Zakonski okvir u Srbiji ne predviđa adekvatnu kontrolu za ljude osuđene na psihijatrijsko lečenje sa slobode. Čak i kada je policiji prijavljena sumnja da je počinio novo krivično delo, policija nema obavezu da o tome obavesti sud koji je nadležan za nadzor izvršenja presude. Jedino je bolnica obavezna da dva puta godišnje izveštava sud, ali samo o efektima lečenja.
„Mislim da bi bilo neophodno da se zakon prilagodi, da i drugi organi osim bolnice imaju obavezu da obaveste sud da je lice kome je izrečena mera obaveznog prihijatrijskog lečanja na slobodi, opasno po svoju okolinu, da se protiv njega vodi istraga“, kaže za Insajder.net Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava.
Pretnje zavšile osudom bez posledica
Poslednji primer pretnji upućenih direktorki Centra za evroatlanske studije Jeleni Milić otvorio je pitanje pravne prazine u zakonu. Čovek koga je prijavila zbog pretnji koje joj je uputio već je osuđen zbog istog dela, i to na meru obaveznog lečenja u psihijatrijskoj ustanovi, ali na slobodi. Za to vreme, on se pojavio i u maskirnoj uniformi na skupu desničarskih organizacija.
Lečenje svakog pojedinca jeste lični podatak, ali i bez ulaženja u zdravstveno stanje za bezbednost građana je važno da li se sudska odluka, koja nalaže lečenje, sprovodi. Svaki put kada se dogodi neko ozbiljnije krivično delo cela javnost biva šokirana činjenicom da je počinilac imao krivične prijave i da je bio upućivan na lečenje.
Ključno pitanje jeste da li se i kako se kontroliše sprovođenje sudske odluke o lečenju.
Direktorka Centra za evroatlanske studije Jelena Milić prošle nedelje dobila je policijsko obezbeđenje zbog procene da joj je bezbednost ugrožena. Ona je u intervjuu Blicu navela da je čovek koji joj preti već poznat policiji, da ga je ona prijavila i da se radi o Nemanji Ristiću, osuđenom zbog pretnji republičkoj tužiteljki Zagorki Dolovac, bivšem ambasadoru SAD Majklu Kirbiju i glavnom uredniku B92 Veranu Matiću.
Samo tri meseca nakon presude isti čovek se u maskirnoj uniformi pojavio na skupu Policijskog sindikata i to, kako je Blic naveo, kao član desničarske organizacije Zavetnici.
U presudi, sud je odredio da ako Ristić napusti lečenje ili ponovi uznemirujuće krivično delo mora biti vraćen u psihijatrijsku ustanovu na lečenje.
Tužilaštvo je smatralo da je lečenje do tri godine, na koliko je optuženi osuđen adekvatno, ali da je trebalo razmotriti da on bude u ustanovi zatvorenog tipa.
Zbog pravne praznine, pitanje je da li će, ko i kada obavestiti sud o najnovijim pretnjama koje je osuđeni upućivao.
Bolnica izveštava sud
U bolnici Laza Lazarević nam je objašnjeno da sud dva ili tri puta godišnje proverava da li se osuđeni na meri psihijatrijskog lečenja sa slobode zaista i leči.
„I u tom izveštaju navodimo kakvi su rezultati postignuti u lečenju“, kaže za Insajder.net Zoran Đurić, načelnik Odseka za medicinske mere psihijatrijskog lečenja. „Takve osobe se najmanje jednom mesečno javljaju na lečenje“.
Đurić navodi i da ne zna za slučaj Nemanje Ristića.
insajder.net
_____________________
Napomena: Gornji tekst prenet je sa portala Insajder. Svakako da je teško ne složiti da nijedan pojedinac (ili institucija) nemaju pravo da prete bilo kome, te da se takvo delovanje mora zakonskim putem suzbijati. S druge strane, teško je oteti se utisku da osobe koje se ovde navode kao žrtve pretnji i same na određen način prete ne samo pojedincu, već i samoj državi Srbiji. To se posebno odnosi na samozvanu NATO lobistkinju Jelenu Milić, koja otvoreno staje na stranu agresora, poručujući da je žrtva (Srbija) kriva što su se na nju sručile na hiljade tona osiromašenog uranijuma, što su ubijani civili (čak i deca!) i što su joj gađani vozovi, porušeni mostovi, škole, bolnice, pa i čitave gradske četvrti. Može li se društvo nekako zaštiti od terora gospođe Milić i njoj sličnih NATO „dušebrižnika“, koji bezdušno i kriminalno atakuju na zdrav ljudski razum, vređaju žrtve protivzakonitog i neljudskog delovanja NATO zločinaca, dok istovremeno, za sva zla okrivljuju zemlju u kojoj žive, rade i čiji su državljani?
U Napomeni je sažet komentar koji je suština problema pretnji u Srbiji. Zašto bi jedna Jelena Milić bila pravno zaštićenija od miliona građana Srbije za koje njeno NATO lobiranje predstavlja pretnju po politički integritet i nacionalni opstanak?