Poštar, a vodič u galeriji: Odbornicima SNS-a u Kučevu novac od Centra za kulturu

0
24
Centar za kulturu Dragan Kecman u Kučevu; foto: CINS

Jedanaest odbornika SNS-a u Kučevu dobilo je u prethodne dve godine od tamošnjeg Centra za kulturu oko tri miliona dinara, a neki od njih tvrde za CINS da te poslove nisu ni obavljali. Prema tumačenju Agencije za sprečavanje korupcije, moguće je da su oni zbog ovog angažmana bili u sukobu interesa.

U septembru 2020. godine Nešica Paunović, inače nastavnica u školi, angažovana je od strane Centra za kulturu Dragan Kecman (tada Veljko Dugošević) u Kučevu. Njen zadatak je, između ostalog, bio da usklađuje nastupe i probe folklornih grupa, vodi računa o održavanju i prisustvuje svim probama. To pokazuju izveštaji o radu i ugovori koje je sklopila sa direktorom Centra za kulturu Zlatanom Zabukovecom. Reč je o najmanje četiri ugovora o delu, iz kojih se vidi da je mesečna naknada za to bila 10.000 dinara.

Međutim, Paunović u razgovoru za CINS kaže da tamo ne radi.

„Nemam ja tamo ništa“, odgovorila je Paunović na pitanje šta je tamo konkretno radila.

To je tvrdila i nakon što smo joj objasnili da imamo kopije ugovora koje je potpisivala, ali i šture izveštaje o radu na osnovu kojih su joj odobrena plaćanja:

„Meni se ne isplaćuju pare, odakle vam to“, rekla je Paunović.

Dve nedelje pre nego što je angažovana u Centru za kulturu, Paunović je postala odbornica u Skupštini opštine Kučevo ispred liste Aleksandar Vučić – Za našu decu (Srpska napredna stranka – SNS).

I njen odbornički kolega, po zanimanju zemljoradnik, Slađan Miljković je bio zaposlen u Centru za kulturu gde je imao zadatak da radi na „afirmaciji članova folklornog ansambla“ u obližnjem selu Zelenik kao i da održava tamošnji dom kulture. Međutim, i on tvrdi drugačije:

„Ja tamo ne radim, odakle vama ta informacija?“.

Prema dokumentaciji u koju je CINS imao uvid, Nešica Paunović i Slađan Miljković su samo dva od 11 odbornika u Kučevu koji su u različitim periodima u prethodne dve godine bili angažovani od strane kulturnog centra. Po ugovorima, odbornicima je za te poslove dato najmanje oko tri miliona dinara, iako odgovori Miljkovića i Paunovićeve bacaju sumnju na to da li su poslove stvarno i obavljali. Pored toga, zbog mogućeg sukoba interesa odbornici su morali da se izuzmu od glasanja na sednicama Skupštine kada se odlučivalo o radu ove ustanove, što neki od njih prema sopstvenom priznanju nisu uradili.

Da Vas podsetimo:  Alibunar ili Alibabin bunar?

Direktor Centra za kulturu Zlatan Zabukovec kaže da su ti ugovori „potpisani još pre sto godina“. Na pitanje da li 11 odbornika radi u toj ustanovi, Zabukovec je novinarki odgovorio:

„Može da radi i pedeset, šta tebe to briga?“.

zlatan zabukovec, foto Centar za kulturu Dragan Kecman, Kučevo

PREDSEDNIK OPŠTINE KUČEVO (LEVO) URUČUJE PLAKETU ZA DOPRINOS RAZVOJU KULTURE ZLATANU ZABUKOVECU (DESNO); FOTO: CENTAR ZA KULTURU DRAGAN KECMAN

Poštar – vodič po galeriji, doktor veterine – majstor

Centar za kulturu u Kučevu je mnoge odbornike angažovao za poslove koji su različiti od zanimanja navedenih u njihovim biografijama.

Tako je jednom od odbornika, po zanimanju poštaru, bila obaveza da u kulturnom centru od septembra 2020. dočekuje i upoznaje posetioce galerije sa autorima i delima koja čine stalnu postavku, kao i da vodi računa o umetninama u galeriji.

Njegov skupštinski kolega, inače doktor veterine, angažovan je kao majstor. Otklanjao je kvarove, rukovao tehnikom na bini i postavljao scenu. Po potrebi bio je i biletar, redar, vozač i kurir.

Najviše odbornika, njih šestoro, bilo je angažovano na poslovima folklora. Iako se na sajtu Centra za kulturu krajem septembra 2021. pojavila vest da uskoro počinju probe folklora, oni su bili angažovani godinu dana ranije, neki i tokom vanrednog stanja.

Jedan od njih Ljubiša Ljubomirović za CINS kaže da je okupljanja folkloraša bilo i tokom pandemije:

„Nije to baš redovno. Dva, tri puta nedeljno smo imali (probe, prim.nov), pa smo malo smanjili zbog kovida“.

