Nikada neću napadati ljude poput Zavetnika, Miše Vacića, Nacionalne avangarde, ili drugih sličnih desničarskih partija i organizacija, sve dok svojim delovanjem, ili delom, ne dokažu da se lažno predstavljaju. Poput Boška Obradovića, ili avetnog Vuka Draškovića, koji je sada već bez maske.
A dotle, sve te opcije, sa namerom ili indirektno, čine uslugu ovom narodu. Zato što svojim idejama unose jednu novu-staru struju, jedan drugačiji izbor koji se tiče samog Srpstva i našeg opstanka. Mi, Srbi, više od pola veka kiselili smo se u ustajaloj i smrdljivoj bari jugoslovenštine, da bismo potom proveli još dvadeset godina u istoj toj bari, a u nekakvoj evropejskoj zabludi i čišćenju dvorišta, iako su dvorišta onih koji tu i takvu Evropu čine – u odnosu na naše, deponija! Da ne pominjem i to što se ni po mentalitetu, ni po tradiciji u tu priču ne uklapamo.
I zato bih ja voleo da ovaj narod umesto sarkastičnih pogleda, besmislenih kritika i salvi teorija zavera, baš te mlade ljude pogura i pruži im podršku jer oni ništa ne izmišljaju, već bude ono što je dokazano kao dobro za nas. I jer su oni, bez obzira na svoje krajnje ciljeve, jedini uneli dašak zamrtvalom Srpstvu nakon više od 70 godina, koje je na našu veliku žalost i sramotu ostalo samo u bledim obrisima.
Pa bi nakon tih 70 i kusur godina lepo bilo u Skupštini čuti glas Srbina koji se ponosi otadžbinom, korenom, svojom zemljom i njenom tradicijom. Glas patriotizma, glas Srpstva! Ako se taj glas pokaže kao lažan, menjati ga drugim. To je dosta brže i efikasnije od ovog čekanja da naša smrdljiva bara počne da teče. Ako to budemo čekali, crno nam se piše. Nego da stvaramo teren nacionalnoj ideji, da Srpstvo u Srbiji postane traženo! Da to postane obavezan standard kvaliteta za temelj srpskoj ideji. Da od onoga što smo nasledili i što imamo, a još imamo mnogo, gradimo nešto novo i jače, a da to bude naše!
Da se stvara Srbija u kojoj nije sramota biti Srbin, niti se od Srbije zahteva da postane prevarena i trudna devojka nekih evropejskih jebača, koji ne priznaju očinstvo, ne plaćaju alimentaciju, a da mi Srbi, kao njena deca, budemo nekakva evropejska kopilad. Da nam majku ljagaju kao kurvu, a oca da ne znamo, poput Rvata. A kome se ponosna Srbija ne dopada, taj neka iz Srbije ode! Opstala je Srbija i kada je gubila i sahranjivala svoje najbolje sinove, pa opstaće, vala, i bez par metiljavih beskičmenjaka!
Živela Srbija!
Nikola Petrović
Izvor: Vidodvan.org
