Ni po koju cijenu neću napustiti zemlju, sloboda sa Ravne Gore obasjaće našu otadžbinu!
Ovo pismo Draža je napisao 2. februara 1946. godine, kada se nalazio u oblasti Krupanj – Ljubovija. Po kuririma, pismo je poslao dr Živku Topaloviću, koji se tada nalazio u Švajcarskoj. General Mihailović je zarobljen od strane komunista 13. marta 1946, u oblasti Rudo – Višegrad. Nešto posle toga, Topalović je pismo dao švajcarskom listu ”Kurie d`Ženev”, koji ga je objavio 6. aprila iste godine.
Poslednje Dražino pismo sa slobode, glasi:
Ni po koju cenu neću napustiti svoj narod i svoju zemlju. Otadžbina se ne nosi na đonovima svojih cipela, rekao je Danton kad su mu savetovali da napusti Francusku. Ja sada mogu samo da ponovim ove reči. Nalazimo se u teškoj situaciji, jer nemamo dovoljno municije. Hoću da poštedim narod od mnogobrojnih žrtava; zato ne preduzimam operacije velikih razmera.
I ranije sam govorio da Saveznici treba da priznaju svoju grešku, odnosno da su predali Jugoslaviju u ruke Titovih komunista. Čerčil je bio najveći krivac ove pogrešne savezničke politike. Na kraju on je to i uvideo i imao hrabrosti da prizna javno svoju grešku. To će sigurno biti slučaj i sa ostalim savezničkim šefovima.
Znam vrlo dobro šta bi značio ustanak pod sadašnjim okolnostima. On će biti moguć samo onda kad ne bude bilo stranih trupa u našoj zemlji da podržavaju sadašnji teroristički režim male grupe jugoslovenskih i stranih komunista, kao što su činile nemačke trupe u ”Nezavisnoj državi Hrvatskoj”…
Komunisti naprežu sve svoje snage da me zarobe. Mobilisali su u tu svrhu svoje najbolje jedinice, kao i bugarske, albanske, mađarske i italijanske komuniste pripojene Jugoslovenskoj armiji. U tom poslu ih pomažu i sovjetski specijalisti. Cela Ozna je na nogama i baca nemilice novac da bi potkupila uhvaćene kurire i ubacila izdajnike u moje redove. Ja sam se već više puta nalazio u bezizlaznim situacijama opkoljen sa svih strana. Uspeo sam da se spasem zahvaljujući Božjoj pomoći.
Vi znate moj krajnji cilj: izdržati po svaku cenu za veliki zadatak koji nas očekuje. Ja nisam kao neko ko na prvi znak opasnosti napušta svoju otadžbinu i svoj narod. Ja mogu i da poginem u ovoj svetoj borbi, ali sa mojom smrću naša borba neće biti prekinuta. Ja sam samo prost izvršilac narodne volje i u tom svojstvu sam otpočeo najpre borbu protiv okupatora, zatim protiv komunista. Takav će isto biti položaj mog naslednika, koga Vi poznajete. Zato ni jednog trenutka ne sumnjam da će sloboda sa Ravne Gore ponovo obasjati našu napaćenu otadžbinu.
