Poslednji voz za srpske građevince

1
619

1440220Građevinska industrija Jugoslavije nekada je bila pojam za kvalitet gradnje, svuda u svetu, pa i u bivšem SSSR-u. Zbog političkih prilika, to mesto su na ruskom tržištu zauzele turske kompanije. Mogu li srpske građevinske firme, usled promena političkih odnosa Rusije i Turske, da se vrate na mesto lidera na ruskom tržištu?

Turske građevinske kompanije, među kojima su i giganti, poput kompanije „Enka“, učestvuju u gradnji infrastrukture širom Rusije. Dva velika tornja u poslovno–stambenom kompleksu „Moskva siti“, toranj Istok i toranj Evolucija, delo su turskih graditelja, a takođe i veliki deo infrastrukture za Svetsko fudbalsko prvenstvo.

Međutim, zbog turskog obaranja ruskog aviona nad Sirijom, Rusija zatvara svoje tržište za turske kompanije. I kao i uvek kada se tako nešto desi, u srpskoj javnosti pojavljuju se priče o tome kako srpska privreda ima šansu da ispuni tu prazninu. Ima li takva priča osnova kada je reč o građevinskoj industriji?

Prema nekim procenama, turske kompanije sklapale su poslove u godišnjoj vrednosti od jedne do dve i po milijarde dolara, a samo u Moskvi izgradili su milione kvadratnih metara stambeno–poslovnog prostora, kaže Nenad Popović, biznismen sa višedecenijskim iskustvom na ruskom tržištu i predsednik Srpske narodne partije.

Popović: Srbija treba da osnuje garancijski fond

Šanse za srpske građevince postoje, ali njihov glavni problem je u tome što su potrebne velike bankarske garancije kako bi mogli da povlače avanse od velikih ruskih klijenata, objašnjava on.

„Glavni problem svih naših građevinaca je taj momenat da nemaju, verovatno, dovoljno založne mase i ne mogu da dobiju bankarsku garanciju i onda se ne trude da dobiju veće ugovore“, kaže Popović.

Kao primer kako treba raditi na ruskom tržištu, on navodi nemačke i austrijske građevinske kompanije.

Da Vas podsetimo:  Osude niške SNS bajke: Dobre vile politički zloupotrebile decu

„Ako nisu dovoljno solventne, one nalaze podršku od svojih država, koje za njih daju bankarske garancije i na taj način premošćavaju ono što je najvažnije — da slobodno učestvuju na svim tenderima, jer u Rusiji se sve radi po svetskim standardima, gde je bankarska garancija jedan od osnovnih elemenata da bi se uopšte učestvovalo na tom konkursu“, rekao je Popović.

Srpska država, prema Popovićevom mišljenju, trebalo bi da podrži našu građevinsku industriju kroz osnivanje garancijskog fonda, koji bi davao garancije za firme koje imaju sklopljene ugovore u građevinskoj sferi.

Popović ističe da postoje neke srpske građevinske kompanije na ruskom tržištu koje mogu samostalno da učestvuju na velikim tenderima i one te poslove i dobijaju, ali njihov broj je mnogo manji nego što je bio pre desetak ili petnaest godina.

Sa njim je saglasna i Snežana Ćurčin, specijalista za upravljanje građevinskim projektima i vlasnik firme „SB konsalting“, sa dvodecenijskim iskustvom na ruskom tržištu. Nekada su tamo bile sve velike srpske građevinske kompanije, ali danas je situacija drugačija i samo je nekolicina firmi opstala.

Prema njenim rečima, suština uspeha srpskih kompanija na ruskom tržištu ležala je u celovitom pristupu projektu.

„Međutim, kako je vreme odmicalo, tako su se naše firme, povedene time da nas svi prihvataju i očekuju i da smo bogom dani, sve manje pripremale. Većinom su nastupale sa nekoliko ljudi, koji su jedva znali ruski. Pri tome nisu obraćali pažnju na ruske norme i imali su jako slabu pripremu kadra. Nisu nikada vodili računa, a i dan-danas ne vode računa, što se poslednjih godina pokazalo, da pripreme kadar koji će raditi u Rusiji. Brzopleto su ulazili u ugovore, samo je bilo važno da potpišu ugovor, da dobiju avans, a onda su se nadali da će kroz ugovor i izvođenje projekta nadoknaditi ostale stvari, što se naravno nije pokazivalo i čime su firme propadale“, kaže Snežana Ćurčin.

Da Vas podsetimo:  Nijedna zvanična institucija nije protiv izgradnje gondole

Za razliku od srpskih kompanija, turske kompanije su od samih početaka imale sve ono što je našima falilo, jako dobru pripremu, organizaciju i dobar menadžment, zaključuje Snežana Ćurčin.

Moskalenko: Imaju li srpske firme para za to?

Prema rečima analitičara i urednika „Građevinskih novina“ iz Moskve, Andreja Moskalenka, prošla su vremena kada je rad bilo kojeg stranog izvođača radova u Rusiji garantovao visok kvalitet. Rusija ima dovoljno radne snage, a trenutno je zamena uvoza domaćim proizvodima zvanična ruska strategija, kaže on.

Moskalenko smatra da su ruski domaći građevinari odavno potisnuli strane na ruskom tržištu i zato ne misli da srpske kompanije imaju perspektivu na njemu.

„Sigurno je da bi srpske građevinske kompanije mogle da se pozabave razvojem nekretnina ili čak i investiranjem, kao što su to Turci radili. Drugo je pitanje — da li srpske firme imaju para za to“, zaključuje Moskalenko.

Njegovo mišljenje ne deli Nenad Popović, koji smatra da je odlazak turskih građevinskih kompanija iz Rusije možda poslednja šansa za renesansu srpske građevinske industrije i da zauzme mesto koje je nekada imala u Rusiji.

Nikola Joksimović

rs.sputniknews.com

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime