Potop i laži

0
1421

mama-poplava-1400378446-499233

Karta poplavljenih područja

Da li neko još uvek sumnja u priče o potopu? Bez obzira da li je u pitanju Biblijski ili onaj opisan u knjizi “Hiramov ključ“.

Potop nije politička propaganda. Laž ne može da zameni istinu. Ako lažete da nema poplave i ubedite sebe u sopstvenu laž, voda će vam ući u kuću, odneće i vas i vaš topli dom. Ovoga puta Bog je uslišio naše molitve. Ono što nam se dogodilo u sredu i četvrtak može se opet dogoditi još jačim intenzitetom.

Još jednom se pokazalo da je realnost jača od “virtuelne stvarnosti“. To međutim, još uvek, nisu shvatili “medijski magovi“, “marketinški stučnjaci“, njihovi komesari i likvidatori u medijima. “Prezenteri i zvezde“ su delovali smušeno, zbunjeno na malim ekranima. Oni čiji je zadatak da seju paniku našli su se u panici. Očekivali smo u četvrtak i petak da na ekranima vidimo sliku sa svih poplavljenih područja a slušali smo izjave političkih zvezda i panegirike njihovim podvizima i naravno eksperte od kojih ne može da se živi ni kad je sve u relativnom redu, to jest kontrolisanom haosu, a kamoli kada je pravi potop na pragu. Bilo je i nekakve slike, ali najčešće nismo znali ni kada, ni gde je snimljena, a to su dva pitanja, od pet, na koje se uvek mora odgovoriti. Bez odgovora na njih nema bilo kakvog a kamoli vizuelnog informisanja. NJima je slika teret, ne uklapa se u “priče“ iz studija. Ne videsmo ni jednu mapu poplavljenih područja, makar i približnu, da koliko-toliko steknemo utisak o području koje je potopljeno, ne videsmo ni jednu animaciju kretanja oblaka nad našim područjem i okruženjem, ali smo zato gledali gestikulacije, mlataranje kosom, uvrtanje zadnjicama, tesne haljine. Šta to beše jedinstvo slike i reči?

Televizija je, pre svega, autentična vizuelna informacija. A do nje je jako teško doći. Tu ne mogu pomoći ni zakoni o slobodi medija, ni udruženja, ni kodeksi, ni doušnici, ni zakoni o dostupnosti infromacija… svađa, nevaspitanje, besmislena i bezobrazna pitanja ne pomažu, ni takozvana prirodna inteligencija koja je u sadašnjoj praksi (a i teoriji) zamena za obrazovanje, iskustvo i profesionalizam. Autentična vizuelna informacija zavisi isključivo od novinara, snimatelja i urednika, koji može dosta da pomogne, ali da ne upropasti ono što novinar i snimatelj urade. Za to je potrebna dugogodišnja praksa, znanje, odlične veze i poverenje u svim strukturama društva. Pre 28 godina, pokojni Bane Vukašinović, tada šef deska Beogradskog TV programa, rekao je grupi novih saradnika: “Postaćete novinari onda kad budete imali takve veze da dobijete kredit od Narodne banke.“

Da Vas podsetimo:  Zašto ekološke organizacije zaobilaze Zlatibor?

Potop je pokazao ono što je opštepoznato: da u mnogim medijima (komunisti bi reko nekim medijima) nemamo profesionalce, naročito na televizijama. To je promašeni koncept da političari, propali muzičari, avioinženjeri, pijandure, narkomani, mafija i drugi amateri mogu da kreiraju i vode medije iz senke, da se na ekranima slikaju njihove ljubavnice, ljubavnici, razmažena deca i ostala srećna i ponosna rodbina i da se dogodilo samo ono što se dogodilo na televiziji.

Potop je pokazao da televizijama ne mogu da komanduju ni briselski ni haški komesari. Odnosno mogu a logična posledica je slika koju smo imali na ekranima.

Poplava uvek izbaci ono što ne valja. Ali mi smo toliko slepi da nismo u stanju ni da prepoznamo ono što je voda izbacila.

***

Vrhunac televizije je direktan prenos događaja. Vrtela se neka slika na ekranima u skladu sa standardima globalnih satelitskih koka-kola televizija: tri-četiri kadra koji se ponavljaju nekoliko dana. Ono što smo videli danas dogodilo se juče, a ono što se dogodilo danas najčešće nećemo ni videti jer će za dva-tri dana biti aktuelna neka druga “virtuelna stvarnost“. Imali smo “uključenja“: najčešće dama pod kišobranom i kadar mutne vode iza nje koji se može videti pogledom sa prozora. To je sve od vizuelnih informacija u prva tri dana kada su one narodu najpotrebnije.

