Poverenica ili zaverenica

«Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da je najhitnije izgraditi prihvatni centar za migrante u Beogradu, a da bi im se, u narednoj fazi, mogla ponuditi opcija da ostanu u delovima Srbije koji su pusti, uz prethodno obavljenu detaljnu bezbednosnu procenu.» *

Pre nego što je dala ovu neverovatnu izjavu i zapanjila celokupnu srpsku javnost, trebalo je da Brankica Jovanović poseti sajt Republičkog zavoda za statistiku, te da se upozna sa najosnovnijim podacima o državi čiji je funkconer i o stanovništvu Srbije, kao što su podaci o broju rođenih, broju umrlih, o poražavajućem negativnom prirodnom priraštaju, o stopi nezaposlenosti, o liniji siromaštva u Srbiji, o stopi rizika od siromaštva, o prosečnoj mesenoj potrošnji po domaćinstvu itd.

Po svoj prilici radi se o pažljivo smišljenoj izjavi koja je zamišljena kao probni balon za ispitivanje i pripremu javnog mnjenja u cilju realizacije osmišljenog projekta okupacije Srbije, ovoga puta preotimanjem životnog prostora našeg naroda, u kojoj okupaciji centralnu ulogu imaju da odigraju nevladine organizacije koje su spremno ko zapeta puška dočekale ovu situaciju i čije aktivistkinje se ne skidaju sa nacionalnih televizija apelujući na humanost i zaštitu osnovnih ljudskih prava, zabranu diskriminacije i slično.

Već odavno je jasno da se zaštita ljudskih prava i zabrana diskriminacije odnosi na sve druge osim na nas same, pa bi Poverenik za ravnopravnost mogla malo da se pozabavi upravo tom problematikom i da najzad zaštiti većinski naroda od diskriminacije kojoj je godinama izložen i zaštiti naša osnovna ljudska prava kao što su pravo na život, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na rad, pravo na rađanje, pravo na imovinu, pravo na otadžbinu.

U našoj zemlji se izgleda primenjuje princip «opustoši pa otmi». Zemlja je opustošena od siromaštva, od ratova, stradanja našeg naroda, od sankcija, bombardovanja, bager revolucija, izdaja čitavog spektra duginih boja, pa sada kad se narod zbog siromaštva više ni biološki ne obnavlja i kada smo na ivici demografske katastrofe, sad je na scenu stupila genijalna spasiteljka Brankica Janković da predloži da našu teritoriju ustupimo nekom drugom, što bi nas odvelo u sigurnu propast i nestanak. I tako, umesto da vlast gleda kako da popravi ekonomsku siuaciju u zemlji i podstakne rađanje mlađih naraštaja kako bi se naš narod biološki obnovio, Poverenik bi da našu teritoriju izda na dugoročni lizing drugima, ne bi li se kratkoročno nešto zaradilo, a na kraju sve izgubilo. Sramna izjava jednog državnog funkcionera.

Trenutna situacija je takva da se u zemlju sliva ogroman broj ljudi tzv. migranata. Nije poznato da li oni ulaze u našu zemlju sa putnim ispravama ili bez njih, da li ulaze u našu zemlju samo na graničnim prelazima ili i na drugim mestima, koliki broj lica je dobio tranzitne i vize za kraći boravak od strane pogranične policije, koji broj evidentiranih stranaca je izrazio nameru da traži azil u našoj zemlji, a koliko njih je azil već zatražilo.

Treba napomenuti i to da je odredbom čl. 11 Zakona o strancima propisano da će se odbiti ulazak strancu u Republiku Srbiju između ostalog i iz sledećih razloga: ako je to lice u tranzitu, a ne ispunjava uslove za ulazak u treću zemlju, ako nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom zaraznih bolesti, i ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana. Da li nadleži organi (pogranična policija i drugi) poštuju navedene odredbe?

