Hajka prevazišla lokalne razmere!

Ovih dana u srpskoj prosvetnoj branši ponovo se nametnulo pitanje svrsishodnosti odredaba o zabrani nasilja u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i čestoj zloupotrebi takvih zakonskih rešenja, koja najmanje služe pravdi, a daleko više i sve češće, čini se, postaju moćno oruđe u rukama pojedinih nesavesnih direktora. Naime, kao i svuda, i među direktorima ima loših ljudi, koji olako „potežu“ onaj zlokobni član 45. prosvetnog „lex specialisa“; i to zato, da bi se tako najbrže i najefikasnije oslobodili onih nastavnika koji im iz nekog razloga nisu po volji.

Takve primere imamo posvuda, ali u medijima (istina još stidljivo) najviše se pominju trojica nastavnika: Vladimir Milojević, profesor srpskog jezika iz Beograda, Ljubiša Dinić, profesor matematike iz Niša i Živadin Disić, profesor istorije, takođe iz Niša. U njihovim slučajevima, bahatost i zločinjenje direktora i školskih odbora toliko su očigledni, da se takvo nečovečno postupanje nikako nije dalo sakriti. U takvim, krajnje nemoralnim, pa i razbojničkim aktivnostima, što je teško shvatljivo, ponekad se priključuje i Ministarstvo prosvete, što zbog inertnosti, što zbog, možda, namere nekih funkcionera iz Ministarstva, koji rade na „licencama“ da „pomognu“ direktorima u njihovom zloćudnom naumu.

Gotovo je neverovatno da se čak i pomoćnik ministra prosvete za pravne poslove, Mirjana Popović, obrati medijima sa tvrdnjom koja nema nikakvog osnova ni u Zakonu, ni u zdravoj logici. Pokušala je da relativizuje član 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja, tvrdeći da osuda po tom članu za „viku“ i za „udaranje“ nema istu težinu. Svako, bio on pravnik ili ne, odmah primećuje da su dva nastavnika iz Niša nejednako tretirana povodom oduzimanja licence, jer su obojica oglašeni u svojim školama krivim da su prekršili isti član, već pomenuti 45. Jednom nastavniku je licenca vraćena, a drugom nije. Kako je tako nešto moguće?

Reagujući na izjave zvaničnika Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ugledni niški profesor Živadin Disić, instruktor i pedagoški savetnik, dokazani borac protiv korupcije, najavljuje tužbe za sve koji javno, preko medija, pokušavaju da povrede njegov ugled, čast i dostojanstvo. On poziva zvaničnike Ministarstva prosvete, koji su izneli netačne podatke da mu se javno izvine i da demantuju svoje tvrdnje da je u prekršajnom postupku osuđen za fizički napad na kolegu. Takođe, ostaje pri odluci da štrajkuje glađu ispred Ministarstva prosvete, 10. februara, ukoliko ministar prosvete ne preduzme nešto da se situacija oko vraćanja licence reši na zakonit naćin.

Obraz, čast i dostojanstvo za svakog prosvetnog radnika predstavljaju svetinju, tako da mi ne preostaje ništa drugo, nego da se borim protiv hajke, koja je, očigledno, prevazišla lokalne razmere – kaže professor Disić. Iskreno, nisam očekivao ovakve izjave ljudi iz Ministarstva prosvete, kojima sam dostavio sve dokaze, pa i prvostepenu presudu Prekršajnog suda u Nišu, u kojoj piše da “u postupku nije dokazano da je Živadin Disić pesnicama udario Đorđević Igora”, ali i pravosnažnu presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, koji je potvrdio prvostepenu presudu i u kojoj se, između ostalog, kaže da “u konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije utvrdio da je Ž. Disić pesnicama udario Đorđević Igora”.

Ovih dana vodi polemika oko tumačenja odredbi Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, oko toga da li su licence oduzimane zakonito i zašto su nekima vraćene, a nekima nisu. Zvaničnici Ministarstva prosvete najavljuju “revolucionarnu” izmenu zakona u delu vezanom za oduzimanje licenci, kojom “licence neće moći da budu oduzimane pre okončanja radnog spora”, odnosno da će najpre biti oduzimane privremeno, a ukoliko nastavnik ponovi delo, onda i trajno.

Pitamo profesora Disića koliko je za njega važna ova izmena.

