Da li postoji čovek koji u 78. godini svog života veruje da nikada nije počinio greh? Da li postoje bezgrešni ljudi? Odgovor na prvo pitanje je da a odgovor na drugo je ne. Ono što sam preživeo od polovine aprila do danas mora da je plaćanje nekog velikog greha. Da sam bezgrešan, kao što sam verovao da jesam (ne računajući varanje devojaka u mladosti) ne bi doživeo i preživeo tolika mučenja sa bolovima i gušenjem u pokušajima da udahnem vazduh. Nevidljiva sila sprečavala je i izdisaj i uzdisaj i tvrdoglavo nije dozvoljavala ni jednom ni drugome da prođu jedno pored drugog i nastave njihov decenija ustaljen i neometan jednosmerni put. Prednost ima udisaj kome bi izdisaj trebalo da omogući prolaz sa novim vazduhom, neophodnim za život. Pokušavao sam da pokrenem udisanje novog vazduh pre nego što sam uspeo da iz pluća izbacim „stari“ ali neki skretničar u grudima nije ni otvarao ni zatvarao skretnicu kako je i kada je trebalo? Puštajući neartikulisane zvuke bezuspešno sam pokušavao da bar jednog od ova dva tvrdoglava mučitelja urazumim i pomerim nekoliko milimetara u stranu i time otvorim drugome prolaz, nestajao sam…
Razmišljao sam da sve okončam moleći Boga da mi, ako ne može da ublaži neopisive bolove i pomeri vazdušnu kuglu koja se nije pomerala ni levo ni desno i razarala mi i telo i dušu, dopusti da odem bilo gde… pa i u pakao ako su druga odredišta zauzeta. U tim trenucima se pojavljivala ona, ne znam odakle, sa vlažnom suzom na obrazu. U njenoj kristalnoj suzi video sam saznanje da bi mojim egoističnim odlaskom ona, moja voljena, ostala sama i nezaštićena. Počeo sam ponovo da se borim za život…
Javnost Srbije nema potrebu da čita šta sam ja preživljavao, ali svaki pošten čovek i u Srbiji i u dijaspori treba da zna istinu o mnogo toga o čemu većina medija ne izveštava, laže, beskrupulozno cenzuriše i sramno montira video priloge sa ciljem da gledaoce ubedi da je ono što vide i čuju u tim prilozima na televiziji sa nacionalnom frekvencijom istina. Dijaspora i Srbija moraju konačno da se suoče sa zagađenom svakidašnjicom i da istinom progledaju i shvate koliko je netačno informisanje prepreka sutrašnjem normalnom životu i njih i njihove dece. Nas nekoliko u rasejanju i u matici mesecima smo diskutovali kako bi mogli da doprinesemo slobodnom „disanju“ naših i tamo i ovamo? Za to je potrebna iskrenost, volja, odgovornost i masovnost, a sve od navedenog je nemoguće ostvariti ako o tome samo pričamo, sanjamo, govorimo da je potrebno… Bez zakoračenja prvog koraka stajaćemo i dalje u mestu, kao što stojimo godinama. A posle prvog koraka doćiće drugi, treći… i ostali koraci. Dokle ćemo stići niko ne zna. Sve zavisi od toga koliko nas je koji hoćemo da se udružimo na ovom putu i odlučno nastavimo da koračamo napred…
Prvi korak ka egzistencijalnom provetravanju je ne tako davno najavljeno otvaranje portala sa istinom o (ne)odnosu matice i rasejanja www.mir.rs koji je imao pauzu, kao što je i moj život bio „pauziran“. Naziv portala Mir (Matica i rasejanje) može da se tumači i kao Mir među nama… Mir među Srbima… Mir među ljudima i narodima… Takav portal je neophodan svima jer je, kao bolesniku vazduh, građanima Srbije i njenoj dijaspori neophodno da konačno saznaju sve o svima nama, bilo gde da danas privremeno ili permanentno živimo. Krajnje je vreme da one koji su podelili Srbiju, koji su zakrvili komšije, prijatelje, rođake pa i rođenu braću i pokrenuli talase mržnje i lažnih optuživanja i vređanja neistomišljenika nazovemo njihovim pravim imenom. Da proverimo osnov za sve što oni danima, mesecima i godinama na TV vestima i u posebnim emisijama papagajski ponavljaju i ubeđuju one, koje nije teško ubediti: da su samo oni ti koji nikoga ne mrze a da su njihove ponavljane laži istina…
Sledeći korak je stvoriti grupu (od intelektualca i stručnjaka u raznim oblastima, do službenika i radnika) koji će odgovorno pratiti sva dešavanja oko njih, rad medija, vladinih institucija i političara. Kritikovaćemo i ukazivati na sve što među nama treba (mora) da se menja. Uslov za ulazak i rad u ovom „jezgru“ rođenja nove Srbije i dijaspore je obećanje da: nikada neće prihvatiti neku političku funkciju ili plaćeno mesto u nekim vladinim institucijama ili jednostranim i pristrasnim medijima!
Portal www.mir.rs će najkasnije do ponedeljka 18. maja 2020. biti otvoren za sve ljude koji vole svoju zemlju, svoj narod i istinu o matici i rasejanju. Mole se svi koji mogu i žele da svojim znanjem pomognu istini o matici i rasejanju i time daju doprinos boljem sutra našoj deci, da nam se jave na mail adresu ovdeatamo@gmail.com ili humanvoce@telia.com i obaveste nas o čemu bi pisali, a što je u simbiozi sa našom dijasporom u zemljama u kojima živite, ili u Srbiji. Zahvalni smo i na sve vaše primedbe, predloge i ideje… Vaša pisanja i o dobrom i o lošem moraju biti istina sa činjenicama i dokazima. Ukoliko se radi o dokumentima koji potvrđuju decenijske prevare, nameštaljke, laži i falsifikate o pravljenju organizacija dijaspore, kakva je vlastima i drugim interesnim grupama potrebna, možete ih poslati sa napomenom da se vaše ime nigde ne pominje. Koliko ljudi zna broj organizacija „dijaspore“ koje su zidane u matici? Koliko njih zna koliko su novca (kao podrška projekta?) dobile takve organizacije od matice i koliko se vas zapitalo šta su te mnogobrojne organizacije uradile, od svega onoga što je najavljivano kada su osnivane, a za dobro matice?
Otom potom… Pisaćemo i o tome, jer je to poseban deo koji u sebi sadrži mnoge gadosti i iznenađenja. Zamolio bih sve vas koji čitate ovaj tekst da ga postavite na vaše FB stranice i prosledite na sve vama dostupne e-mail adrese. Svestan sam (i opomenut od ljudi iz Srbije) da će, ako najavim i objavim ovo što čitate, krenuti novi talas “istina“ o Nikoli Janiću. Bljuvotine, budalaštine, laži i falsifikati, koje sam čitao o meni zadnjih decenija, stvorile su ju meni jak imunitet koji mi dozvoljava da pokrenem ovo uz nadanje da ćete podržati… Do sledećeg javljanja možete posetiti moj (retko ažuriran) privatni portal www.janic.se. Na njemu možete videti deo mojih angažovanja i u tekstovima pročitati i nešto o čemu bi ste želeli da znate više i dobijete objašnjenje i pojašnjenje… Pitajte šta vas interesuje i ja ću vam odgovoriti. Takođe vas molim da ne shvatite pogrešno poziv da posetite moj portal. Jedini razlog tome je da će sigurno krenuti da pljuju i lažu, kao što su uvek radili i rade kada o „njima“ izgovorite iskrenu reč kritike a na www.janic.se već postoje mnogi dokazi o tome ko je ko i šta je istina…
Važan podatak i istina je da ne pripadam ni jednoj stranci u Srbiji i da na www.koreni.rs nikada nisam objavio neke slavopojke o nekom iz opozicije. Ovakva kakva je danas opozicija je „opozicija“ ali to nikome ne daje za pravo da vređa i optužuje pojedince bez dokaza o bilo čemu. Lično sam iznenađen da nisu uradili ono što su mogli, ako ne mogu da promene vlast, da i vlast i njene medije promene mnogo toga što bi bilo od koristi njenim građanima i ovde i tamo???
Nikola Janić
Sve najbolje gospodinu Nikoli. Lepo je cuti (citati) ga ponovo. Jos dugo godina da bude sa nama.
Pozdrav g Janicu i dobrodosli « sa onoga sveta »
Radujem se MIRU, njegova uloga i cilj deluju vrlo interesantno
Deda
Веома сам срећна кад сам видела да је Никола поново у свом елементу и да је пустио у рад нови портал, његово ново чедо, http://www.mir.rs. Радујем се да је Никола победио болест и да ће опет бити са својом породицом коју неизмерно воли, а и са нама, својим верним читаоцима и сарадницима. Његови Корени.рс су у Србији веома читани и све више утицајни, тако да сам сигурна да ће и нови портал МИР такође бити читан. Нек је са срећом, и нек нам Никола и даље осветљава пут којим ми у Србији и расејању идемо.
На многаја љета!
Hvala Gospodu Bogu da si opet pobedio!
Dragi moj prijatelju, dobro dosao nazad.
Pozdrav za oboje, ljubav je cudo a ja verujem u jedno i drgo!
Kada nam budilnik, sa iritantnim zvukom, toliko iritantnim kao da nam je neprijatelj, kao da se podsmeva moći nad našom usnulosti, razbije bunovan san na sitne komade, poput razbacane slike teškoćkom sastavljene od puzzli, otvorimo oči bez znanja i snage da smo svesni da smo ih ostvorili i da treba da se upustimo u radnju treptanja i umnog razmišljanja.
Decenijama bunovni, sa nezaustavljenim koracima u dublju bunovnost, dozivećemo (u efikasnosti rada portala Mir, onako kako od sebe predano oguljeno treba da damo za borbu sa kuglom izmedju udisaja i izdisaja) kušanje nečastivog ,,za sve je kasno,,…,,sidro potopa su duboko uronuli,,…,,sutra ću, danas ne mogu,,…itd.
Portal Mir će biti i ispit za svakog od nas. Učešćem u njemu nećemo imati opravdanje zbog pozicije i opozicije, već sliku nas samih koliko smo spremni predano da se borimo i sebi kazemo ,,pisanjem o istini i njihovoj neistini, mi kao jedinka više ne postojimo, postoji samo pero u našoj ruci koje će se boriti za sutra i slobodu u tom sutra, grude nam date u amanet predaka, trenutka kada smo rodjeno nago dete uzeli u ruke i tim uzimanjem se vezali amanetom da će imati danas i sutra.
Toliko puta sam bila u tom tamnom lavirintu bunila. Puzala tim uzanim hodnicima bez sebe u sebi, bez vere da će se vrata otvoriti, pojaviti belina nečijeg dlana i tihom snagom mi reći ,,Ustani, uhvati se za ruku i izadji,,…i toliko puta sam izlazila, da li dignuta Bozijom rukom ili rukom čoveka.
U Jevandjelju ima jedna priča, u kojoj se opisuje nemoćno nepokretan čovek koji je lezao kraj jezera u koje su ubodjeni bolesnici da ozdrave. Sam nije mogao. Drugi niko nije zeleo da mu pomogne. Pojavio se Gospod i pitao ga ,,Zar nema ljudi da ti pomognu?,, Nemoć iz nepokretnog čoveka je odgovorila ,,Gospode, ima ljudi ali nema čoveka,,. Bogočovek mu je rekao ,,Ustani i udji u jezero,,…tako i bi.
Bogočovek nam je ostavio tu Njegovu snagu, da je nadjemo u veri, u čoveku u sebi, u odlučnosti da verujemo da će se čovek pojaviti. Sa portalom Mir dobijamo priliku da tog čoveka nadjemo u sebi, zbog nas, zbog bliznjih, zbog nemoćnih, zbog busena otadzbine koja zamire, a zamire duboko izigrana od svih nas.
Rad na samom sebi je najtezi rad, sliči kugli u centralnom delu grudi koji neda izdisaju da izadje i udisaju da udje, ali se onda setimo nečije neduzne suze, čovečnom dušom zamislimo tu neduznu suzu, na primer, zamislimo neduznu suzu našeg unučeta ili praunučeta, ili čukununučeta, koje je i u toj dalekoj budućnosti meso našeg mesa, gen našeg gena, koje će mozda na obrazu nositi mladez sa našeg lica, ili talenat našeg talenta, da negde, na nekom pločniku sedi u pohabanoj odeći, uplakanog lica i praznog dečijeg stomaka, gde će uplašeno grliti svoju dušu da izdrzi i pitati se zašto je siroče na nekom pločniku, zašto je rob na busenu otadzbine koja tapijom od predaka pripada njemu.
Sve smo uvek ostavljali za sutra i to plaćamo debelom cenom.
Kroz portal Mir smo u morajućoj obavezi da to sutra uzmemo danas kao obavezu u svoje ruke.
To dugujemo pretcima i sveto dugujemo potomcima.