Takođe, treba imati u vidu podatke o broju lica koja su po Sporazumu o readmisiji (Sl. glasnik RS broj 103/2007) vraćena u Srbiju iz zemalja EZ od 2006. godine pa do 2015 godine, dok još nije bila nastupila migrantska kriza. Radi se o oko 13.500 lica, i to uglavnom romske nacionalnosti.** Ovaj Međunarodni sporazum koji je potpisala naša zemlja sa zemljama EU predstavljao bi pravni osnov i za eventualnu buduću obavezu Republike Srbije da prihvati readmisiju državljana trećih zemalja (bilo kojih) kao i lica bez državljanstva, ukoliko ta lica poseduju, ili su u vreme ulaska u zemlju članicu EU posedovala, važeću vizu (tranzitnu) ili dozvolu boravka izdatu od strane Srbije i ukoliko su na nezakonit način direktno ušla na teritoriju države članice EZ, nakon što su boravili ili bili u tranzitu kroz teritoriju Srbije. Više je nego jasno da bi se cifra vraćenih lica merila stotinama hiljada, a ne desetinama hiljada što je do sada bio slučaj.

Sve ove obaveze koje je preuzela Republika Srbija međunarodnim ugovorima neophodno je imati u vidu prilikom puštanja stranaca u zemlju i prilikom izdavanja tranzitnih i viza na kraći boravak od strane pogranične policije.

Sa druge strane, nakon što stranci uđu u zemlju i eventualno izraze nameru da zatraže azil, ili podnesu zahtev za dobijanja azila, potpadaju pod odredbe Zakona o azilu čije odredbe se imaju tumačiti u skladu sa Ženevskom konvencijom, Protokolom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i koje garantuju izuzetne privilegije za azilante vezujući ruke državi u kojoj su se zatekli. Osnovna načela ovog postupka (sticanja statusa azilanta) su: zabrana proterivanja i vraćanja, načelo nediskriminacije, načelo nekažnjavanja za nezakonit ulazak ili boravak, načelo jedinstva porodice, načelo informisanja i pravne pomoći, načelo besplatnog prevođenja, načelo slobodnog pristupa UNHCR, načelo rodne ravnopravnosti i mnoga druga. Ukoliko iz bilo kojih razloga dođe do prestanka azila, procesni mehanizam udaljenja stranaca koji propisuje Zakon je trom i neefikasan, naročito u okolnostima kada su sve okolne zemlje naoružale i ogradile kako bi sprečili dalji priliv stranaca u vlastite zemlje.

Prema Zakonu o vojsci Predsednik Republike Srbije odlučuje o upotrebi Vojske Srbije i komanduje Vojskom Srbije u miru i ratu. Vojska Srbije je organizovana oružana snaga koja brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja i izvršava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile.

Predsednik Republike ili ministar odbrane, po ovlašćenju predsednika Republike može odlučiti da Vojska Srbije nadležnom državnom organu, odnosno organizaciji, organu autonomnih pokrajina i organu jedinica lokalne samouprave, na njihov zahtev, pruži pomoć radi zaštite života i bezbednosti ljudi i imovine, zaštite životne sredine ili iz drugih razloga utvrđenih zakonom.

Dakle, neophodno je da nadležni državni organi izvrše sveobuhvatnu i detaljnu analizu svih napred navedenih podataka o strukturi i broju lica koja prelaze našu državnu granicu i napraviti stručnu bezbednosnu procenu o stepenu ugroženosti naše države i o tome izveste Predsednika Republike i ostale nadležne državne organe, kako bi se preduzele sve mere koje predviđa Ustav i zakoni Republike Srbije u cilju zaštite sveobuhvatne bezbednosti zemlje. O svim nađenim podacima neophodno je redovno izvštavati i celokupnu domaću javnost. Građani imaju ustavno pravo da budu istinito, potpuno i blagovremeo o svim pitanjima od javnog značaja, a ovde se radi o sudbiniski bitnom pitanju od čijeg rešenja zavisi naša budućnost, opstanak i države i naroda.

Slavka Kojić

fsksrb.ru

*http://www.nspm.rs/hronika/brankica-jankovic-iako-izbeglice-prvenstveno-zele-da-odu-u-zemlje-zapadne-evrope-u-narednoj-fazi-im-treba-ponuditi-da-ostanu-u-srbiji.html

** http://www.kirs.gov.rs/articles/readizvestaji.php?type1=47&lang=SER&date=0