Član 128 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja treba samo precizirati, jer je pomalo konfuzan. Inače, i sadašnji zakon predviđa oduzimanje licence tek posle okončanja radnog spora, što dokazuje i rešenje ministra prosvete, kojim je licenca, opravdano i na zakonit način, vraćena kolegi Ljubiši Diniću iz Niša. Naime, u obrazloženju pomenutog rešenja, ministar jasno, precizno i vrlo argumentovano ističe da se licenca vraća zato što je parnica pred redovnim sudom u toku, odnosno da se vodi radni spor pred Osnovnim sudom u Nišu i da će sud odlučiti da li je rešenje školskog odbora o izricanju disciplinske mere zakonito. On dalje navodi da oduzimanje licence pre završetka radnog spora predstavlja “uskraćivanje jednog od osnovnih ustavnih prava – prava na rad” (clan 60 Ustava RS). Sa takvim pravnim stavom ministra se u potpunosti slažem, ali mi nije jasno zašto taj pravni stav ne važi i u mom slučaju. Dakle, nije problem u zakonu, već u njegovoj selektivnoj primeni – zaključuje profesor Disić.

Da podsetimo, clan 128, stav 5 glasi ”Ustanova ima obavezu da odmah dostavi Ministarstvu konačno rešenje o otkazu ugovora o radu kao dokaz o osnovu za oduzimanje licence nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku“. Dakle, nije potrebna  neka posebna stručnost da bi se uočilo da zakonodavac, koji nije ni neuk, ni nepismen, razlikuje „konačno rešenje o izricanju disciplinske mere prestanak radnog odnosa“, koje donosi školski odbor i čiju zakonitost proverava sud i „konačno rešenje o otkazu ugovora o radu“, koje se donosi nakon završetka radnog spora, ukoliko se utvrdi da je zaposleni zakonito oglašen odgovornim u disciplinskom postupku.

Postavlja se pitanje da li su direktori u ovim slučajevima doveli u zabludu Ministarstvo prosvete, time što su zahtevali oduzimanje licence, a prećutali da je zaposleni poveo radni spor za poništaj rešenja i umesto rešenja koje je zakonim predviđeno kao pravni osnov za oduzimanje licence, slali rešenje školskog odbora, koje može da predstavlja njihovu želju da odstrane onog ko ih prijavljuje za korupciju ili druge nezakonite radnje.

Nikola Momirov

____________

Redakciji portala www.koreni.rs je, iz ranijih slučajeva i iskustva naših čitalaca, poznato da Ministarstva u druge državne institucije nemaju običaj (i pored naznake na stranicama sajta Ministarstava da će odgovor stići u roku od pet dana) da odgovaraju na postavljena pitanja.

Prinuđeni smo da se ovim putem (i prosleđenim tekstom objavljenim na našem portalu) obratimo pomoćnici ministra, gospođi ili gospođici Mirjani Popović, za odgovor na sledeća pitanja:

– Da li posedujete Disićeve presude iz Prekršajnog suda u Nišu i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu?

– Zašto ste „Novostima“ izjavili da je Disić, u prekršajnom postupku, osuđen za fizički napad na kolegu?

– Zašto ne spominjete da je Igor Đorđević u istom prekršajnom postupku osuđen za uvredu i fizički napad na Disića (pribijanje uz vrata i uadaranje po naočarima)?

– Zašto ste izjavili da je Ljubiši Diniću licenca vraćena zbog toga što „vikanje na direktorku“ ne spada u povredu zabrane iz člana 45, kad u obrazloženju rešenja o vraćanju licence piše drukčije?

– Zašto Disiću ne može da bude vraćena licenca pre okončanja radnog i upravnog spora, kad je ministar, u obrazloženju rešenja o vraćanju licence Ljubiši Diniću, rekao da se licenca vraća upravo zato što parnica (radni spor) nije okončana?

Nadamo se da će, u svojstvu pomoćnika ministra za pravne poslove, gospođica ili gospođa Mirjana Popović odgovoriti na ova pitanja i proslediti ih na majl adresu: koreni@telia.com

Ispred naših čitalaca i redakcije portala www.koreni.rs

unapred se zahvaljujemo

_______________

U nastavku prenosimo i pismo profesora Živadina Disića, upućeno na adresu pomoćnika ministra prosvete za pravne poslove, Mirjani Popović:

Gospođo Popović,

Veoma sam neprijatno iznenađen Vašom izjavom u listu „Novosti“. Naime, novinarka pomenutog lista piše, citiram:

„Mirjana Popović tvrdi, međutim, da je Disiću licenca oduzeta jer je fizički napao drugog nastavnika, zbog čega je vođen i disciplinski i prekršajni postupak, u kojima je oglašen krivim. Ovo nije tačno i, ukoliko ste ovo stvarno rekli, zahtevam da demantujete i da mi se javno izvinite, zato što sam u prekršajnom postupku OSLOBOĐEN ZA FIZIČKI NAPADna kolegu, što znači da sam u disciplinskom postupku nezakonito oglašen krivim, jer me je direktorka optužila upravo za fizički napad.

