Posvađani i samozaljubljeni „obor knezovi“ ruše SNS

1
901

nikolic-620x320

Neće Srpsku naprednu stranku sa vlasti smeniti nikakva opozicija u narednih nekoliko meseci. Suviše je jalova, samozaljubljena, podeljena, posvađana, željna povratka na vlast iz vrlo sebičnih interesa. Neće je smeniti ni Šešelj, bivši politički guru velikog broja članova stranke koja je – kako zlobnici kažu – promenila samo srednje slovo. Neće je u ovom trenku smeniti ni pokreti i stranke koji nastaju i s leve i s desne strane. Srpsku naprednu stranku srušiće – Srpska napredna stranka.

Budite sigurni da je upravo tako.

To je jasno i samom vrhu ove političke organizacije.

To je jasno i NJemu, koji je – kažu dobro obavešteni – zapanjen stepenom bahatosti i nerada, vlastoljubivosti i podmetačina unutar Glavnog odbora i Predsedništva SNS.

Ako vrtite sumnjičavo glavom – samo da vam ukažemo na neke signale koji idu u prilog našoj tvrdnji:

Da li znate koliko je opštinskih odbora Srpske napredne stranke raspušteno? Ne? U najkraćem, ne znaju ni oni. Pitanje je da li je više onih koji rade ili onih koji ne rade. Baš ovih dana, čak upravo u ovom trenutku, u najmanje pet opštinskih odbora na teritoriji Beograda vode se takvi rovovski ratovi za prevlast da svi pripadnici opozicije treba da trljaju ruke. Dobro obavešteni izvori iz same stranke kažu da pršti perje između pristalica „doktor“ Neše i navodno – brata Znate-Već-Koga.
Po Srbiji je još gore: čak i mediji naklonjeni stranci na vlasti pišu o gvozdenoj metli Tominog naslednika, sina Radomira, Šerifa od Kragujevca. Smenjuje kako mu se sviđa, postrojava (dobro, to je video od Heroja od Feketića, nije sam izmislio), ućutkuje (i to je video od već pomenutog), postavlja koga on hoće.

Da Vas podsetimo:  Mihajlović predložila Hilu strateško partnerstvo sa SAD kakvo Srbija ima sa Rusijom i Kinom

Nije on jedini. Najbolji primer druge struje je Saša Mirković, koji zabranjuje skupove opoziciji (pa kad je i on Šerif, al’ od Zaječara), otpušta glumce zato što ga prozivaju u pesmi (naravno, preko glasnika, nikako lično) i u slobodno vreme konkuriše za mesto direktora RTS-a. Čisto da pokaže Šerifu od Kragujevca – da mu se može.

Ali, naravno, stranku ne ubija ni gvozdena metla, ni zabranjivanje javnih skupova, ni moćnici poput Stefanovića, Mirkovića, Nikolića juniora.

Stranku ubijaju loše izabrani kadrovi.

Na koga mislim?

Na mnoge: na polovinu poslanika (ako ne i više od tog broja), koji su se strahovitom brzinom navikli na brutalno bogaćenje i bahaćenje, na odvajanje od naroda, što se najbolje vidi u liku i delu šefa poslaničke grupe naprednjaka – Zorana Babića.
Na ministre sa lažnim diplomama i zvanjima.

Na preletače (i to ne samo iz radikala) koji posle godina pljuvanja budu nagrađeni debelo. I još toliko.

Na partijske poslušnike koji su za svoje beskrajno uvlačenje u rektalne otvore vrha partije nagrađeni funkcijama u javnim preduzećima, Upravnim i Nadzornim odborima.

Ipak, stranku najviše ubijaju – lokalni šerifi.

Nekada su se u Srbiji zemlji lokalni šerifi zvali – obor knezovi.

Najbolji primer obor kneza u Srbiji je nekad bio Velimir Ilić. A sada je lekar. Internista. Humanista. I naprednjak. I gradonačelnik srpskog Mančestera. Leskovca. Grada poznatog do skora po Roštiljadi, a od skora – po Goranu Cvetanoviću.

Naravno, za to je najzaslužniji njegov predizborni nastup kom se cela Srbija smejala, ali je najgore što je Cvetanović odavno prestao da bude lekar, a postao političar. Bio je on i ministar bez portfelja (u vreme dok je bio radikal, u saradnji sa Slobom Miloševićem.

Da Vas podsetimo:  ZLOČIN U PRIPREMI U MALOM IZVORU

Cvetanović je inače poznat po radikalnoj sklonosti ka incidentima:

Pretukao je partijskog, naprednjačkog kolegu u svom kabinetu; izvređao na nacionalnoj osnovi Ivanu Dulić Marković – nekadašnju ministarku (šta će čovek, tad je bio radikal). Pomerio je za dva dana proslavu oslobođenja Leskovca, da bi mogao da završi putovanje u Čikago. Dobro, ako su Toma i Alek mogli da pomere dan oslobođenja Beograda unapred, što nije on mogao da pomeri datum od Leskovac – unazad?

Ali, kad u gradu koji grca u dugovima bez pravih investicija potrošite 295.000 evra na službena putovanja, na to se namršte politički protivnici, ali i obični članovi stranke.

Kad u gradu koji nikako da dođe do daha i zaposli svoje mlade organizuješ proslavu rođendana na kojoj deliš majice sa svojim imenom i izrazima obožavanja, onda si – bez obzira na obrazovanje i funkciju, bez obzira na političku partiju – neko ko je izgubio kontakt sa stvarnošću.

Ovakvi ljudi će uništiti naprednjake bolje nego bilo kakva stranka opozicije.
A takvih je u SNS – koliko god hoćete. U svakom gradu.

Aleksandar Bećić

Kolumnista

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime