autor:Dragiša Čolić
Jedan izvanredan tekst – „Na stub srama s nečasnim sudijama i tužiocima! Prozovimo ih po i menu i prezimenu” – Portal mitrovica.info (Koreni 1.10.2024) me je podstakaao da ponovo pišem o pravosuđu. Neću ovde o tome da je pravosuđe (sudstvo) pored zakonodavne i izvršne, treća nezavisna grana jedinstvenog sistema vlasti, jer ono to kod nas u praksi više nije, upravo zbog nečasnih sudija i tužilaca o kojima je reč u pomenutom tekstu. Naravno da ima i časnih izuzetaka. I njih bi jednog dana trebalo pomenuti imenom i prezimenom, ja ću ovde pomenuti samo jednog – sudiju Miodraga Majića, angažovanog čoveka, ne samo u svojoj sudnici, već i javno – Blog sudije Majića, Proglas, brojna javna istupanja, pa čak i knjiga – U ime naroda i nove priče, u kojoj je obradio lik sudije Zeca, a preko tog knjiškog lika i ostale zečeve koji su se nakotili u našem pravosuđu.
Radio sam kao pravnik duže od 50 godina, poslednjih dvadesetak godina i kao advokat, a onda sam jednog dana rekao sebi – dosta, ovo pravosuđe nije za ozbiljne ljude. Jednako se to odnosi i na tužilaštvo i na policiju u funkciji policijske istrage po nalogu tužilaštva, pa naravno i na advokate koji na sve to pristaju.
Kako objasniti ono što tužilaštvo radii inspektorima koji su otkrili Jovanjicu. Kako smo došli do toga da oni koji su savesno radili svoj posao budu izloženi državnom progonu, do mere u kojoj sui m čak i životi ugroženi. Treba li bolji dokaz tome, ako se zna da je nekima od njih dodeljena i mera zaštite – problem je samo u tome što se tu ne zna da li je onaj koji treba da te štiti stvarni zaštitnik ili potencijalni izvršilac. Pisao sam dosta o tome – vidi blog opancar.com.
Kako objasniti jedan od poslednjih aktuelnih slučajeva – saobraćajni udes koji je izavao čovek blizak režimu, u kome je kako je prvobitno bilo javljeno, bilo i teže povrešenih, a izvršilac bio pod dejstvom kokaina i alkohola, da je policajka, ne znajući da je to strogo čuvana tajna, to otkrila javnosti, pa zbog toga bila suspendovana i sad vodi sporove da bi se vratila na posao. Koja je dalja perspektiva njenog rada u policiji, čak ako je sud i vrati na posao. A radi se o oficiru policije, dakle školovanom policijskom kadru.
Na suđenju koje je usledilo povodom pomenutog udesa, počinilac je “skinut” sa kokaina, tužilaštvo je zaključilo da nema mesta krivičnom gonjenju, vođen je samo prekršajni postupak u kome je zaključeno “da oštećene kritičnom prilikom nisu zadobile povrede u sudsko-medicinskom smislu, kao i da je na vozilu kojim je upravljala oštećena prouzrokovana imovinska šteta koja ne prelazi iznos od 200.000,00 dinara”, pa ga je sud “rebnuo” sa 10.000 dinara i oduzimanjem dva kaznena poena. I tu dolazimo do suštine gore pomenutog teksta – nije li u javnom interesu da se objavi ime i prezime tog sudije.
A taj isti sud – beogradski prekršajni, je ovom autoru za prekršajno delo – vožnja u koloni vozila, policijska patrola mirno posmatra sa strane i ne reaguje, kao poslednjem u koloni prišla, izmerila brzinu od 71 km/h (1 km više od dozvoljene brzine) i podnela prekršajnu prijavu, pa mu je prekršajni sudija dobronamerno savetovao da ode u policiju i prizna krivicu, jer će ga oni tada blaže kazniti, pošto on – sudija, za to delo, ne može da izrekne kaznu blažu od zakonskog minimuma, odnosno 20.000 novčane kazne i oduzimanje vozačke dozvole u trajanju od 30 dana. Po priznanju krivice prošao sam jeftinije – 10.000 dinara i 6 kaznenih poena.
I sad vi, kao advokat, objasnite klijentu koji vam je došao u kancelarija i u prethodnom razgovoru postavio tri logična pitanja – kakvi su njegovi izgledi u sporu, koliko će postupak da traje i koliko će to da ga košta, a vi ne možete da mu odgovorite ni na jedno od tih pitanja, jer ne znate da li će vaš predmet da ode kod suduje iz sobe br. 55 ili 56 (u istovetnim slučajevima donose potpuno oprečne presude), te ako ode kod pogrešnog sudije tu ćete morati da vodite žalbeni postupak u pokušaju da predmet vratite na ponovnosuđenje, da to onda može da se otegne i na desetak godina, a to onda i više košta, jer niti ste vi spremni da 10 godina to radite za iste pare, niti je on dužan da vas plaća deset godina. I kao posledica toga, ljudi se sve ređe upuštaju u sudske postupke i biraju neka alternativna rešenja, a sudstvo polako ali sigurno postaje privilegija bogatih.
Slična je situacija i u predmetima krivično pravne prirode. Ako se zna da pripremno ročište može da potraje i na preko dvadeset koje zakazanih a neodržanih, koje odloženih ročišta, onda je sve jasno.
U mom selu ima jedan opančar.
Što on pravi dobre opanke !
Obuješ ih, popenješ se na soliter
i skočiš sa desetog sprata,
ti se razbiješ ko….., a opancima ništa!