Pogledajte presudu Prekršajnog suda u Nišu, pa ćete videti da u njoj piše: „U POSTUPKU NIJE DOKAZANO DA JE OKR: ŽIVADIN DISIĆ PESNICAMA UDARIO U PREDELU GRUDI ĐORĐEVIĆ IGORA“. Takođe, pročitajte pravosnažnu presudu Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu – Odeljenje u Nišu, u kojoj piše: „NAIME, U KONKRETNOM SLUČAJU PRVOSTEPENI SUD NIJE UTVRDIO DA JE OKRIVLJENI Ž. DISIĆ PESNICAMA UDARIO U GRUDI ĐORĐEVIĆ IGORA“.

Osim toga, za „Novosti“ ste izjavili:

Situacija Ljubiše Dinića i Živadina Disića nije ni činjenično, ni pravno identična. Ministarstvo ne može vratiti licencu Živadinu Disiću bez odluke Upravnog suda i pranosnažnosti parnične presude – kaže naša sagovornica. – U slučaju Ljubiše Dinića, rešenje o oduzimanju licence doneto je zbog povrede zabrane iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali radnje koje su mu stavljene na teret u disciplinskom postupku (vređanje i vikanje na direktora) se ne mogu podvesti pod odredbe člana 45. Zakona. Upravo iz tih razloga, a to su isti razlozi iz kojih bi sud mogao poništiti rešenje Ministarstvo je donelo rešenje o vraćanju licence. Pomenuti član 45 odnosi se na zlostavljanje i zanemarivanje učenika, a Diniću se na teret zapravo stavlja da je vikao na direktorku škole.

I ovo treba da dematujete, jer jednostavno – nije tačno. Pogledajte njegovo i moje rešenje, pa ćete videti da je I DINIĆU I MENI  LICENCA ODUZETA ZBOG NAVODNE POVREDE ZABRANE IZ ČLANA 45. ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA.

Da Vas podsetim da se u obrazloženju Dinićevog rešenja ne pominje, kao pravni osnov za vraćanje licence, ovo što ste izjavili, nego sledeće:

„Rešenje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o oduzimanju licence Ljubiši Diniću, doneto je na osnovu konačne odluke Školskog odbora Osnovne škole„Ćele kula“ iz Niša, broj: 04-193-35/3-2016 od 22.4.2016. godine

Međutim, „konačnost“ rešenja ne znači i „zakonitost“ rešenja koje je osporeno pred redovnim sudovima (radni spor je u toku pred Osnovnim sudom u Nišu).

S obzirom na postojanje parnice u kojoj će sud odlučiti o zakonitosti odluke Školskog odbora Osnovne škole „Ćele kula“ iz Niša o prestanku radnog odnosa Ljubiše Dinića, a imajući u vidu da je imenovanom u ovom trenutku uskraćeno pravo na rad kao jedno od osnovnih ustavnih prava (član 60. Ustava Republike Srbije), odlučeno je kao u dispozitivu rešenja“.

Kao što vidite, situacija Ljubiše Dinića i mene je potpuno identična, a ja bih voleo da znam zbog kojih razloga meni možete uskraćivati ustavom zagarantovana prava. Čime sam ja to zaslužio, kad sam jedan od najuspešnijih nastavnika istorije u Srbiji? Raspitajte se malo u Drštvu istoričara, ZUOV-u, Obrazovnom forumu, Regionalnim centrima za stručno usavršavanje itd. Da li je moj „greh“ to što godinama prijavljujem kriminal i korupciju u niškoj prosveti?

Molim Vas da dobro razmislite o ovome što Vam pišem i da problem rešimo bez velike halabuke. Dve godine pokušavam da se, preko institucija, izborim sa onima koji su sramota za prosvetu, ali ću na kraju morati da pribegnem metodama vaninstitucionalne borbe. U tom smislu, ukoliko moj problem ne

bude rešen do 10. februara, zakazao sam štrajk glađu ispred Ministarstva prosvete.

Živadin Disić, prof.

pedagoški savetnik