Pored njega, još dva odbornika tvrde da su u Centru za kulturu zaista radila. Ostali do kojih smo došli odbili su ili izbegli da pričaju za CINS.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije kaže da je pitanje da li se ti poslovi stvarno vrše:

„Da li su oni stvarno potrebni ili je samo reč o mehanizmu za izvlačenje novca iz budžeta kako bi se odbornicima uvećale naknade za njihov rad“.

Da Vas podsetimo:  Nakon predsednika i potpredsednik sindikata „Sloga“ u GSP-u Beograd se suočava sa pritiscima...

Prema njegovim rečima, to je pitanje kojim bi mogao da se bavi revizor, a trebalo bi da se bave Upravni odbor ili Nadzorni odbor Centra za kulturu, ali i lokalna Skupština.

„Ukoliko je reč o fiktivnim poslovima onda je u pitanju čak i krivično delo i stvar je u nadležnosti tužilaštva“, objašnjava Nenadić.

Da bi ispunili uslov za isplatu novca, odbornici su morali Centru za kulturu da šalju mesečne izveštaje o radu. Prema onim izveštajima koje je CINS prikupio, kod nekih odbornika se oni svode na jednu skoro identičnu rečenicu koja se kopira iz meseca u mesec. Informacije o onome što je konkretno urađeno u tim izveštajima nema. Drugi su samo navodili stavke iz ugovora i pisali da su taj posao uradili ili da su bili u obavezi da ga urade, dok je nekoliko njih detaljnije izveštavalo o svom radu.

Iz Centra za kulturu nismo dobili odgovore na pitanja koja smo im poslali mejlom.

Sukob interesa

Prema dokumentaciji u koju je CINS imao uvid, u različitim periodima u poslednje dve godine, skoro svi odbornici su bili na toj funkciji u trenutku kada ih je Centar za kulturu angažovao. Jedini izuzetak su Darko Predić, koji je postao odbornik desetak dana nakon što je sa njim potpisan ugovor, i Sunčica Đorđević koja je u Centru radila pre nego što je postala odbornica.

Iz Agencije za sprečavanje korupcije za CINS objašnjavaju da su odbornici bili dužni da se izuzmu od glasanja kada su se na skupštinskim sednicama donosile odluke u vezi sa Centrom za kulturu.

To za CINS potvrđuje i Nemanja Nenadić koji kaže da se u suprotnom oni nalaze u sukobu interesa:

„Oni bi, prema slovu zakona, bili dužni da se obrate Agenciji i da saopšte da su u sukobu interesa. Pre svega da se obrate Agenciji s pitanjem da li mogu uopšte da učestvuju u tom postupku odlučivanja“.

Da Vas podsetimo:  Fiskalni savet: Za 10 godina Srbija za kazne i penale platila milijardu evra

Svih 11 odbornika bilo je angažovano u Centru za kulturu, kada je u lokalnoj Skupštini na dnevnom redu bilo imenovanje Zabukoveca za direktora te ustanove.

Međutim, iz razgovora sa nekima od njih vidi se da se nisu izuzimali od odlučivanja.

Tako nam je recimo Nešica Paunović rekla da je bila prisutna na svakoj sednici i da je uvek glasala, a Sunčica Đorđević da retko kad nije glasala pa je glasala i kada se odlučivalo o imenovanju direktora.

PREDSEDNIK SKUPŠTINE OPŠTINE KUČEVO BRANKO KECMAN; FOTO: CINS

Na pitanja CINS-a, među kojima i da li su se ovi odbornici na skupštinskim sednicama izuzimali od odlučivanja o svim pitanjima koja se tiču Centra za kulturu, iz Opštine Kučevo kažu da nisu u mogućnosti da nam odgovore u traženom roku. Predsednik Skupštine opštine Branko Kecman za CINS kaže da nije znao da odbornici rade tamo niti da li su se izuzimali prilikom glasanja.

Nakon što je novinarka CINS-a kontaktirala odbornike, Zabukovec ju je pozvao i zapretio da će „popiti krivičnu prijavu zbog uznemiravanja“.

„Ko se izuzeo od mog imenovanja, šta je bre tebi? Odbornici su slobodni da odlučuju po sopstvenoj savesti, volji i želji“, odgovorio je Zabukovec na pitanje da li su se odbornici izuzeli od glasanja prilikom njegovog imenovanja u Skupštini.

Iako iz Agencije za sprečavanje korupcije za CINS kažu da Zlatan Zabukovec nije bio u sukobu interesa kad je sa odbornicima potpisivao ugovore, Nemanja Nenadić smatra suprotno.

„Svaki direktor ili v.d. direktora te ustanove je u sukobu interesa kada zaključuje ugovore sa odbornicima jer je Skupština ta koja je nadležna za izbor i razrešenje direktora i ona odobrava određene troškove i budžet te ustanove.“

https://www.cins.rs/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime