kroz tri tačke: Snažna i kredibilna stabilizacija javnih finansija „koja će dovesti do toga da se rast javnog duga zaustavi do 2017. godine;
Usledila je reforma javnog sektora „koja će dovesti do unapređenja njegove efikasnosti i kvaliteta javnih dobara i usluga koje on proizvodi (efikasnija administracija, dostupnije i efikasnije zdravstvo, dostupnije i kvalitetnije obrazovanje, efikasnijih sudski sistem)“ konačno, „Reforma privrednog ambijenta, koja će dovesti do snažnog i brzog obaranja rizika i troškova poslovanja u Srbiji.“ Reforma će se provoditi kroz tri faze: 1) do polovine tekuće godine, 2) do kraja tekuće godine i 3) u periodu 2015-2017. U prvih sto dana bila je najavljena fiskalna konsolidacija: do kraja juna rebalans budžeta. Tokom mandata ove vlade predviđa se ušteda na godišnjem nivou od oko 1,5 milijardi evra „U prvoj fazi konsolidacije izvršiće se:Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po trenutnim fiskalnim pravilima od 2015. godine. Paralelno sa ovom merom će biti ukinut i solidarni porez, koji je bio neophodna mera u kratkom roku. Na kraju 2016. godine u zdravoj srpskoj ekonomiji, plate u javnom sektoru dostići će viši nivo nego što je to danas“.Slede uštede na rashodnoj strani budžeta, smanjenje dnevnica, troškova reprezentacije, putovanja, donacija za sportske klubove. U prvih sto dana predviđeno je i inteziviranje aktivnosti na zaključenju ugovora sa MMF-om, rešavanje održivog funkcionisanja banaka u većinskom državnom vlasništvu kroz privatizaciju, konsolidaciju i to do kraja 2014.
Do sredine tekuće godine, prema ekspozeu, privatizovaće se i „Dunav osiguranje“; utvrdiće se načini rešavanja 157 preduzeća u restruktuiranju, kao i za sve preduzeća u kojima je država vlasnik: „Jedino rešenje da ova preduzeća dugoročno opstanu jeste da budu privatizovana i da novi vlasnik uloži ozbiljan kapital i donese svoj „know-how“.Telekom Srbije će ući u proces privatizacije(…) Najbolja opcija za EPS bio bi ulazak manjinskog partnera do kraja sledeće godine (jedna od vodećih svetskih firmi u energetskoj industriji). Taj partner bi birao većinu menadžmenta EPS-a i povećao efikasnost poslovanja(…)Srbijagas treba pod hitno restrukturirati – i organizaciono i finansijski (idealno do polovine ove godine) i potencijalno privatizovati neke delove kompanije (npr. distribuciju gasa)…Železnice Srbije treba restrukturirati do kraja ove godine i razdvojiti u tri celine: putnički prevoz, prevoz robe (kargo) i infrastrukturu. Prevoz robe je profitabilna delatnost za koju bi bili zainteresovani investitori i nju treba privatizovati. Putnički saobraćaj i infrastruktura bili bi u državnom vlasništvu(…)RTB Bor je najvrednija kompanija u istočnoj Srbiji, ali je zbog velikih dugova i lošeg menadžmenta dovedena u tešku situaciju. Kompanija bi uz finansijsko restrukturiranje imala veliki broj zainteresovanih investitora i mogla bi da se postigne visoka cena, a dugoročno čak i veći broj zaposlenih. Za privatizaciju RTB Bora neophodno je da se promeni i regulatorni okvir, a pokušaćemo u periodu pred nama da podignemo rudnu rentu da bi i država i lokalna samouprava imale koristi od rude iskopane na njihovoj teritoriji.Slede Državna Lutrija Srbija, gde prema najavama već postoje zainteresovani partneri, Aerodrom Beograd a potencijalno i drugi saobraćajni infrastrukturni projekti tražiće partnere koji bi ih aktivno i profesionalno vodili. U ovom smislu u 2014. i 2015. godini krenuće se sa traženjem dugoročnih koncesionih partnera“. Sve ovo trebalo bi da se odvija uz punu kontrolu javnosti.
Do kraja jula biće usvojen reformski paket zakona iz oblasti ekonomije, javnih finansija i socijalne zaštite, koji će stvoriti pretpostavke za značajno unapređenje konkurentnosti srpske privrede, te za privlačenje investicija i zapošljavanje: radi se o Zakonima o radu, planiranju i izgradnji, privatizaciji, stečaju, penzijskom i invalidskom osiguranju, stranim ulaganjima, javnim preduzećima, poreskom postupku i poreskoj administraciji, privremenom usklađivanju osnovica za obračun i isplatu plata odnosno zarada kod korisnika javnih sredstava, tj. platnim razredima, državnim službenicima, o osiguranju, hipoteci. Uz ovaj paket reformskih zakona slede i antirecesione mere ekonomske politike kroz subvencije, dinarizaciju finansijskog sistema, pokretanja projekata jeftine stanogradnje. Do kraja 2014, očekuje se agresivna borba protiv sive ekonomije, definisanje željenog stanja javne uprave „sa posebnim osvrtom na zdravstvo, prosvetu i nauku, i državnu upravu i lokalnu samoupravu, uključujući i ciljni broj zaposlenih“. Optimizacija obima javnog sektora najavljuje se kroz analizu postojećeg stanja i broja zaposlenih, opisa radnih mesta i to sve do kraja novembra 2014. godine kada će zaposleni u javnom sektoru znati šta da očekuju. Od 2015-2017 slede strukturne reforme, novi projekti, izlazak na nova tržišta i povećanje izvoza.
„U oblasti zakonodavne procedure koja je osnov i preglednosti poslovanja i dobrog ambijenta za ulaganje biće doneti novi Zakon i podzakonska akta o energetici, Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu, Zakon o tržištu električne energije, Zakon o tržištu gasa, Zakon o tržištu toplotne energije, usklađeni sa propisima i standardima EU, kao i podzakonska akta Zakona o efikasnom korišćenju energije, Zakona o robnim rezervama u delu postojanja obaveznih rezervi nafte, naftnih derivata i gasa u Srbiji, i podzakonskih akata u cilju daljeg pospešivanja iskorišćenja obnovljivih izvora energije, posebno biomase.U oblasti rudarstva izvršiće se ozbiljne izmene postojećih akata i seča propisa, koji usporavaju i guše razvoj rudarstva.Izvršiće se promena tarifnog sistema i otvoriti poglavlje 15 – Energetika, u pregovorima sa EU. Za Srbiju poseban značaj ima članstvo u Energetskoj zajednici i proces pridruživanja Evropskoj uniji. Energetska Strategija Energetske zajednice je upravo i nastala na inicijativu Srbije i predstavlja sponu sa energetskom politikom EU. Jasno smo posvećeni, ne samo procesu evropskih integracija, već i razvoju saradnje sa svim zemljama koje su na međunarodnoj sceni prepoznate kao lideri“.U oblasti poljoprivrede najavljuje se povećanje poljoprivrede proizvodnje od 30 odsto. Slede reforme u svim ostalim oblastima, uz vrlo ambiciozne planove i mora se reći neizvesnu društvenu prihvatljivost.
Jasno je dakle, da se prema ekspozeu država namerila da se povuče iz vlasništva i da će „liberalizovano“ tržište uvesti nove vlasnike s olakšavajućim okolnostima za otkazivanje Ugovora o radu koje će pružiti radno zakonodavstvo u najavi. Sve ovo otvorilo je brojna pitanja, dileme, strepnje koje su se kretale u smeru društvene prihvatljivosti ovako najavljenih reformi.
Da bude jasno, Srbiji je potrebna uređena država, privreda, oporavak industrije i jaka socijalna komponenta. Ona mora da bude Otadžbina svim njenim građanima koji će se osećati sigurno, ravnopravno, prosperitetno i zaštićeno. Da li ona to može na EU putu, pod strogim nadzorom MMF i Svetske banke? Ili, u tom okruženju šta Srbija može da očekuje? Da unapredi privredni rast? Poboljša kvalitet proizvoda i usluga? Unapredi standarde u svim oblastima? Uostalom, da je sve ovo bila zamisao razvijene EUrope, bivša Jugoslavija ne bi bila razrušena krvavim ratovima, sankcijama…i svim onim mehanizmima za ekonomsko pa i političko porobljavanje koji su (bili) na raspolaganju porodici „velikih“ iz zapadne hemisfere. Kada samo pogledamo u okruženje, pa zar slovenački ekonomista Jože Mencinger ne poručuje Srbiji da joj je izlaz baš u činjenici što neće brzo u EU? Ili, dr Branko Horvat hrvatski ekonomista, koji je o tranziciji rekao sve: tranzicija je ideološka odluka kojom se ljudima sugeriše da prelaze na viši režim, a faktički se ide na staro, na restauraciju kapitalizma sa karakteristikama kao što su mafijaštvo, eksploatacija i ekstremna raspodela dohotka“. I Slovenija i Hrvatska, kao članice EU danas izgledaju poput ruševina u ekonomskom, privrednom, socijalnom smislu. Šta je, tek, ostalo za Srbiju koja je daleko od statusa miljenice Zapada kao prethodne dve? Zaista smo želeli da vidimo dobru budućnost iz perspektive najavljenih reformi…ali nam je uz sve atome preostale snage teško polazilo za rukom. Pogotovo u okviru EU puta, pritom uz „dobre“ usluge MMF i Svetske banke koje će tek pokazati sve svoje mehanizme u periodu koji je ispred nas a jeste oporavak od katastrofalnih poplava. Da li će te međunarodne finansijske institucije odobriti značajan grejs period za otplatu kredita Srbiji ili smanjiti nivo kamata koje Srbija sada nema šansi da isprati a da pritom ne sklizne u potpuni ambis? Ili, sada će na ispitu biti društvena odgovornost celokupnog finansijskog i spekulativnog sektora koji je tako lako odrao kožu s leđa srpske privrede i građana. Ne sme se uz sve to smetnuti s uma da danas; a posebno sutra, lihvarske kamate u Srbiji neće imati ko da plati. I to je činjenica.
Ali sve ovo bile su naše brige pre potopa.
Posle potopa, slika je potpuno drugčija. Prioriteti su naglavačke izmenili svoje pozicije. A onda izvanredna snaga opljačkanog i osiromašenog naroda pokazala se u svom najsjjanijem obliku. Građani Srbije proglasili su sebi opštu mobilizaciju i bez pitanja, odmora, straha za sopstveni život krenuli da pomažu svojim sunarodnicima. Uz potpunu mobilizaciju svega raspoloživog građani su pokazali koliko vole svoju Otadžbinu, i sa koliko siline je brane-kao u najslavnijim danima srpske istorije. I to, ništa manje od hrabrih pripadnika, vojnih i policijskih snaga-zaboravljajući pritom da su još pre sveg ovog zla dotakli samo egzistancijalno dno; zaboravljajući i činjenicu da su baš oni bili te najavljene žrtve reformi.
To se nikada i nikako ne sme zaboraviti!
Ove redove tako treba i čitati: kao APEL za spas Srbije, upućen aktualnoj političkoj eliti, a znamo se dugo, da izbore u sebi snagu i usmere Srbiju put oporavka i to bez kompromisa; da pogledaju jače i odlučnije put Rusije koja je u trenucima svoje borbe za opstanak, u trenucima kada joj je bezumni korporativni zapad objavio Hladni rat nesebično BRATSKI poslala svoje najbolje ljude koji su žrtvovali i svoje živote spasavajući nesretne ljude iz Obrenovca i drugih vodom poharanih mesta. Ne zaboravite i to! Jer narod koji se mobilizije na tako veličanstveni način, odredio je vektor kretanja svoje Otadžbine. Samo ga treba slediti. Tako ćemo svi, svako sa svim svojim resursima stati na liniju odbrane nacionalnih interesa koji su iznad svakog pojedinačnog, zar ne? Srbija je dotakla samo dno, i sada nema prostora za bilo kakve eksperimente. Otvorio se jasan put u budućnost za koju je svaka dobronamerna analiza u smislu: profesionalizacije institucija, mobilizacije najboljih ljudskih resursa bez stranačkih atributa, promene vektora geopolitičkog opredeljenja dobro došla i neophodna. A svima onima koji bi da politizuju i profitiraju od nesreće i nevolje koje je zadesio građane Srbije, Republike Srpske i drugih poplavama zahvaćenih delova zapadnog Balkana možemo samo reći: SRAM VAS BILO!
Budite uvereni da se ni to neće zaboraviti!
Marina Raguš
Fondsk.ru
