Bezmalo svake godine, ako ne i češće, Beogradom prostruje vesti o izgradnji stambeno-poslovnog kompleksa na lokacijama koje su poznate po – zelenilu. Na red je, i to ne prvi put, došao Košutnjak. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nas uverava da su u pitanju dezinformacije i izmišljotine “plaćenika” da je u planu da se poseče skoro 30 hektara šume i izgradi stambeno-poslovni kompleks na području Košutnjaka. Od investitora smo čuli nešto malo drugačije – seći će se, ali i saditi, i to tri puta više. Dok građani pokušavaju da sačuvaju Košutnjak, pre toga i brojne druge parkove i zelene površine, Beograd se kandiduje za Zelenu prestonicu Evrope.
“Niko nije lud da poseče toliko hektara šume”, uverava nas zamenik gradonačelnika Goran Vesić, misleći na Košutnjak, koji bi vrlo uskoro mogao da promeni “lični opis”. I to sve zbog plana regulacije kompleksa „Avala filma“.
Iako je Vesić izričit da “Grad neće dozvoliti smanjenje šume u Košutnjaku, makar to tražio investitor”, investitor ističe da će određene zelene površine, ipak, biti uklonjene.
Iz kompanije “Avala studios” kažu da će čak “posaditi tri puta više drveća u odnosu na zelene površine koje budu uklonjene”.
(Ne)javni rani uvid
Stanovnici ovog dela grada nisu uvereni da neće ostati bez svog zelenila. Inicijativa “Ne davimo Beograd” pokrenula je peticiju za odbranu Košutnjaka koju je do sada potpisalo skoro 70.000 ljudi.
Međutim, u jednom se glas građana nije mogao čuti. Naime, kako navode iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), građanima je značajno bilo uskraćeno pravo da učestvuju u proceduri ranog javnog uvida u plan detaljne regulacije za kompleks „Avala filma“, GO Čukarica.
“Građanima je bilo oduzeto pravo da svoje primedbe predaju lično Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove prilikom čega je Sekretarijat po zakonu dužan da primedbe zavede i dodeli im delovodni broj, već su upućivani da svoje primedbe ostave u kutiji u holu Gradske uprave”, navodi se u saopštenju RERI-ja.
Ovaj rani javni uvid je dakle, održan, uprkos teškoj epidemiološkoj situaciji. A okončan je dan pre nego što je gradski urbanista za “Politiku” rekao da se “obustavljaju novi javni uvidi u planska dokumenta i javne sednice dok se epidemiološka situacija ne stavi pod kontrolu”.
Veštačka stena i multifunkcionalni park u Košutnjaku
Podsetimo, bitka za Košutnjak nije počela ovog leta. Za svoje zelene površine stanovnici su se borili i prošle godine, kada je najavljena izgradnja sportske dvorane. Ovaj projekat vredan 12 miliona evra gradio je Republički zavod za sport.
Vlada Republike Srbije uveravala je građane da projekat izgradnje multifunkcionalne sportske dvorane na Košutnjaku “neće ni na koji način izmeniti prirodni ambijent u kojem će biti smeštena”.
“Prilikom pripreme terena za izgradnju biće neophodno uklanjanje određenog broja starih i osušenih stabala, a njihov sadašnji broj će u neposrednoj okolini budućeg sportskog centra biti udvostručen. Pored toga, na budućem objektu je predviđena instalacija zelenog krova površine veće od 6.000 kvadratnih metara, skoro 11.000 kvadratnih metara nove trave će biti posejano u okolini, a oko 1.000 kvadrata tepih trave položeno u žardinjerama”, navodilo se u saopštenju Vlade.
Još jedna građevina nikla je u Košutnjaku – veštačka stena za penjanje vredna milion evra. I ovaj projekat je takođe naljutio građane.
“Razvoj grada ne može da se zaustavi”
Dok se seče bez najave i “preko noći” niču nove instalacije, zvaničnici nas i dalje uveravaju da o prirodi i te kako brinu.
Na primer, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je najavio prošle godine da će se Beograd kandidovati za Zelenu prestonicu Evrope (što je i učinjeno). A Vesić nam je govorio o učenju dece kulturi poštovanja prema zelenilu.
Plan je, kako je zamenik rekao 2019. da se u narednih desetak godina pošumi 25 posto površina u Beogradu.
Pre dve godine, pak, na pitanje o seči stabala u parku “Borići” na Petlovom brdu, Vesić je izjavio da je to bilo neizbežno uraditi, a da se razvoj grada zbog “jednog stabla ili grupe stabala” ne može zaustaviti.
“Kao što znate, više puta je rečeno da su Putevi Srbije uradili maksimalni kompromis koliko su mogli da najmanji broj stabala bude posečen. Razvoj grada ne može da se zaustavi. (…) Ali, kao što sami znate, na drugom mestu će biti posađena stabla. Ne možete zbog jednog stabla ili grupe stabala da zaustavite razvoj grada. (…) Sačuvano je, koliko sam razumeo preko hiljadu stabala koja je inače po nekom projektnom planu trebalo da se seku. Što je inače pametno, treba uvek sačuvati stabla koliko je moguće. Budite sigurni da nije postojalo drugo rešenje i kao što možete da budete sigurni da će nova stabla biti posađena”, rekao je Vesić.
I tada je isticao da Grad sprovodi strategiju pošumljavanja, ali i da je Beograd jedina lokalna samouprava koja to radi “vrlo organizovano”.
Međutim, zvuk testere demantovao je “politiku sadnje” koja se propagira. Osim Košutnjaka koji je sada na meti “testera”, građani su bili svedoci brojnih seča u Beogradu.
Pre više od decenije okončana je borba građana za Peti park na Zvezdari. Primeri borbi koje su usledile su brojni.
Samo neki od njih su seča platana u Bulevaru kralja Aleksandra 2010. godine, zatim seča drveća u Studentskom parku 2015, i nešto noviji primer – seča u parku na Banovom brdu.
I na kraju, setimo se samo Kalemegdana i seče stabala zbog gondole koja nije ni izgrađena, jer je Upravni sud doneo odluku o privremenoj obustavi radova.
Izvor: Istinomer