Naravno iz mnogih krajeva Srbije nismo imali informacije jer važno je da zadovoljimo formu, sadržina je nebitna u propagandnom smislu. Nije važno šta i kako saopštava, već ko nam to saopštava – to je jedna od skupih zabluda koja skupo košta u vanrednim prilikama.

Potop je pokazao da nemamo profesionalce na mnogim mestima gde su neophodni. Ovo jeste nešto što nije zabeleženo od vremena kada se beleže meteorološki podaci, ali to ne znači da se to nikada nije dogodilo. Mnogi događaji su mogli da se predvide. Čujem da su stručnjaci upozoravila na velike opasnosti ali one nisu došle tamo gde treba, a i ako su došle, čini se da su došle do ljudi koji to nisu bili u stanju da razumeju. Mi imamo, još uvek, stručnjake koji mogu da upozore na sve posledice i opasnosti koje slede ako vodostaj neke reke poraste za pet-šest metara, ali me ne bi iznenadilo da ti stručnjaci rade kao konobari u kafićima, drže tezge na buvljacima, bleje po kućama dok na mestima na kojima bi oni trebalo da rade sede konobari i konobarice, frizeri i frizerke, stručnjaci za marketing, menadžment, informisanje – sve u skladu sa kadrovskom politikom vođenom u poslednjih godina.

Da Vas podsetimo:  PODNOŠLjIVA LAŽ

Posle ovog potopa moraju se izvući pouke. Priroda se ne može promeniti, može se razumeti. Potop, koji je Božija opomena, može da bude i veći. Ne znam kako ćemo nadoknaditi štetu od ovoga. Verovatno nikako. Kada se voda povuče, shvatićemo da su oranice koje su nas hranile pretvorene u kamenjar i šljunkare, farme su uništene, kompletna domaćinstva uništena… U početku beše reč, pa nešto razmišljam da li reč domaćinstvo akcentujem po preporukama lektora ili onako kako narod kaže, naročito moji zemljaci iz Kolubarske i Rudničke nahije koji su u Ljigu, G. Milanovcu, Mionici danima odsečeni od sveta i o kojima je jedino Al Džazira dala neku sliku u četvrtak uveče? Manji gradovi i sela ne interesuju moćne medije a oni su gotovo uništeni. Ja sam u četvrtak uveče sedeo u stanu sa porodicom i strahovao da li će nam se improvizovana tavanica, sa koje je kapala voda, sručiti na glavu. Bili smo bespomoćni. U Beogradu ne postoji služba koja u takvoj situaciji pruža pomoć, ali su nam gradski oci zato uvećali porez na stanove za 50% koji sam toga dana platio. Kome i zašto? Spas nam je došao sa neba, kiša je znatno oslabila i tokom noći prestala. Tako smo se šerpama i lavorima odbranili od potopa.

Svako zlo ima i svoje dobro. To dobro su dobrovoljci koji su na poziv Aleksandra Vučića pohrlili u Šabac, Obrenovac i na druge kritične tačke. Naravno, prvo moramo pohvaliti policajce, vatrogasce, vojnike, profesionalne spasioce i sve ljude koji su po službenoj dužnosti branili ljude i imovinu ne žaleći svoje živote. Svi su veličanstveni! Bez obzira na naciju, veru, pol… Oni su budućnost Srbije. Na njih sam mislio kada sam na Vidovdanu objavio tekst Smena generacija. Takođe i na sve ljude koji nesebično nude humanitarnu i svaku drugu pomoć. Narod u Srbije je veličanstven, samo mu treba dati pravu šansu.

Da Vas podsetimo:  Da nije bilo Srba svetski poredak bi bio danas mnogo drugačiji

Loš primer su dezinformacije koje su kružile na sajtovima tabloida i društvenih mreža. Jedna koja je stigla na mobilne telefone sa sajta jednog tabloida u petak uveče: voda iz beogradskog vodovoda nije za piće. Lažna vest je skinuta posle pet minuta ali su trgovci podigli cene vode, narod je potrčao u prodavnice i kupovao…Dezinformacija i dalje kruži društvenim mrežama i Radio-Milevom. Strvinari, maroderi, koriste svaku priliku. Zabrinjavajuće je koliko ljudi veruju lažima. Ja sam pio i pijem vodu iz vodovoda.

Sve što ne valja isplivalo je na površinu,sve je jasno ako hoćemo da nam bude jasno. Hoćemo li se opredeliti za laži ili istinu?

U subotu (17.05.2014) na televizijama smo gledali program kao da je “izborna noć“ u pitanju a ne kataklizma koja nam još uvek stoji nad glavom.

Konačno sam u nedelju ujutru (18.05.2014) na internetu pronašao kartu potopa koju je izradila sarajevska Al Džazira.

Dragan Kolarević

Vidovdan

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime