Pravda za Divnu

„Pravda za Divnu“ je naslov transparenta koji je građanka Srbije Nada Brčin nosila 20. juna 2016. ispred zgrade Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, a povodom zaštite doktorske disertacije mr Divne Bijelić čiji naslov jeste “SEMIOTIKA KRATKE FORME U PROZI IVE ANDRIĆA”. Tim povodom potražili smo mr Divnu Bijelić i pitali je, o čemu se tu radi?

– Reč je o tome – kaže Divna – da su za ocenu i odbranu moje teze postojala dva predloga u vezi formiranja komisije pred kojom bi trebalo da je branim. S tim da je komisija koja je dobila pravo prvenstva bila unapred predodređena za negativnu ocenu mog rada, a zbog toga što je u njoj prisutna bivša mentorka S.K. sa kojom sam bila prinuđena da prekinem saradnju, jer nije umela da me vodi kroz rad ili nije želela ni da me prati. Bila sam zahvalna upravi fakulteta što mi je zvanično omogućila da radim disertaciju i bez mentora, jer nije bilo vremena da se traži zamena, zbog isteka rokova. Nekadašnja mentorka mi nije davala ni vremena ni mogućnosti da se bavim i književnom semiotikom forsirajući preterano razne druge oblasti poput intertekstualnosti i čitatnosti, komunikacije, teorije o semiosferi, pa i naratologije. To je forsirala previše, ne kao uzgredne prateće discipline nego kao sasvim dominantne za moj rad iako je moj naslov “Semiotika kratke forme u prozi Iva Andrića”.

Kako se završila ta saradnja?

– Problem je u tome što se saradnja sa bivšom mentorkom ipak nije završila, jer nisam dobila odobrenje da ona bude izuzeta i iz rada komisije, a po završetku rada na disertaciji, koju sam morala da radim sama. Jasno je da će povređena sujeta da se sveti, jer za borbu protiv sujete sopstvene nije dovoljno biti obrazovan samo, već i duhovan. Da bi se izbegla očiglednost ove perfidne osvete koja ne bira sredstva za glavnog člana komisije kooptirana je dojučerašnja asistentkinja, a sadašnja docentkinja koja je statusno podređena pomenutoj bivšoj mentorki, a što je najvažnije nema nikakve veze sa kratkim formama, kao što ni mentorka nije osposobljena za tu temu. Suština priče je u tome da sam ja molila da se iz Komisije za odbranu izostavi pomenuta, koja je bila mentor po prijemu teme jer joj je falio broj poena da preko doktoranda postane redovni profesor, ali međutim svi članovi komisije koji su bili po prijemu teme su izostavljeni iz Komisije za odbranu, samo ne ona čije sam izuzeće tražila. Vaistinu sam se trudila da probleme u komunikaciji sa njom rešim sama, ali to nije bilo moguće. Zbog toga pretpostavljam da je prihvatila mentorstvo po prijemu samo zbog poena.

Šta je sa drugom komisijom?

– Komisiju broj dva predložio je akademik Julijan Tamaš, koji je stručnjak za teoriju žanra, a u sastavu te komisije je i profesor Dragan Stanić koji je prijemčiv za kratke književne forme, a koji je bio prisutan i u komisiji kada je moja tema prijavljena, dakle još 2012. godine. Ali predlog profesora Tamaša nije prihvaćen jer je pravo prvenstva odobreno Katedri na kojoj sam prijavila temu iako je svima bilo poznato da sam sa prof. S.K. prekinula saradnju i radila rad bez nje po zvaničnom odobrenju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Rezultat takve politike je jasan a to je da se meni ne dozvoli odbrana moje disertacije. Naime, sva sreća je u tome što je Komisija toliko ocrnela moj rad da bi čitalac njihovog Izveštaja mogao da pomisli da sam retardirana osoba. To jeste sreća jer je onda lakše dokazati greške u radu Komisije.

Vaša poruka Filozofskom fakultetu i akademskoj javnosti?

– Moja poruka akademskoj javnosti a i Filozofskom fakultetu jeste da ja ipak verujem u Dobro, a ne zlo. Zato sam sigurna da će ljudi koji rukovode ovom institucijom kao i Univerzitetom u Novom Sadu pronaći rešenje i dati mi mogućnost da što pre odbranim svoj rad od zlonamernih ljudi u Komisiji. Pronašla sam i primer antibajke u prozi Iva Andrića, ali i tri molitve, pa ih upravo Andrićevim molitvama molim da mi daju pravo na odbranu mog rada.

Nebojša Golijat / Foto: Dragoljub Jovanović

“Koreni” će sa Divnom Bijelić (po potrebi informisanja) nastaviti razgovor.