Iako je rođen u Americi i Srbiju je do sada viđao samo na fotografijama Mihailo (Miko) Novaković nije zaboravio odakle potiče, i odakle je jednom davno, preko velike vode, došao njegov pradeda. Nije zaboravio priče o otadžbini, o kosovskim i solunskim junacima koje su mu njegovi stari pričali pred spavanje.
Pamtio je mali Miko dedine reči, čuvao u srcu zemlju koju nikada nije video, a kada su ove godine njegovi drugari iz srednje škole Brecksville Broadview Heights, nedaleko od Klivlenda (Ohajo), počeli da biraju odela za matursko veče (Prom), odlučio je da, umesto sakoa ili toksida, svoju devojku Eden Kenner povede na bal obučen u narodnu nošnju, popularnu anteriju, koja mu je ostala jedina uspomena od pradede.
Drugari i devojka u prvi mah nisu razumeli, mislili su da je Mihajlo kupio ekscentrični plavi sako u nekoj prodavnici, sve dok im nije objasnio o čemu se zapravo radi, tačnije da je reč o staroj srpskoj narodnoj nošnji.
U tinejdžerskim godinama, kada mladići i devojke itekako vode računa u kakvom će se svetlu prikazati pred vršnjacima, Mihajlo je ponosno poneo svoju nošnju i stavio svima do znanja da je ponosan sto je srpskog porekla. I kao takav, on može da posluži za primer i mlađima i starijima, kako u Srbiji, tako i u dijaspori.
Inače, Mihajlova porodica (Novaković) je vrlo aktivna u lokalnoj srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Save, koja okuplja mahom Srbe treće i četvrte generacije iseljenika, a njegova mlađa sestra peva u dečjem horu.
Svaka čast, Mihajlo, momčino!
Piše: Antonije Kovačević
Izvor: Vojvodinainfo
Petar Aškraba Zagorski je odlično objasnio šta je narodna nošnja.