Aktivistkinje nameravaju da vlasnika MHE izvedu na sud zato što je sva voda iz Gokčanice upotrebljena za proizvodnju struje u MHE „Jelići“.
Inicijativa Pravo na vodu je podnela krivičnu prijavu protiv d.o.o. „Studenicaelektro“ iz Kraljeva zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršilo krivična dela nepreduzimanje mera zaštite životne sredine i oštećenje životne sredine. Krivičnu prijavu je u ime Prava na vodu podnela organizacija za političku ekologiju Polekol, pravno lice inicijative.
U pratećem saopštenju se objašnjava da su aktivistkinje prilikom posete terenu utvrdile da su korito i riblja staza nizvodno od MHE „Jelići“ suvi, dok je uzvodno od akumulacije protok normalan, što navodi na zaključak da investitor svu vodu iz reke Gokčanice u sušnom periodu koristi za proizvodnju električne energije. Nizvodno od MHE uočeno je rastinje karakteristično za suv teren, što indicira da investitor već duže ne poštuje mere zaštite životne sredine propisane Rešenjem o izdavanju vodne dozvole.
U skladu sa ovim rešenjem i drugim dokumentima investitor je bio dužan i da obezbedi živom svetu iz reke da zaobilazi postrojenja MHE kroz takozvanu riblju stazu, kanal izgrađen duž postrojenja. Pored toga što je suva, riblja staza pored „Jelića“ je blokirana velikim količinama stenja i kamenja, navodi se u saopštenju.
„Pravo na vodu je tužilo investitora zbog kršenja brojnih zakona i ugrožavanja prirode. Ovo je prvi od velikog broja koraka koje planiramo da preduzmemo u narednom periodu, kako pravnih, tako i koraka u oblasti informisanja javnosti o štetnosti malih derivacionih hidroelektrana i nužnosti sprečavanja njihove dalje izgradnje“, izjavila je za Mašinu Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu.
Sva voda iz Gokčanice upotrebljena za proizvodnju struje u MHE „Jelići“; Foto: Pravo na vodu
Riblji fond u reci Gokčanici bio je ugrožen izgradnjom MHE i pre njenog isušivanja. To je pokazalo istraživanje koje su pre dve godine u ovom kraju sproveli stručnjaci sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Predrag Simonović, dr Vera Nikolić, dr Ratko Ristić i dr Vukašin Milčanović. Oni su ispitali uticaj MHE na rekama Gokčanici, Jošanici i Panjici, te Kolskoj, Sokolskoj i Brezanskoj reci.
Siže njihovih zaključaka je da u planinskim rekama na kojima su građene MHE van cevi ostaje premalo vode čak i kada se sve izvede po propisima. Tako mala količina vode menja svoje fizičke karakteristike i hemijski sastav, zbog čega je nepogodna za preživljavanje živog sveta prilagođenog hladnim rekama bogatim kiseonikom. Izgradnja ribljih staza je, uz to, nefunkcionalna za zaštićene populacije ribljih vrsta koje ne umeju da ih koriste jer nemaju migratorni instinkt.
“Istraživanja su pokazala da su derivacione MHE umanjile populaciju pastrmki za 90% na svakom staništu pastrmke na kom su izgrađene”, izjavio je profesor Simonović krajem prošle godine, u okviru predavanja i diskusije „Kockanje sa prirodom nema dobitnika – Kraljevo, Goč, Golija i MHE”. U Srbiji (zasad) živi nekoliko tipova potočnih pastrmki, koja je riblja vrsta najugroženija zbog štetnih efekata MHE. Gubitak populacije na svakoj lokaciji je tragičan za životnu sredinu i nauku jer genofond riba varira od reke do reke.
Aktivisti skreću pažnju javnosti na to da je u regionu Kraljeva, kroz koji teče Gokčanica, izgrađeno već deset, a planirano još preko 40 MHE. Izgradnja MHE je dozvoljena uprkos tome što će one imati negativan uticaj na Specijalni rezervat prirode Goč – Gvozdac, Park prirode Golija i Rezervat biosfere Golija – Studenica.
Podsetimo, umesto da ukine naknadu za obnovljive izvore energije početkom godine, kada je isteklo važenje regulative kojom je ona uvedena, Vlada Srbije je feed-in tarife u januaru povećala 5 puta. U Srbiji je planirano oko 850 malih derivacionih hidroelektrana. Ukoliko se sve izgrade, one će zadovoljavati svega 2-3.5% potreba za električnom energijom na godišnjem nivou, a u cevima će neposredno završiti 2.200 kilometara reka.
izvor:masina.rs
