Postoji li državni razlog za izbore?

0
792

Rezultat aprilskih izbora biće veoma važan za geopolitičku sudbinu Srbije.
Kako se Aleksandar Vučić našao u fokusu izjašnjavanja predstojećih izbora, tako će oni biti neka vrsta referenduma o njemu. Otud, među tumačenjima motiva za raspisivanje izbora na opozicionoj sceni prevladavaju ona koja se bave Vučićevim ličnim motivima ili, u najboljem slučaju, stranačkim.

balkan00Iako deo tih teza stoji, sasvim u drugom planu neopravdano su ostali državni razlozi, utoliko više što o njima nerado govori i sama vlast, zadovoljavajući se opštim mestima o sticanju „jasnog madata“ za nastavak reformi, evropskog puta i sl. Ali 2016. biće izborna u gotovo svim zemljama Centralnog Balkana – u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji, a često se govori i o varednim izborima u Srpskoj, koja trpi zapadni destabilizujući pritisak. Tu su važne tri činjenice. Prva, da je reč o zemljama koje na Zapadu smatraju „nezavršenim poslom“, jer nisu okončale proces „evroatlantskih integracija“ ili su se zaglavile u njemu. Druga je da se radi o pravoslavnim zemljama, iz kojih ruski uticaj ne samo da nije istisnut nego je u porastu.

Treća je da su se u izborni proces u dve od te četiri zemlje snažno uključile zapadne sile. U Makedoniji ga potpuno kontrolišu do mere da su izazvale ne samo smenu na čelu vlade kao zalog da će izbori biti fer već i odlaganje izbora kad se pokazalo da će u dogovorenom terminu krajem aprila na njima pobediti Nikola Gruevski. Gotovo u potpunosti izborni proces je pod zapadnom kontrolom i u Crnoj Gori, gde se ojačavaju Đukanovićevi pronatovski protivnici, koji bi sa strankom vlasti trebalo da potisne antiNATO opoziciju, i da tako ulazak Crne Gore u pakt prođe bez unutrašnjih trzavica i ruskog mešanja.

Tajming Vučićevih izbora svedoči da su oni raspisani u poslednjem trenutku kad mogu da se održe bez pune kontrole zapadnih sila, dakle po pravilima i ciljevima srpske države. Da je oklevao, Vučić bi se, nastavkom otvaranja afera u prozapadnim medijima i pod pritiskom ekonomskih problema, suočio sa padom rejtinga, a onda bi već u drugoj polovini godine počelo da se priča o vanrednim izborima. Naravno, da bi oni bili „fer“, prethodilo bi im formiranje privremene vlade, a izborna pravila i ciljeve bi utvrđivali stranci.

Da Vas podsetimo:  Predsedniče, šta piše u ugovoru ili sporazumu koji je potpisan sa Bizerbom?

Tako bi ceo Centralni Balkan (Srpska ne bi mogla da se odupre padom Srbije) bio politički preformatiran, i to pre svega u interesu NATO. Vučićeve motive možda najbolje oslikava njegova izborna lista. Iako u drugom planu, na njoj su izraziti proNATO uticaji, poput SPO, ali za promenu i antiNATO, poput Nenada Popovića i Miroslava Lazanskog. Kako Vučić posle posete Džona Mekejna sve češće govori o vojnoj neutralnosti Srbije, jasno je kako je svrha njegove obnove mandata sticanje novog legitimiteta da politika geopolitičkog balasa Srbije bude nastavljena u uslovima težim nego prethodnih godina.

Važno je pomenuti da Srbija, kako to veruje deo opozicije, ne balansira između Zapada i Istoka, jer sa Zapada postoje jasna i politička i vojna ponuda (EU i NATO), dok je ulazak Rusije u globalnu geopolitičku bitku odložio evroazijske političke i vojne integracije, čiji nastavak će zavisiti od ishoda te bitke. Zato Srbija – u teškim iskušenjima, od migrantske krize do direktnih pretnji – zapravo balanasira između NATO i vojne neutralnosti, za koju ima snažnu podršku Rusije.

Rezultat izbora otud će biti veoma važan za geopolitičku sudbinu Srbije. Ukoliko Vučićeva lista ostvari većinu, politika balansa biće ostvarivija. Za to vreme dobar rezultat prozapadnog bloka (DS i njeni derivati) približiće te stranke vladi i ojačati zapadne pritiske. Isto tako, rezultat antiNATO bloka – desnih stranaka koje isključuju bilo kakvu saradnju sa DS – ojačaće pritisak na vladu da ne ulazi preduboko u odnose sa NATO.

balkangeopolitika03malaO koliko se važnoj stvari radi, jasno je po tome što će svako ekonomsko i strukturno pozicioniranje Srbije u budućnosti direktno zavisiti od toga hoće li ona biti u stanju da stabilizuje poziciju geopolitičkog balansa. To će, po svoj prilici, biti razrešeno u sledećem mandatu vlade, i upravo on će odrediti istorijsku poziciju Vučića i SNS.

Da Vas podsetimo:  Sirovi, neprosvećeni apsolutizam

Željko Cvijanović

Novi standarad / Novosti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime