Predrag Simić
Hapšenja političara uvek i svuda izazivaju reakcije u javnosti ali, u normalnim okolnostima ne dopuštaju sumnju da će se na sudu dokazati njihova krivica ili nevinost. Oliver Ivanović nije, međutim, običan političar niti su okolnosti njegovog hapšenja u Mitrovici uobičajene. On je jedan od najuglednijih srpskih političara na Kosovu, bivši poslanik u Skupštini Kosova i državni sekretar u Vladi Srbije i, što je važnije, čovek čije je uporno zalaganje za dijalog Srba i Albanaca na Kosovu izazivalo poštovanje i u lokalnim i u međunarodnim krugovima. Ukratko, Oliver Ivanović je postao simbol jedne drugačije politike koja je, posle Briselskog sporazuma, trebalo da donese mir svim stanovnicima Kosova. I zbog toga je, posle ostavke Krstimira Pantića, njegova pobeda na predstojećim izborima u Kosovskoj Mitrovici bila gotovo izvesna, čime bi bila otklonjena i poslednja prepreka na putu stvaranja zajednice srpskih opština i konačne normalizacije političkih prilika na Kosovu.
Otuda su njegovo neočekivano hapšenje i optužba za ratne zločine izazvali i u srpskoj zajednici na Kosovu i u Srbiji, ali i u međunarodnim krugovima, nevericu i bojazan da bi svi dosadašnji napori uloženi u Briselski sporazum mogli pasti u vodu. Tekst Živojina Rakočevića koji je pre nekoliko dana objavljen na ovim stranicama potresno govori o raspoloženju kosovskih Srba posle ovog hapšenja i uoči ponavljanja izbora u Kosovskoj Mitrovici 23. februara. Neki će teško odoleti iskušenju da naprave analogiju između hapšenja Ivanovića i hapšenja Azema Vlasija krajem osamdesetih godina, koje je spalilo poslednji most koji je u SFRJ povezivao Srbe i Albance i gurnulo Kosovo, tadašnju zajedničku državu ali i čitavu Evropu u jugoslovensku tragediju. Da se poslužim jednim izrazom koji je nedavno ušao u upotrebu: „mesečarenje”, to jestkratkovidi potezi tadašnjeg srpskog rukovodstva na Kosovu pokrenuli su lanac događaja koji je razbio SFRJ i upalio varnicu desetogodišnjeg građanskog rata. Hapšenje Olivera Ivanovića neće izazvati novi srpsko-albanski rat ali ugrožava krhki srpsko-albanski dijalog i verovatno će ostaviti trag na predstojećim parlamentarnim izborima i u Srbiji i na Kosovu.
U Srbiji, koja je na početku predizborne kampanje, gotovo je nemoguće ostaviti po strani ovaj slučaj koji u očima javnosti potkopava čitavu konstrukciju Briselskog sporazuma i tek obnovljeno poverenje u balkansku politiku Evropske unije. Svi oni koji su i do sada smatrali da politiku međunarodne zajednice vode dvostruki standardi u njemu će videti nedvosmislenu potvrdu svojih strahovanja dok su oni koji veruju da su mir i suživot Srba i Albanaca na Kosovu mogući, hapšenjem Ivanovića ostati bez jednog od ključnih argumenata. Kampanja u albanskim medijima na Kosovu, koja dobija razmere medijskog linča, govori da u Prištini ima onih koji misle da će hapšenje Ivanovića slomiti srpsku zajednicu, zaokružiti nezavisnost i doneti odlučujuću prednost na kosovskim izborima. Najteže je razumeti motive onih koji vode politiku EU na Kosovu da posle najvećeg uspeha evropske diplomatije na zapadnom Balkanu i na samom kraju misije Euleksa ovim potezom dovedu u pitanje sve što je do sada postignuto.
U kampanji protiv Ivanovića u kosovskim medijima do sada se nisu čuli disonantni tonovi, upozorenja na posledice ovog obrta niti glas onih koji su bili Ivanovićevi sagovornici u skupštini Kosova i na brojnim srpsko-albanskim skupovima poslednjih godina. Uznemirava činjenica da tu kampanju predvodi „Koha ditore” novine koje su godinama važile za umerene i koje su posle rata 1999. pozivale da se zaustavi pogrom nad Srbima. Valjalo bi podsetiti da su devedesetih godina u Srbiji demokratska opozicija i brojni uticajni intelektualci otvoreno pružali otpor politici tadašnjeg režima i tražili zaokret u srpsko-albanskim odnosima na Kosovu. Čak i u najtežim danima rata, vanrednog stanja i cenzure 1999. mnogi uticajni Srbi su digli glas protiv nasilja na Kosovu, a otmica Basrija Plane u Beogradu bila je povod da i pojedini ljudi u tadašnjoj vlasti izvrše pritisak da on bude oslobođen. Ne bi se smelo zaboraviti i da su na prve vesti o progonima Albanaca na Kosovu koje su doneli albanski dopisnici u Beogradu reagovali, istina bez uspeha, opozicioni političari u Srbiji.
Konačnu reč u ovom slučaju ima Euleksovo pravosuđe za koje će on biti do sada najozbiljniji ispit jer, ma kakva bila presuda, ona će imati dalekosežne posledice. U sadašnjoj uzavreloj atmosferi postupak protiv Ivanovića lako bi se mogao pretvoriti u politički proces u kome bi i Srbi i Albanci tražili sudski epilog svojih dosadašnjih sukoba u kome bi Euleksovi tužioci i sudije bili pod velikim pritiskom. Oklevanje sudija u Prištini da u zakonskom roku odgovore na zahtev advokata da se Ivanović brani sa slobode u srpskoj javnosti je protumačeno upravo na taj način. Zbog toga je danas slučaj Olivera Ivanovića ne samo pravno nego i političko pitanje i presedan od čijeg ishoda će zavisiti njegova sudbina ali i sudbina Srba na severu Kosova i srpsko-albanski odnosi u doglednoj budućnosti.
Predrag Simić
Intermagazin / Politika
