Pravna zavrzlama

0
1381

Kako koja vlast dođe u Srbiji puna su joj usta uspešnog puta Srbije ka članstvu u EU. U red osnovnih uslova za prijem Srbije u uniju spadaju poštovanje zakona i pravna sigurnost građana.

krunicPremijer Vučić skoro svaki svoj govor na ovu temu započinje tvrdnjom da je Srbija pravna država.

Hajde da na jednom čačanskom primeru vidimo da li je zaista tako. Male, obične ljude ne interesuju visoka politika i deklarativne izjave političara.

Naš sugrađanin Milisav Krunić, kaže da veruje premijeru Vučiću. Uostalom, kako kaže, glasao je za njega i član je njegove partije, ali …

Godinama već Krunić pokušava da reši problem pristupa svom imanju i kući u Parmencu, a problem je u tome što je prvi komšija na trasi nekategorisanog seoskog puta podigao šupu i garažu, negde tamo šezdesetih godina prošlog veka.

Više puta do sada, Krunić je Gradskoj građevinskoj inspekciji podnosio zahteve za utvrđivanje činjeničnog stanja i rušenje bespravno podignutih objekata na seoskom putu. U svojim zahtevima navodio je da su objekti stari, nestabilni, sa vidljivim pukotinama i skloni padu, pa u skladu sa tim traži da građevinski inspektor donese rešenje o rušenju dotrajalih objekata, a naročito imajući u vidu da se delom nalaze na seoskom nekategorizovanom putu, te da stoga ima problem da dođe do svoje kuće.

Krajem decembra 2010. godine postupajući građevinski inspektor zaključio je da se objekti Krunićevog komšije zaista nalaze na seoskom putu, ali da je Gradski pravobranilac tim povodom pokrenuo postupak pred redovnim sudom. A što se legalnosti objekata tiče, inspektor je konstatovao da u vreme kada su građeni nije bila potrebna građevinska dozvola za izgradnju objekata na seoskom području, pa se takvi objekti danas smatraju legalnim.

Da Vas podsetimo:  Pomagali smo teroristima na Košarama, kad smo čuli grmljavinu srpskih tenkova...

Inspektor koji je po istoj stvari postupao u decembru 2014. godine doneo je sličan zaključak, da su objekti (štala i šupa) narušene stabilnosti ali da nisu skloni padu, a konstatuje i da je uvidom u službenu evidenciju Gradske uprave za urbanizam utvrdio da je vlasnik pomenutih objekata podneo za predmetne objekte zahtev za legalizaciju koji je sada u postupku odlučivanja.

Na predstavku koju je Krunić podneo Republičkoj građevinskoj inspekciji, kao drugostepenom organu, odgovoreno mu je da je gradskom građevinskom inspektoru dat nalog da postupak obustavi dok se procedura legalizacije spornih objekata pravosnažno ne okonča.

Prvo kažu da za objekte izgrađene u to vreme nije ni bila potrebna građevinska dozvola i da su oni samim tim legalni, pa onda da je pravobranilac podneo tužbu sudu zbog zauzeća seoskog puta i da je tu moguća nagodba oko zamene zemljišta sa mojim komšijom, a sada kažu da je komšija podneo zahtev za legalizaciju objekata, pa dok se to ne reši mora da se čeka. Kakva je to država u kojoj pravobranilac pet godina ne može na sudu da postigne nagodbu ili da dođe do prvostepene presude. Zatim , zašto bi neko sada tražio legalizaciju za objekat za koji se smatra da je legalan je je građen u vreme kada dozvola nije ni bila potrebna, a i ako bi sada trebala da se traži legalizacija, kako to traje godinama kada se zna da je objekat zauzeo seoski put i da takav objekat ne može ni da bude legalizovan – pita Krunić.

U nameri da sazna da li je uopšte moguća legalizacija privatnih objekata građenih u periodu između 1950. – 1960. godine na katastarskim parcelama u državnom vlasništvu, Krunić se obratio Gradskoj upravi za urbanizam. Stigao mu je odgovor da ta uprava nije nadležna za tumačenje primene propisa na okolnosti koje je naveo u svom pitanju ali i informacija da je njegov komšija podneo zahtev za legalizaciju kuće kao stambenog prostora, ali ne i za legalizaciju pomoćnih objekata koji su podignuti na seoskom putu.

Da Vas podsetimo:  Ivana je odrasla u selu, završila fakultet i ima misiju da sačuva STARE SORTE Srbije

Ko sad ne govori istinu, građevinska inspekcija, gradska i republička, koji tvrde da su uvidom i predmet konstatovali da je podnet zahtev za legalizaciju pomoćnih objekata ili gradska uprava za urbanizam kod koje se vodi postupak odlučivanja o zahtevima za legalizaciju, koja tvrdi da je moj komšija podneo zahtev samo za legalizaciju porodične kuće na jednoj katastarskoj parceli, a ne i za legalizaciju spornih pomoćnih objekata koji su na drugoj katastarskoj parceli – pita Milisav Krunić.

A mi se pitamo, ako nadležni organi za istu stvar daju suprotna tumačenja, gde je tu pravna sigurnost građana i koliko je Srbija zaista pravna država. Ako ne nama, onda makar Kruniću koji je za njega glasao i koji je član njegove političke stranke, na ovo pitanje treba da odgovori premijer Srbije.

ozonpress.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime