Kao što je Džo Bajden jedini koji je bio iskreno iznenađen svojim odustajanjem od predsedničke kandidature, tako su i scenarijem svečanog otvaranja Olimpijskih igara u Parizu mogli da budu iznenađeni samo oni koji su prespavali poslednjih 10 godina.
Jer otprilike toliko, ako ne i duže, živimo ne samo okruženi, što je ok, nego i indoktrinirani tzv. woke kulturom, koja je, zahvaljujući dobro raspoređenim ljudima na ključnim mestima, doprla svuda, pa je na kraju svoje pipke spustila i na Olimpijadu, u ovom slučaju preko umetničkog direktora njene uvodne ceremonije.
Ceremonije koja je, s razlogom, izazvala mnogo polemika.
Za početak moram da priznam da su mi neki segmenti otvaranja Olimpijade, scenski i muzički, bili vrlo zanimljivi i na visokom umetničkom nivou. Svakako je bilo osveženje i gledati defile sportista koji plove brodovima po Seni umesto onog tradicionalnog i dozlaboga dosadnog stadionskog šetanja, a simpatična mi je bila čak i ideja da olimpijski plamen, koji podseća na zapaljeni džoint, ponose Snup Dog, čovek koji sa duhom olimpizma i nema baš neke veze.
I ako je, kažem, po nekim umetničkim i scenarističkim rešenjima bila neobična i originalna, u nekim svojim krajnostima opet ova je ceremonija otišla predaleko, pa slobodno mogu reći da je bila i degutantna za gledati…
Tajna večera sa apostolima transvestitima (od kojih jednom sevaju testisi ispod trikoa) i golišavim Dionisom na meniju, zlokobni Jahač apokalipse na čelu kolone sa zastavama zemalja učesnica, brkate i bradate manekenke, Marija Antoaneta sa giljotiniranom glavom u rukama…
Svašta toga smo videli na jučerašnjem otvaranju u režiji Tomasa Džolija (Thomas Joly), francuskog umetnika koji je još ranije najavio u kom će stilu proteći grandiozno otvaranje.
SMRT NA BELOM KONJU: Kakvu poruku je umetnik hteo da pošalje, i kome?
“Budući da će ovo biti Olimpijske igre sa mnogim sportistima koji su queer, ja želim da ceremonija otvaranja to pokaže”, izjavio je Džoli. On je za Vogue dodao da će ceremonija biti uspešna samo ako se “svi budu osećali predstavljeni/zastupljeni u njoj”.
E, sad, to što je izjavio uopšte nije sporno za svakog normalnog čoveka. Ali onda se postavlja ključno pitanje, a to je pitanje mere.
Jer, ako je verovati na reč gej portalima, među ukupno 11,000+ sportista koji učestvuju na Olimpijadi, nalazi se 155 onih su se izjasnili kao LGBT (od čega 19 muškaraca), što čini 1,4% od ukupnog broja sportista u Parizu.
Što znači da je Džoli, pod izgovorom da želi da reprezentuje sve, malo preterao. Zapravo malo više, pa je dobar deo ceremonije bio obojen bojama i posvećen predstavljanju jedne procentualno minorne populacije.
Zaklanjajući se narativom o toleranciji i jednakosti, Džoli je pokazao da mu nije stalo ni do jednog ni do drugog, već isključivo do forsiranja agende manjine kojoj i sam po opredeljenju pripada, što se, jelte, može posmatrati i kao drastično kršenje i zanemarivanje prava i emocija onih drugih, preciznije – heteroseksualne većine, a za račun onih 1,4% LGBTQ sportista.
Jednom rečju – diskriminacija!
Da ne govorim o vređanju verskih osećanja i provociranju onih koji Poslednju večeru ne zamišljaju baš kao Drag Queen žurku, niti Isusa Hrista kao DJ travestita.
The 2024 Paris Olympics has gone full Woke dystopian.
The opening ceremony was filled with transgend*r mockery of the Last Supper, the Golden Calf idol, and even the Pale Horse from the Book of Revelation.
The Olympics has made it clear that Christian viewers aren’t welcome. pic.twitter.com/LgawyE6YRX
— Kyle Becker (@kylenabecker) July 26, 2024
Uglavnom, umesto da nas nadahne sportskim duhom koji je trebao da doživi svoju renesansu u prestonici kulture i najlepšem gradu na svetu, i koji je na jednom mestu okupio ljude iz čak 206 zemalja, raznih rasa, religija, nacija, Džoli se pozabavio propagandom jedne u velikoj meri političke priče a u ime 155 deklarisanih gejeva za koje i nisam baš siguran da su se osećali prijatno prošle noći u Parizu.
Jer većina gejeva, barem onih koje ja poznajem, ne šetaju okolo obučeni ko cirkuske šatre i nemaju bolesnu potrebu da po svaku cenu privlače pažnju, niti drag queens smatraju najboljim reprezentima svoje kulture i seksualnosti.
Ali, treba na posletku biti iskren pa reći da to nije njegova (Džolijeva), već krivica onih koji su mu to dozvolili, papreno ga platili (priča se da je umetnički angažman koštao 300,000 evra) i dali mu odrešene ruke da kreira otvaranje Olimpijskih igara po svom nahođenju, uskogrudo i bez mnogo uvažavanja onih drugačijih, tačnije ogromne većine.
I…kome danas da se zbog diskriminacije požali ona većina, tačnije 98,6% od 11,000 sportista koji nisu na adekvatan način bili zastupljeni na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu?
Pa istim onima koji prekomerno i na momente nasilno promovisanje, bolje reći nabijanje na nos ideologije i estetike jedne manjine, prikazane u svom najekstremnijem obliku, vide kao način kontrole i ostvarivanja ciljeva koji nemaju nikakve veze sa gej niti bilo čijim pravima, već isključivo njihovim pravom da upravljaju sistemom vrednosti i prilagođavaju ga svojim potrebama i interesima.
Ako Vam i dalje nije jasno o kome se radi, pogledajte spisak zvanica u svečanim ložama na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu.
Piše: Antonije Kovačević Foto: Ilustracija
Ovoliko satanizma na jednom mestu svet jos nije doziveo. Na zalost ova olimpijada ostace upamcena samo po skrnavljenju istorije, umetnosti i Francuske kao jedne velike evropske derzave. Sve je to sport i hiljade sportista potislo u drugi plan.