Potresni nastavak priče o troje dece prof. V.

0
608

Ima li kraja stradanjima malog naroda –  srpske dece

  • Marija Đorđević i Treći osnovni sud krše načelo nepristrasnosti, načelo suđenja u razumnom roku, kao i Etički kodeks (u postupku koji se vodi kao „naročito hitan“!), a osim toga sudija Marija Đorđević izlaže dve devojčice nemilosrdnom maltretiranju i, s obzirom na istoriju fizičkog povređivanja dece od strane J. Ž., kao i nedavnog iskaza dečaka da ga J.Ž. zlostavlja (sa čim je Marija Đorđević upoznata) i ugrožava život osmogodišnjeg deteta.
  • Sudijske i advokatske igre u dogovoru sa Centrom za socijalni rad i podmetanja na ročištima oko dodele dece
  • Šta čeka predsednik suda Dušan Agatonović? Šta čeka sudija Marija Đorđević? Šta još treba da se dogodi pa da i ugroženi dečak bude dodeljen ocu, koji već savesno brine o dvema svojim ćerkama.

Piše: Jasmina Milojević, magistar teorije umetnosti i medija, Univerzitet u Beogradu

Dr Aleksandra Bulatović je u svom nedavno objavljenom izuzetno dobrom autorskom tekstu iznela tri slučaja monstruoznosti u postupanju sistema „socijalne zaštite“ i sudstva u Srbiji. Sva tri slučaja nastavićemo pomno da pratimo.

Jedan od njih bila je teška sudbina sina svetski poznatog srpskog naučnika, prof. V. Dve ćerke (15 godina) i 8-godišnji sin prof. V. bili su žrtve bestijalnog zlostavljanja njihove majke, J.Ž., inače zaposlene u jednoj akademskoj instituciji odmah pokraj „štajge“. J.Ž. je svog sina i dve ćerke fizički povređivala noževima i drugim sečivima, zbog čega su deca redovno završavala u bolnici.

U 11.00, pre neki dan dve ćerke uplakane napuštaju zgradu Trećeg osnovnog suda posle ročišta koje je vodila SNS-sudija Marija Đorđević. Na pitanje čoveka koji hoda pored njih, jedna od devojčica odgovara da sudija nije odlučila da se brat poveri ocu, i da konačno bude bezbedan, u svojoj kući, zajedno sa svojim sestrama koje u njoj žive sa tatom. Govori kako je J.Ž. u stanju da ga ubije, jer je to zamalo uradila njenoj sestri. Znam da je sestra usled pogotka nožem u glavu koji je bačen iz tada već uveliko okrvavljene ruke J.Ž., skoro izgubila život ili „makar“ oko. Sestre su preplašene za svoga brata.

Sudijske, centrovske i advokatske igre i podmetanja na ročištima oko dodele dece

Jedna ženska osoba koja je očigledno prisustvovala suđenju i hoda pored devojčica govori čoveku šta se dogodilo:  ročište je zapravo odloženo, jer se nije pojavio psiholog iz Centra za socijalni rad Novi Beograd. Dalje, procenjuje da je to očekivao jer se „iz aviona vidi“ da taj Centar radi u dogovoru sa „SNS-majkom“, J.Ž., koja Centru diktira svaki potez. Znali su da bez prisustva psihologa deca ne mogu biti saslušana. I da neće biti ročišta. A, upravo su ročište želeli da izbegnu.

Da Vas podsetimo:  Za Titeljane ispravna voda samo jedan mesec godišnje
Centar u kome su se događale krajnje nepoželjne scene proteklih godina zbog nesavesnog rada i nebrige o socijalno ugroženoj deci

Kakvu ulogu su do sada imale J.Ž., njena advokatica, Centar za socijalni rad Novi Beograd i ranija postupajuća sudija vidi se iz obilate međusobne prepiske, prepiske koje su devojčice slikale na telefonu J.Ž. Prepiske sam lično videla, ima preko 100 stranica (!) SMS i Viber poruka i u njima se vidi kako se prave dogovori o tome da se prikriju osetljive činjenice od prof. V., kako da se sakrije izveštaj Centra ili neke druge institucije i da za njega prof. V. sazna tek na samom ročištu, kako da se „smisli nešto dobro“ što bi ga kompromitovalo, a i pominju se finansijske transakcije, od kojih u jednoj, da navedem samo jedan u nizu primera, advokatica J.Ž, govori svojoj klijentkinji da „novac obloži belim papirom, i tako ga stavi u koverat i preda pripravnici“  koja će ga odneti „tamo gde treba“.

Postoje kako čujem i druga teška krivična dela koja su gore pomenuta i druga sa njima povezana lica i institucije činili, a koja neću otkrivati javno. Pretpostavljam da će to učiniti osobe koja poseduje te dokaze i predočiti ih nadležnom tužilaštvu kada se ono bude dovoljno osnažilo da sudi bandi. Da joj sudi kako treba, onako kako se sudi počioniocima teških krivičnih dela.

Sudija Marija Đorđević očigledno koristi stari oprobani metod upotrebom tvrdnje da može da odluči samo na osnovu „stručnog“ mišljenja Centra. A pošto se Centar Novi Beograd nije ni oglasio, navodno ne može da odluči o zaštiti malog osmogodišnjeg dečaka.  A kada se Centar bude oglasio, naivno je očekivati da se ne oglasi opet u korist svoje saradnice, zlostavljačice. Dok ovo mrcvarenje traje u nedogled, dečak sve vreme strada, potpuno nezaštićen. Jedina osoba koja ima zaštitu je zlostavljačica.

Razumem plač devojčica. Kažem im nekoliko reči ohrabrenja i odlazim u drugom pravcu. Da me niko ne vidi kako i ja plačem.

Sudija Đorđević odlaže ročišta i ne okončava „naročito hitan“ postupak

Centar za socijalni rad Novi Beograd je par stotina metara udaljen od suda. Sudija Marija Đorđević je mogla da naloži da se jednostavno ode po psihologa koji se bez ikakvog obrazloženja nije pojavio u sudnici. Ali nije htela ni po koju cenu. Osim toga, Treći osnovni sud nije održao nijedno ročište otkako je ovaj predmet dobio iz Višeg kasacionog suda na ponovno suđenje pre više od 6 meseci. A mogao je već uveliko i da okonča postupak koji se vodi kao „naročito hitan“.

Da Vas podsetimo:  Advokat Jelena Pavlović- Nečasno 80% sudija, mora se hapsiti…..
Treći opštinski sud u Beogradu: Šta čeka predsednik suda Dušan Agatonović? Šta čeka sudija Marija Đorđević? Šta još treba da se dogodi pa da i ugroženi dečak bude dodeljen ocu, koji već savesno brine o dvema svojim ćerkama.

Ne samo da Marija Đorđević i Treći osnovni sud krše načelo nepristrasnosti, načelo suđenja u razumnom roku, kao i Etički kodeks (u postupku koji se vodi kao „naročito hitan“!), već sudija Marija Đorđević izlaže devojčice nemilosrdnom maltretiranju i, s obzirom na istoriju fizičkog povređivanja dece od strane J.Ž., kao i nedavnog iskaza dečaka da ga J.Ž. zlostavlja (sa čim je Marija Đorđević upoznata), ugrožava život osmogodišnjeg deteta.

Sudija Marija Đorđević ugrožava bezbednost osmogodišnjeg dečaka. I pritom to čini svesno. Ona je savršeno svesna toga šta radi!

Marija Đorđević ne samo što nije sudija koja bi trebalo da ima stalnu sudijsku funkciju. Ona je osoba koja je nespojiva sa bilo kakvom sudijskom funkcijom. Ona je, smatram, negacija pravosuđa, zakona i morala.

Pre godinu i po dana, posle jedne od mnogih pretnji da će ih J.Ž. „tokom noći posetiti nožem“, ćerke su se sutradan, dok je J.Ž. bila na poslu, spakovale i pobegle kod svoga tate. Sa njim od tada u svojoj kući žive srećno. Uskoro pune 15 godina.

Za to vreme J.Ž. (ne nazivam je „majkom“ jer ona, ipak, ne zaslužuje biti nazivana tim imenom, a nazivajući je tako uvredila bih verujem sve majke ovoga sveta) ne dozvoljava sinu da ima bilo kakav kontakt sa sestrama i ocem, a na brojne pozive ćerki se ne odaziva. Nije im čak čestitala ni rođendan.

U opisanim nedelima J.Ž. je kao verna SNS-ovka (koja svoju stranačku pripadnost lukavo prikriva tobožnom „stručnošću“ , koja je inače na nivou stručnosti raznih Vojinovićki, Smiljki, Dragovićki, Čiča, Ratkovića, Vukota i Vulevića iz kvazi-sistema „socijalne zaštite“) dobijala podršku „ministra šofera“ i šefa kabineta Ane Brnabić.

Dečak  čeka rasplet, da li je potrebno da pati toliko dugo?

Dr Aleksandra Bulatović je svoj komentar o slučaju troje dece prof. V. završila konstatacijom da će se na ovom slučaju pokazati kakve su sudije i ljudi Marija Đorđević i njen šef, predsednik Trećeg osnovnog suda, Dušan Agatonović. Pokazaće se da li išta znaju iz oblasti etike. Kakvog su moralnog statusa ti ljudi? Navela je da je na njima sada velika odgovornost. Mogu sa suda i samih sebe da speru veliku ljagu.

Oni se pak ne pokazuju na visini zadatka u konkretnom slučaju o kome je ovde reč. Dečak je još uvek kod „majke iz pakla“ (pod tim nazivom se „proslavila“ u medijima). Marija Đorđević, u prepoznatljivom stilu, čujem da kaže kako navodno ne može da odluči bez mišljenja Centra – iako zna sve činjenice. Čak je upoznata na koji moralno i pravno nedopustiv način Centar i J.Ž. sarađuju. Upoznata je i sa njihovom prepiskom.

Da Vas podsetimo:  Ministar za nerviranje opozicije u Vranju: Pravite decu, novac nije faktor

Tu prepisku video je i Dušan Agatonović i ljudi iz njegovog neposrednog institucionalnog okruženja. Zna da je u njoj involvirana i sudija koja radi u njegovom sudu. Prema tome, upoznati su sa tim kakav će stav zauzeti Centar – onaj stav koji mu nalože trenutni podanici režima.

Šta čeka Dušan Agatonović? Šta čeka Marija Đorđević? Iako može da se dete poveri normalnom roditelju privremenom merom van ročišta, i to protivno mišljenju Centra (posebno što bi to u ovom slučaju bila jedina normalna odluka), te dečak vrati svojoj kući u kojoj mu žive i tata i sestre, čime bi mu se zaštitila bezbednost (život?) koju ugrožava poremećena J.Ž., to Marija Đorđević ne želi da učini. Naime, Agatonović/Đorđević deluju kao da čekaju da „prevrnu ćurak“ tek kada aktuelni režim izgubi vlast. Oni misle da će se “provući” prelaskom na „drugu stranu“ u poslednjem trenutku. Varaju se.

Kraj se režimu približava. Jovanjica, Krušik, Afera Aseko i druge pljačke državnog budžeta, Afera helikopter, gubitak svake međunarodne podrške itd. itd. ne pogađaju sve građane podjednako. Ali pedofilske orgije nosilaca vlasti pogađaju svakog građanina Srbije. Pogađaju pravo u srce.

I nove afere čije se otkrivanje sprema najavljuju da se jasno vidi kraj vladavine nakaradnog režima Srbijom. Posebnu odgovornost snosiće sistem „socijalne zaštite“, ako je tačno da su neka od dece koja su otimana od siromašnih, ili politički nepodobnih roditelja prodavana bunga bunga kabadahijama kao “deca za provod”. Ne „u najboljem interesu dece“, kako centri za socijalni rad cinično pravdaju svoje kriminalne odluke, već u najboljem interesu zadriglih, perverznih i oblapornih režimskih pedofila.

Kada posle nekog vremena, verovatno dosta kratkog, nakaradni režim ode sa vlasti, njegovi kriminalni predstavnici neće moći nigde ni da pobegnu, niti će moći igde ni da se sakriju.

Sa političkim kriminalcima u izvršnoj vlasti otići će i razni Agatonovići i Marije Đorđević. Ali naivno je verovati da će moći tada da pobegnu ili da se hitro presvuku.

Njihova nerazumna, ali još uvek tinjajuća poslušnost kadru ministra šofera šefu kabineta Ane Brnabić, jednaka je mudrosti čoveka koji 1945. godine odluči da ode u četnike. Za razliku od revolucionarne „pravde“ 1945. godine, današnje mafijaško-fašističke falange će se suočiti sa istinskom pravdom. A ona će ih možda znatno više boleti nego što je revolucionarna pravda bolela njene žrtve 1945. godine.

Izvor: Između sna i jave

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime