Poslednja šetnja Savamalom

0
732

21039-vremebeogradsavamala-580x326Kiša već dva dana obigrava oko Beograda i kako se čini ne misli da prestane. Kolaps u gradu, pokisli ljudi, sudaranje kišobrana i ružnih reči usput opet su postali svakodnevna pojava.

Beograđani su od jutros nešto posebno namrgođeni. Problemi su nam različiti, ali život nam je jedan – pogotovo u glavnom gradu.

Bila sam danas u čuvenoj beogradskoj četvrti, još poznatoj kao Savamala. Promuvala sam se i ništa. Kiša je i tamo. Ljudi su i tamo kiseli. Radnici u okolnim prodavnicama, buticima, kafićima zadržavaju lažni osmeh na licima toliko da neljubaznost još više ne pokvari ovaj buđavi dan.

Nakon što je u nedelju tamo postavljen kamen temeljac, svi se bojimo i nikome nije jasno šta ćemo sa Beogradom.

‘Beograd na vodi’ – ‘pljačkaški projekat’: Centar poklonjen privatnim investitorima

– Vekovni san žitelja prestonice da se Beograd spusti na reke danas nastavlja da se ostvaruje. Položen je kamen temeljac za prve dve stambene kule u okviru projekta „Beograd na vodi“, koje bi trebalo da budu sagrađene do 2018. godine – rečenice su o kojima su juče brujali svi mediji. Ne znam čiji je to san? Moj nije, a nije ni mojih roditelja, rođenih Beograđana.

Nažalost, kiša ga danas potapa, a sutra će neka druga voda. Ovde ne želim da se bavim političarima – to prepuštam analitičarima, neću se baviti brojkama – to prepuštam ekonomistima… Baviću se ljudima jer i ja sam samo obična Beograđanka.

Svaki korak koji sam pravila i svaki sldeći upad u baricu ispred mene potapao je i moj voljeni grad. Ušla sam u nekoliko usputnih butika, razgledala mantile jer vreme je pasje, što bi rekao Bora, a i zatrebaće mi. Od tolike vode i Beograda na njoj nikada se neću osušiti. Ni ja, ni vi. Razgovarala sam sa ljudima koji dele moje mišljenje i koji takođe nabavljaju kabanice i druge zaštite, ali i sa onima koji smtaraju da dramim i koji me uveravaju da će nam ”možda nekad biti bolje” – stanovi, novac, poslovi… ”Biće svega”, mišljenja su oni. Optimisti, nema šta.

Da Vas podsetimo:  Tako je govorio veliki Meša Selimović: Srbin sam, pripadam srpskoj književnosti i znam i zašto

Doduše, kada je nastajao Novi Beograd takođe je bilo i za i protiv ideje velikog TitE, pa evo šta je nastalo. Jeste, nastao je jedan sasvim novi deo Beograda. Lično, ne sviđa mi se. Znam da će sada na mene skočiti svaki lokalpatriota i da će sve argumentovane ”pištolje” uperiti u mene, ali ja ne volim tu vrstu gradnje. Ulica, blok, blok, blok, pokoji drvored – i eto ti naselje. Verujem da je tada našima bilo divno – radne akcije, prve simpatije, odlazak od kuće, ali meni se, kao savremenom detetu, to ne dopada.

Danas, hodajući Karađorđevom, pokušala sam da utisnem u pamćenje stare zgrade, ogromna vrata ulaza, kakve ima samo ovaj deo Beograda, a onda sam došetala i do reke. Kiša i po njoj danas igra svoj valcer kao da joj napominje ”potapanje”. Setih se, tu sam se jednom poljubila sa bivšim momkom. Jesam, i baš mi je bilo lepo. Noć, osvetljena Savamala i strana prekoputa, mostovi koji su tada bili svedoci tog, za mene značajnog događaja, ostaće urezani u mojoj glavi. Moram još jače da ih urezujem jer kako ću za ”100” godina da pričam unucima: ”Ovde, na ovom kamenu, između ove i ove staklene zgradurine sam volela..”. Pitaće me šta je tu romantično, a neću umeti da im odgovorim. U stvari, možda ću i umeti. Sve sam zabeležila aparatom i čuvaću takav izgled za neka buduća pokolenja, pa makar i po kiši. Taman da im dočaram beogradski vrtlog iz davne 2015. kada se još držao na nogama.

Značiće im, želeće da vide!

M. Đorđević

dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime