Rešenje o obustavljanju istrage zbog nedostatka dokaza u slučaju otmice novinara Slavka Perenića na Kosovu 1998. godine, njegova supruga dobila je četiri godine nakon što je to rešenje doneto. U EULEX-u za Insajder kažu da su shvatili da je moguće da porodicama rešenja nisu dostavljena pa su ih sada ponovo poslali, ali ne navode zašto to nije dostavljeno niti kada je tačno poslato.
Rešenje o obustavljanju istrage zbog nedostatka dokaza doneo je EULEKS-ov tužilac još 23.10.2013. godine i u tom rešenju je naznačeno da se dostavi porodicama Slavka Perenića i Đure Slavuja koji se od 1998. godine vode kao nestali. Rešenje je supruzi Slavka Perinić, međutim, dostavljeno tek 28. novembra ove godine, dakle pune četiri godine nakon što je rešenje doneto i to tako što je pozvana u odeljenje za ratne zločine u Beogradu.
“Dobila sam običan poziv. Znala sam da je nešto pismeno, ali sam mislila da je zbog suda za zločine OVK koji je počeo da radi. Kada sam videla o čemu se radi bila sam šokirana”, kaže Snežana Perenić.
Ona kaže da joj niko nije objasnio zašto je trebalo četiri godine da rešenje iz Prištine stigne u Beograd. Saznala je samo da je rešenje u sud stiglo preko Ministarstva pravde i to 9. novembra ove godine.
Kako pravosudne institucije u Beogradu i Prištini komuniciraju isključivo preko EULEKS-a Insajder se za objašnjenje obratio toj misiji. U odgovoru koji smo dobili navodi se samo da su informacije o obustavi istrage ponovo poslate
“EULEKS potpuno razume i prepoznaje bol porodica koje su nedavno obaveštene da su istrage o njihovim bližim zatvorene zbog nedostatka dokaza. Kada smo shvatili da pismo obaveštenja Specijalnog tužilaštva Kosova iz 2013. godini, a u kojem se porodice informišu da je istraga zatvorena, možda nije stigla do porodica, oni su sada ponovo izdati”, navodi se u odgovoru EULEX-a.
U odgovoru navode i da “pozivaju porodice da se direktno obrate specijalnom tužilaštvu Kosova”.
“Pošti je nepoznata adresa na kojoj je tužilaštvo u Prištini”
U dopisu koji je Snežana Perenić dobila uz rešenje iz 2013. tužiteljka EULEKS-a Valeria Bolici navodi da predmetu nije nađen dokaz da je oštećena strana dobila rešenje o odbačaju krivične prijave. Na samom kraju dopisa koji je naslovljen na Snežanu Perenić navodi se da “kao oštećena strana ima pravo žalbe na odbacivanje krivične prijave u roku od tri dana od prijema obaveštenja. Žalbu treba podneti Specijalnom tužilaštvu Kosova”.
Iako je prošlo devetnaest godina od kada je Ranko Perenić otet, a četiri godine je trebalo da rešenje stigne, Snežana Perenić je imala samo tri dana da napiše i pošalje žalbu.
“Napisala sam i otšila u Poštu da pošaljem. Tamo mi je rečeno da ne mogu da pošaljem preporučeno jer adresa na kojoj se vodi tužilaštvo u Prištini ne postoji u registru Pošte”, navodi Snežana.
Mogla je da pošalje običnom poštom, ali tada ne bi imala dokaz da je žalba poslata u roku niti garanciju da će stići u tužilaštvo.
“Odlučila sam da pošaljem kako sam i primila, preko pisarnice suda za ratne zločine”, navodi ona.
“U nepoznatom pravcu ih je odvela grupa sa obeležjima OVK”
Slavko Perenić i Đuro Slavuj 21. avgusta 1998. godine krenuli su do manastira Zočište da urade priču o monasima koji su bili oteti, pa osobođeni. Na skretanju sa glavnog puta su oteti i niko ih više nije video.
„Na osnovu dostupnih informacija, dana 21. avgusta 1998. godine žrtve otišle u Veliku Hoču kako bi izvršile radni zadatak. Na putu nazad presrela ih je naoružana grupa ljudi koji su nosili obeležje OVK, zapretila oružjem i odvela ih u nepoznatom pravcu“, naveo je u odluci o obustavljanju sitrage sada bivši tužilac u Prištini Mauricio Salustro.
Istragu je obustavio zbog “apsolutnog nedostatka dokaza povodom toga šta se dogodilo”.
“Štaviše, identitet navodnih otmičara je nepoznat i ne postoje razumni izgledi da će se njihovi identiteti otkriti putem dodantnih istražnih mera. Nema istražnih zaključaka koji bi predložili dalje istražne radnje… Prema tome, policijska prijava se mora odbaciti“, naveo je tužilac 23.10 2013.
“Kao što sam vam tada rekla, kažem i sada, u to vreme na Kosovu su vlast imale srpska vojska i policija. Ni od njih nikada ništa nisam saznala”, kaže Snežana Perenić.
Otmica ekipe radio Prištine, Đure Slavuja i Slavka Perenića, prvi je slučaj nestanka i ubistava novinara pre tokom i posle oružanog sukoba na Kosovu. Prema podacima udruženja novinara, OEBS-a i EULEX-a od 1998. do 2005. na Kosovu je nestalo ili je ubijeno najmanje 14 medijskih radnika, Srba i Albanaca.
EULEX: Javnost smo obaveštavali o ovim slučajevimaU odgovoru koji je Insajder dobio od EULEKS-a navodi se i da je ta misija “u prošlosti pružala javnosti informacije o ovim slučajevima, u raznim prilikama”. Tako je i Insajder prošle godine dobio odgovor da je istraga o otmici Ranka Perenića i Đure Slavuja zatvorena zbog nedostatka dokaza 2013, ali da može biti ponovo otvorena ukoliko se dođe do novih čnjenica. Snežana Perenić kaže da bez obzira na to, jednostavno nije mogla da poveruje da tako nešto može da se desi. “Sve ovo pokazuje odnos prema žrtvama i njihovim porodicama. Niko nas nikada nije zvao, ni u jednoj istrazi. Mi živimo na pustom ostrvu u iznajmljenom stanu, prema državi imamo obaveze ali izgleda da ona prema nama nema”, kaže Snežana Perenić. |
insajder.net
