Povećana maligna oboljenja na KiM nakon NATO agresije

Uranijum zagadio vodu, zemlju, vegetaciju….

Na Kosmetu 112 lokacija  pogođena  sa uranijumskim projektilima.- Više  ekipa međunarodnih stručnjaka ispitivalo prisustvo uranijumskog zračenja na Kosmety. – Švedski institut za zaštitu od radijacije konstatovao,  na osnovu ispitivanja u Metohiji, da je uranijum  poodavno ušao u lanac ishrane i da ga ima i  u uzorcima kravljeg mleka

Prema istraživanjima jedine referentne srpske bolnice na Kosmetu, sada Kliničko bolnički centar, gde se Srbi mogu lečiti u Kosovskoj Mitrovici broj obolelih od raznih oblika    karcinoma kod srpskog stanovništva je povećan za  čak 200 odsto posle 1999. godine u odnosu na ranije godine, pre  bombardovanja. U 2005.godini broj obolelih od karcinoma kod Srba bio je 38 odsto  veći u odnosu na 2004.godinu  kada  je bilo   evidentirano 215 obolelih. U 2016. godini kod Srba na KiM evidentirano je 194 obolela od raznih malignih bolesti.

Najugroženiji prostor oko Đakovice i Dečana

Na mapa-karti NATO-a na Kosovu i Metohiji je ravno 112 mesta na kojima su gađani ciljevi sa osiromašenim uranijumom. Najviše projektila sa osiromašenim uranijumom izručeno je u Metohiji i to zapadno od puta Peć – Đakovica – Prizren. Više od 15 lokacija pogođenih, sa osiromašenim uranijumom se nalazi na putu Đakovica – Zrze, zatim na relaciji Dečane – Rznić – Prilep- Junik (više od 10 lokacija). Veći broj lokacija sa izručenim projektilima nalazi se severno od Dragaša, onda desno od puta Prizren – Vrbničko jezero. Više lokacija sa projektilima osiromašenog uranijuma je ispaljeno jugoistočno od Uroševca kao i nekoliko južno od Podujeva ali i u skoro svim drugim delovima Kosova i Metohije.

Direktor Kliničko bolničkog centra Kosovska Mitrovica, Milan Ivanović, izjavio je, krajem maja 2018.g,  da na Odeljenju onkologije te zdravstvene ustavnove ima četiri do pet puta više pacijenata, nego u ranijem periodu i više uključenih terapija citostaticima.

I broj obolelih od karcinoma kod Albanaca je  drastično povećan u odnosu na godine pre bombardovanja 1999. Prema izveštaju Instituta za radiologiju u Prištini, (a  Institut je osnovan 2007.g. samo zbog naglog velikog povećanja broja obolelih od malignih bolesti) u  drugoj polovini 2004. i  2005.g odini u  Prištini je   evidentiran karcinom  kod   3.500 Albanaca iz svih  delova Kosova i Metohije.

Opasnost i dalje vreba

U zadnje dve godine (20115 i 2016.g.) Ministarstvo zdravlja iz Prištine je zvanično objavilo da se godišnje  na Kosovu i Metohiji registruje oko 3.000 obolelih od malignih bolesti.  Priština  tvrdi da je  za porast malignih  bolesti među Albancima glavni uzročnik stres, ne želeći na prvom mestu da stave uranijumsko zagađenje kao posledica bombardovanja NATO –a 1999. godine.  Na području Metohije evidentira se sve veći broj rađanja stoke sa brojnim deformitetima.

Ko je  istraživao uranijumsko trovanje na KiM

Do sada na Kosovu i Metohiji ispitivanja su     obavljali: stručnjaci Međunarodne agencije za  atomsku energiju, ekipe UN za ambijent, Kraljevsko društvo iz Londona za atomsku energiju, Švedski institut za zaštitu od radijacije, ekipe UNMIK-a, Kfora kao  i  jedna posebna istražna komisija Ujedinjenih Nacija koja je  obavljala  ispitivanja samo na 11  lokacija, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije…..

Kada  je NATO   polovinom  2000. godine u Ženevi predočio UNEP-u (radnoj grupi UN za osiromašeni uranijum) mapa-kartu Kosova i Metohije sa 112 mesta na kojima  su  ispaljeni     projektili sa osiromašenim uranijumom u 78-dnevnom borabardovanju 1999. godine, uranijumska groznica je već počela da potresa KFOR,  UMNIK  ali  i celokupno kosmetsko stanovništvo.

Objavljivanje  istine u  svetskim medijima o trovanju  i umiranju vojnika Kfora posle povratka sa Kosova  i Metohije, navelo je brojne stručne i naučne ekipe iz čitavog  sveta  da  se pozabave istraživanjima o stvarnom radioaktivnom zračenju na Kosovu i Metohiji.

Uranijum i  u  kravljem mleku

Počev od kraja 2000. pa do  2004.godine, na Kosovu i Metohiji došlo je više naučnih i stručnih timova  iz  oblasti atomske  energiije koji su obavljali ispitivanja radioaktivnog  zagađenja zemlje, vode, vazduha, vegetacije, životinja…  Sve istražne ekipe, posle obavljenih rezultata  i  ispitivanja radioaktivnog  zračenja  gde su  izručeni  projektili  sa osiromašenim uranijumom na KiM , donele su izričitu preporuku da se ta  mesta  moraju obeležiti, ograditi i  zaštititi  od ulaska civila i stoke u njima. Međutim, do danas ništa od toga nije ispoštovano.

Prema izveštaju Švedskog instituta za zaštitu od radijacije prisustvo uranijumskog  zračenja, na osnovu ispitivanja u Metohiji,   otkriveno je u  zemlji, vodi, vegetaciji, a u više slučajevima i u uzorcima kravljeg mleka i da je na ovom prostoru poodavno uranijum  ušao u lanac ishrane ljudi i životinja.

Merenjima stručnih službi Vojske Jugoslavije,     za vreme  samog bombardovanja na Kosovu i Metohiji, na mestima gde je ispaljena municija sa osiromašenim uranijumom, registrovana je radioaktivna kontaminacija zemljišta i  od 236.000 bekerela po kilogramu zemljišta, dok je dozvoljena koncentracija  od samo  200  bekerela.

Balkanski   sindrom

Italijanska novinska agencija ANSA objavila je (13. decembra 2017. g. sreda) da je do tada 348 italijanskih vojnika koji su bili u mirovnoj misiji na Kosovu i Metohiji umrlo od posledica uranijumskog zračenja (trovanja).

Oboleli italijanski vojnici su preminuli od raznih oblika malignih bolesti a italijanski parlament je još pre par godina formirao posebnu komisiju koja je nepobitno utvrdila da je smrt kod vojnika koji su boravili na Kosovu  nastupila od raznih malignih bolesti, leukemije, Hočkinovog sindroma i raznih malignih tumora.

Zoran Vlašković