Te 1993. sam napunila 20 godina. Samo pet godina ranije sam mislila da ću tada studirati, ići na studentske žurke i ekskurzije širom Evrope.
A te 1993. sam bila u stanu bez grejanja, amfiteatru bez grejanja, gazila sneg u plitkim cipelama jer ocu nisam mogla da tražim novac za čizme pošto je za moj stan izdvajao neverovatnih 40 maraka.
Preskakala sam predavanja petkom i išla kući gde sam se u mraku grejala pored “Kreke” na ugalj, a ujutru išla sa staklenom flašom do prodavnice u koju su žene iz sela donosile mleko.Na televiziji su se smenjivale slike unakaženih tela i priče o tome da smo jedini ispravni, hrabri, dobri na celom svetu i da je zato ceo svet protiv nas.
Pričali su da Hrvati grade novi Jasenovac, a da iz arapskih zemalja stižu mudžahedini u Bosnu sa samo jednim ciljem: Da zatru sve pravoslavno. Sankcije su bile ničim izazvane, Srbija nije učestvovala u ratu, a nekim čudom iz bivših republika su stizali limeni sanduci sa telima mojih vršnjaka koje su roditelji uz pesmu ispratili u JNA, a dočekali uz kuknjavu i crne marame. Za to vreme Miloševićev sin je vozio ferari, otvorio diskoteku, gradio Bambilend. Sloba i Mira su u svojim odajama primali beloruske i kineske prijatelje, pričali o socijalizmu i nacionalnom ponosu, zagubili deviznu štednju građana, osnovali piramidalne banke da bi izvukli ljudima i ono malo novca iz slamarica.
Na njih sankcije nisu uticale.
Uticale su na običan narod, posebno na narod koji je bio protiv rata. Takvi ljudi su proglašavani izdajnicima i trpeli duplo nasilje.
Zašto ovo pišem?
Zato što sankcije uvedene Rusiji neće pogoditi Putina. Pogodiće obične građane koji već teško žive pod čizmom diktatora. I pre napada na Ukrajinu nestajali su opozicionari, novinari, aktivisti koji su se usudili da kritikuju cara bez krune.
Kako će im biti sad?
Kako je ruskim majkama čiji sinovi odlaze na front, da okupiraju tuđu zemlju gde će ljudi koji brane svoje domove pucati na njih? Rusija može da pregazi Ukrajinu i neće biti pobednik.
Ni u jednom ratu nema pobednika.
Ima poraženih i pregaženih.
Piše: Aleksandra Ćurčić
