„Pragmatični“ antifašisti i Ukrajina

0
1118

oleg-tyanhybokNekako su se, proteklih meseci, ovdašnji proponenti evroatlantskih vrednosti potrudili da, zajedno sa svojim briselskim „monitorima“, stišaju svoj inače obavezni i često naglašavani, a i evropskim rezolucijama potkrepljeni „antifašizam“ kad je reč o Ukrajini. Svakako da se ne bi ugrozio ni „evropski put Srbije“, a ni prateći fondovi i grantovi za „izgradnju civilnog društva“ i sličnih civilizacijskih tekovina. I sve to je tako pragmatično, što je, opet, u najboljoj ne samo evropskoj, već i zapadnoj tradiciji uopšte. A, ako smo dosledni toj i takvoj tradiciji, pa to bi onda moralo da znači da smo dosledni i specifičnoj vrsti „antifašizma“ na koji se ona danas, gde i kad god može, poziva. Zar ne? Dakle, ako smo dobro razumeli važeće EU standarde i uspešno otvorili to poglavlje (iako mu ni broj pošteno nismo zapamtili), „antifašizmu“ je dozvoljeno i da paktira sa fašizmom. Pod uslovom da se to radi zarad nekog „višeg cilja“, „većeg dobra“. Kao što su evroatlantske, ili bar EU integracije, na primer.

Ali, na kraju krajeva, što samo sa fašizmom? Što ne sa bilo kakvom grozotom koja će nas dovesti makar korak bliže EU-nirvani? Ah, kad je čovek pragmatičan, onda su horizonti stvarno široki, onda nema granica, onda je sve dozvoljeno. Na primer rukovanje sa trgovcima ljudskim organima, makar i na račun njihovih žrtava. Mora se priznati, nije lako odoleti čarima moralne bezobalnosti.

Istina, oni sa nešto užim pogledom na stvari, koji još nisu dosegli civilizacijski nivo apsolutnog i ničim uslovljenog pragmatizma, mračnjaci i nazadnjaci kakvi jesu, neminovno će se zapitati: šta ćemo sa svim tim „antifašističkim“ načelima koja su istim onima koji danas gromoglasno ćute na ukrajinski fašizam bila tako bliska i draga 1990-ih, kada su „fašisti“ u srpskim redovima tako brzo, glasno i efikasno bivali identifikovani i prozivani? Evo, na primer, ukrajinska vojska, ako se tako uopšte može nazvati, trenutno besomučno granatira stambene četvrti u Lugansku.[i] Dok je, kako se navodi, vojska lokalnih snaga koje se protive vlasti oligarha Porošenka „bila prinuđena da pre nedelju dana napusti Slavjansk, Kramatorsk, Artjomovsk, Konstantinovku i Družkovku, kako bi, prema njihovim rečima, skrenuli vatru sa civilnog stanovništva“.

Da Vas podsetimo:  Politička samoća

Dakle, svi koji su ometeni u pragmatičnom razvoju se sigurno sada pitaju – gde su ti isti pravdoljubivi, humani i humanitarni povici koji su bili – a i ostali – tako nemilosrdni prema svim vidovima „srpskog varvarizma“? Gde su sad da osude granatiranje civila na istoku Ukrajine? Ili su još od vremena besomučnog hrvatskog granatiranja Knina u avgustu 1995. izgubili glas?

Imamo još jedan aktuelan slučaj, svedočenje jedne mlađe žene, izbegle iz Slavjanska, Galine Pišnjak, majke četvoro dece. Ona opisuje kako je svojim očima gledala pripadnike „Nacionalne garde Ukrajine“ kako bukvalno razapinju trogodišnje dete na oglasnoj tabli, na oči detetove majke.[ii] Opet, oni koji još u potpunosti ne shvataju moderni pragmatizam u svoj njegovoj uzvišenosti sigurno se pitaju – gde su osude? Gde su žene u crnom – ili bilo kojoj drugoj boji? Gde su pozivi Hagu da se nekako, bilo kako, umeša? Gde su Anri Levi, Gliksman, Kušner da ih u tome podrže?

Realisti među pragmatistima – a takvi su, valjda, svi – rekli bi na ovo, kao iz puške: a gde su dokazi? Kako mi da verujemo nečijoj goloj tvrdnji? Svako može da stane pred kameru i kaže bilo šta! Našta bi neko od pragmatički netalentovanih mogao da primeti da se takvi argumenti nisu čuli kada se bespogovorno verovalo npr. mentalno nestabilnom Borislavu Heraku kada je početkom 1993. „priznao“ raznim zapadnim novinarima, od kojih je jedan dobio i Pulicera,[iii] a zatim i sarajevskim vlastima, da je počinio 32 ubistva i 16 silovanja, da bi kasnije bio osuđen za „genocid“. Ništa zato što nije bilo nikakvih materijalnih i fizičkih dokaza za to „priznanje“, što se kasnije ispostavilo da su neke od „žrtava“ „srpskog monstruma“ nađene žive i zdrave, u okolini Sarajeva.[iv] Ništa zato što je tri godine kasnije Herak povukao svoje „priznanje“, tvrdeći da je bilo iznuđeno pod batinama i mučenjem od strane snaga vernih Aliji Izetbegoviću. NJemu se verovalo tad, kad je trebalo, a sad je on od istih pragmatičara bezbedno i bezbrižno zaboravljen.

Da Vas podsetimo:  "Vansi" ulaže stotine miliona evra, a našim radnicima DOVIĐENJA, PRIJATNO

Ili se i dalje nekako bespogovorno veruje tzv. krunskom svedoku „genocida“ u Srebrenici, Draženu Erdemoviću, koga je izveštač Dojče velea iz Haga, bugarski novinar Žerminal Čivikov, uhvatio u mnoštvu nelogičnih, i normalnom sudu neprihvatljivih, kontradiktornosti, o čemu je napisao i knjigu.[v] Ali, o Čivikovu i njegovoj razornoj studiji niko ne govori, dok je Erdemović i dalje glas kojem se veruje, i po čijim tvrdnjama se donose presude na više desetina godina robije, i čitav jedan narod i njegova država optužuju i demonizuju. Veruje se, dakle, čoveku koji se, po sopstvenom svedočenju, borio na sve tri strane u bosansko-hercegovačkom građanskom ratu, koji je ranjen u pucnjavi oko zlata koje je njegova jedinica trebalo međusobno da podeli,[vi] koji se „nagodio“ sa sudom i dobio preseljenje u jednu zapadnu zemlju iako je navodno učestvovao u ubistvu 100-120 ljudi, koji čak nije ni Srbin već Hrvat (ali je, naravno, „počinio genocid u ime svih nas“ – Srba), ali se, npr. nikako ne veruje majci četvoro dece kada kaže da je bila svedok jedne prave naci-fašističke strahote. To jest, nije toliko da joj se ne veruje – ona se jednostavno ignoriše. Od istih koji su spremno verovali, i veruju Heraku, Erdemoviću, Oriću, Tačiju…

Ali, da ne budemo prestrogi – verovatno je da bi pragmatičari rado poverovali i potresenoj majci četvoro dece. Samo da je videla nešto što bi doprinelo EU-integracijama Ukrajine.

Aleksandar Pavić

Fondsk



[i]
 http://serbian.ruvr.ru/news/2014_07_15/Razrusheni-Lugansk-8141/

[ii] http://www.fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/nacionalna-garda-u-slavjansku-razapela-trogodisnje-dete-kao-isusa; sa engleskim titlovima http://www.youtube.com/watch?v=eKNaklUFMig i http://www.youtube.com/watch?v=iOLEOt4E4fY

[iii] http://serbianna.com/blogs/savich/archives/1040

[iv] http://www.nytimes.com/1997/06/15/world/bosnia-verdict-stands-though-victims-live.html

[v] novosti.rs 

[vi] http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/u-cije-je-ime-delovao-erdemovic-u-srebrenici.htmlsrbftn3

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime