U prvom delu teksta[1] počeli smo razmatrati aktuelne probleme koji danas postoje u postupku “Tužilac protiv generala Ratka Mladića” u MTBJ. U ovom tekstu nastavljamo sa njihovom analizom. Razmotrićemo još nekoliko skandaloznih izjava sudija koje su oni dali prethodnih nekoliko dana i koji pokazuju mensrea (to jest zločinački umišljaj) sudija na potpuno lišavanje jednakih prava odbrane generala Mladića sa tužilaštvom, pa samim tim i pretvaranje sudskog procesa u farsu i parodiju pravosuđa.
“Sudije su izjavile da odbrana izvodi nevažne svedoke, čije svedočenje ništa ne znači za sud”. Međutim, optužnica je sastavljena na takav način da optužuje sve Srbe regrutnog uzrasta koji su se bavili ne samo vojnim, nego i političkim i administrativnim delima, pa čak i one koji nisu zauzimali nikakve zvanične funkcije (koncepcija “srpske snage”). Uoči početka procesa odbrana je skrenula pažnju sudu na isuviše veliki obim optužnice i zamolila je da se ona smanji. Međutim, to nije učinjeno. U takvoj situaciji odbrana jednostavno nema nikakvo pravo, ali je obavezna da izvodi svedoke bukvalno po svakoj tački optužnice koje se u sveukupnosti odnose na praktično svaki dan za sve tri ratne godine, pa čak i periode od nekoliko godina uoči početka rata 1993. godine. Pored toga, više od 3 000 takozvanih “sudski utvrđenih činjenica” bili su istaknuti od strane suda, što je još više osložnilo zadatak odbrane da ih opovrgne. To je poznata taktika. Optuženog gađaju iz tužilaštva ne iz” pištolja” i ne “pojedinačnim pucnjevima”. Pucaju iz mitraljeza rafalima. Nadaju se da će bar jedan metak pogoditi gde treba. Ipak, uprkos svemu rečenom, Tužilaštvo je pre nekoliko dana zatražilo da se Optužnica proširi! Tužilaštvo je izjavilo da su oni pronašli nove dokaze za nove optužbe. Tako je u Tomašici, u septembru 2013. godine pronađena masovna grobnica što je Tužilaštvo MTBJ odmah pokušalo da poveže sa zločinima pobrojanim u Optužnici protiv generala Mladića. Tužilaštvo je međutim zatražilo više od godinu dana kako bi pripremili dokazi po tom delu. Međutim, predstavljati te dokaze usred dela postupka sa iznošenjem dokaza odbrane, predstavlja još jedan dokaz manipulativnog karaktera čitavog Tribunala.
“Sudije su izjavile da je tokom unakrsnog ispitivanja njima postalo jasno da izvor znanja svedoka predstavljaju saopštenja medija ili odbrana R. Karadžića”. Teško je predstaviti sebi situaciju da sudije ne znaju da lažu. (Iako je advokat generala Mladića Branko Lukić tokom saslušanja u avgustu nazvao ponašanje sudija upravo “neshvatanjem svedočenja svedoka odbrane”. Sudije sve savršeno dobro shvataju, ali igraju ulogu “neshvatajućih”. Prvo, sudije odlično prihvataju svedočenja svedoka tužilaštva koji su znanje crpli iz medija, pa su čak svedočili i sami predstavnici medija. Kao drugo, potpuno je očigledno da svedoci nisu dobili informaciju od odbrane R. Karadžića, nego su samo odgovarali na pitanja koja su im zadavali njegovi zaštitnici. Na primer, svedoci Radojičić i Sehovac su potvrdili da su oni na fotografiji videli Hrasnicu koju im je pokazala odbrana R. Karadžića. Oni nisu za Hrasnicu saznali od odbrane R. Karadžića, nego su i potvrdili to što su oni znali pre toga. Ovakvih primera ima mnogo. Potpuno je jasno da znanje svedoka ne predstavlja izvor informacija odbrane Karadžića, ali sudije vole da vide upravo to.
“Sudije su izjavile kako svedoci prave široke generalizacije, što jadno Tužilaštvo primorava da gubi mnogo vremena na unakrsna ispitivanja. U svakom slučaju, dodale su sudije, ove generalizacije “imaju isuviše malo značenje za dokazni postupak ili ga nemaju uopšte”. Na taj način, vidimo da sudije unapred objavljuju da ne žele da ozbiljno prihvate svedočenja svedoka odbrane. A “široko generalizovanje” učinilo je upravo Pretresno veće. Izjava sudija nema blage veze sa stvarnošću. Svedočenje svakog svedoka odbrane nosi konkretan karakter i jasno je povezano sa konkretnim tačkama optužnice. Tvrdnje kako su njihovi iskazi nekakva generalizacija predstavlja otvorenu laž. Otkuda potiče ta laž? Izvor te laži je potpuna tolerancija sudija prema svedočenju svedoka Tužilaštva. Tako su svedoci Tužilaštva tvrdili da su “Srbi uništavali kulturna zdanja” pritom ne dajući nikakvih dopunskih svedočenja, ali to za sudije nije predstavljalo nikakav problem!
Što se tiče svedoka odbrane, tu su sudije sprovodile – kako se ispostavilo iz javnog nastupa Branka Lukića, glavnog advokata generala R. Mladića, direktno na sednici suda – tajna istraživanja i prema svedocima i prema članovima tima (uključujući i tajno pregledanje pošte). On je sudijama postavio direktno pitanje: pošto su se takva ispitivanja sprovodila, zašto njihovi rezultati nisu javno publikovani.[2] Istovremeno, zahtevi odbrane da se sprovede istraživanje u odnosu na svedoke Tužilaštva, bili su ignorisani. Tako u odnosu na svima dobro (i žalosno) poznatog svedoka tužilaštva Momira Nikolića, bio je istaknut zahtev za identifikacijom materijala istražitelja Tužilaštva MTBJ koji je otkrio laž u svedočenju svedoka Tužilaštva. Još uvek nema nikakve reakcije od strane suda po ovom pitanju. Uprkos činjenici da je sam tužilac rekao da Nikolić laže, iskaz ovog svedoka se smatra istinitim.
Važno je istaći i da se sudije nalaze u krajnjem stepenu nervnog uzbuđenja. Dovoljno je videti kako se sudija A. Ori dernja na generala Mladića. Tokom velikog dela postupka on se trudio da ne pokazuje svoju glasnu histeriju (koja se nesumnjivo odigrava duboko u njemu – jer odbrana izvodi važne svedoke koji u potpunosti opovrgavaju verziju Tužilaštva), koja se povremeno spuštala na nivo piskutanja. Jedan od primera takvog piskutanja jeste i izjava Orija prilikom svedočenja svedoka Milorada Bukve. Sudija A. Ori je čak prekinuo unakrsno ispitivanje tužioca i izjavio da ne treba nastavljati, jer je stepen kredibiliteta svedočenja svedoka ravan nuli. Razlog za ovakvu odluku bilo je to što je navodno ta svedočenja “nemoguće proveriti”. Nećemo govoriti o tome da se niko i ne sprema da proverava svedočenja svedoka Tužilaštva. Međutim, ovaj ispad Orija za nas je važan jer pokazuje sa kakvom se unutrašnjom napregnutošću bori ovaj gospodin. Ta napregnutost je toliko jaka da ga nagoni da govori obične gluposti.
“Sudije su izjavile da su prilikom pripreme iskaza svedoka određeni delovi bili izbačeni, što jadno Tužilaštvo tera da gubi dragoceno vreme suđenja na razjašnjavanje pitanja zbog čega je to bilo urađeno”. Ovakva izjava predstavlja još jedan jasan dokaz toga da u MTBJ nema sudija, već da postoji samo Tužilaštvo. Za vreme dela procesa kada su se iznosili dokazi iz Optužnice, Tužilaštvo je činilo apsolutno isto, pa je odbrana bila prinuđena da troši svoje ništa manje dragoceno vreme kako bi razjasnila ta pitanja (tada kada je to bilo zaista neophodno). Međutim, to nikada nije uzbuđivalo sudije. To uzbuđuje sudije tek sada – u vreme dela procesa sa iznošenjem dokaza odbrane. I pošto Tužilaštvo ionako nije uspelo da pronađe kriminalne razloge za izuzimanje ovih ili onih delova iz ranijih svedočenja svedoka odbrane, to je odbrana uspela da učini u odnosu na svedoke Tužilaštva. Tačnije, u pogledu same optužbe.
Dakle, po trenutnom stanju stvari u postupku protiv generala R. Mladića, postoje dva glavna problema. Prvi je – nulti stepen poverenja prema sudijama koje su ovladale nultim stepenom nezavisnosti i nepristrasnosti. Drugi problem predstavljaju – posledice prvog. Ako lica koja zauzimaju dužnost sudija imaju takav nulti stepen, onda to pravnički znači da na procesu odsustvuju sudije. Međutim, stvar stoji još gore – sudske fotelje nisu prazne, one će se popuniti dodatnim tužiocima. Ovi problemi prosto ne mogu biti ignorisani. Oni moraju biti razmotreni pred SB UN koji mora preduzeti mere i obezbediti generalu Mladiću pravo na pravično suđenje u njegovom predmetu.
[1] http://srb.fondsk.ru/news/2014/09/01/postupak-protiv-generala-mladiha-prvi-deo.html
[2]Sm. stenogrammu zasedaniя suda po delu «Prokuror protiv R.Mladiča» ot 25 avgusta 2014 goda (s.24661).
Aleksandar Mezjajev
