Posle osam meseci članovi Ronilačko-spasilačkog kluba Borac iz Čačka ponovo su zaronili u vode veštačkog jezera Rovni, zbog čijeg nastanka je pre sedam godina potopljena Crkva Svetog Arhanđela Mihaila u Tubraviću, poznata kao „Valjevska Gračanica“.
Prošli put kamerama su zabeležili dramatične kadrove spolja, a sada su ušli unutra i kako kažu, ostali nemi pred nestvarnim prizorima koje su videli. Na oko 18 metara dubine zatekla ih je tišina, temperatura vode od oko 5 stepeni, zraci sunca koji se probijaju kroz zelenkastu vodu i – potopljena svetinja.
-Uron ka crkvi Svetog Arhandjela Mihaila je četvrti u poslednjih godinu dana, i slobodno mozemo reći da je osećaj celog tima, svaki put sve emotivniji. Ovoga puta odlučili smo se i snimiti unutrašnjost, te prethodni zaroni su bili više istraživanje kako bi se uverili u bezbednost tima prilikom ulaska. Na osamnaestom metru ispod površine nalaze se masivna drvena vrata i dalje žućkaste boje, bez obzira sto je donji deo u mulju, kažu za RINU članovi tima Ronilačko-spasilačkog kluba Borac iz Čačka.
Kao istinski ljubitelj ronjenja, veče pred zaron uvek zamišljaju sledeći dan, lepote ali i izazove koje će možda doživeti. Kako se pojavljuju nove destinacije, reke, mora, jezera, ti osećaji budu izraženiji, dok kada se vraćaju starim destinacijama, to nije slučaj, sem kod primera potopljene bogomolje nadomak Valjeva.
-Delimično smo očekivali zatečeno stanje, ali jasno smo videli da je neke delove poput zidova, drvenih delova krova, zub vremena i vode znatno načeo. Međutim, ikone okačene na zidovima koje su verovatno nekoliko stotina godina stare, koje bi prve trebale iščeznuti, u ovom slučaju su gotovo netaknute. To je bio slučaj i sa likovima svetaca na crkvenim zastavama za litije. Sva platna, vezovi kao da su potopljeni pre par sati. Iza ikonostasa, na oltaru, stoji svećnjak sa verovatno poslednjom upaljenom svećom, uspravno, na belom stoljnjaku, rekli su ovi ronioci.
Iako fascinarani trudili su se da njihovo prisustvo bude što neprimetnije i krace, kako bi se ova bogomolja u svom obliku što duže zadržala pa čak i u zelenim dubinama novog jezera Rovni.
Najstariji pisani trag o postojanju Crkve Svetog Arhanđela Mihaila u Tubraviću je iz 16. veka, kada je pomenuta u turskom popisu iz 1560. godine. Po ovim podacima, u manastiru su živela dva sveštenika.
Kasniji popisi ne pominju Valjevsku Gračanicu, što ukazauje na činjenicu da je crkva u periodu između 17. i 18. veka bila opustošena. Crkva je obnovljena početkom 19. veka, za šta postoje i pisani i fizički dokazi, a zatim potopljena u martu 2016. godine.
Foto: RINA
Владика Николај је помогао да се изгради купола на манастиру/цркви “Ваљевска
Грачаница“.
Треба поменути да је на сајту “Ваљевска Грачаница“ дат историјат манастира,
и да је монах Антоније, са верним народом, покушао и физички да спречи његово
потапање.
Са манастиром/црковм потопљено је и гробље са неколико стотина гробова.
Иначе, вода језера се може испустити до неке коте 333, што је монах Антоније
/са групом верника/ тражио, тако да би манаситир “изронио“ и могао да се обнови.
Вода овог језера ничему и никоме не служи, а понајмање као пијаћа вода
града Ваљева.
Језерска вода продире у подзмне чисте воде које има у великим количинама и
тако се злонамерно загађује , а Ваљево лишава истински чисте и здраве воде.
У том злоумљу, нажалост, СПЦ је ћутала и ћутањем одобрила потапање манастира?!
https://www.youtube.com/watch?v=FIGUPMbzXoY