Piše: Siniša Janković
U samo dan-dva uzburkao se jedan deo međunararodne zajednice – nekoliko poslanika Evropskog parlamenta je reklo da su „zgroženi“!
I sada ćete da pomislite da je bilo krajnje vreme da vide pravo stanje vladavine prava, političke korupcije i demokratije u Srbije. Logično je da se ljudi iz zapadnoevropske civilizacije zgroze kada vide to što se nama dešava svaki dan. Ako ste to pomislili, onda ste se prevarili. Poslanike Evropskog parlamenta zgrozilo je nešto drugo?
– Nešto drugo? – začudio bi se neko.
– Da.
– Ako ih nije zgrozila politička korupcija ni vladavina prava, onda je bolje da se i nisu zgražavali – rekao bih isti taj neko.
– Sačekaj, ne brzaj, možda je nekom drugom muka veća od naše – jedan ufircani, pokušava red da zavede.
– Eto, opet će biti: „ćuti, samo da ne bude gore“; i umirivaće nas sa: „jel vidite da može biti i gore“.
– Daj, bre, kakav si ti čovek? – ufircani pokušava da umiri bundžiju.
– I neka sam bundžija i sumnjičav, ali nedam da me prevarite.
Pa da vidimo o čemu je reč, dok nam se narod nije skroz zavadio, a da i ne zna oko čega se zavađa.
Reč je o navodnoj trgovini ljudima u Srbiji u cilju radne eksploatacije. I to ne građana Srbije, nego Vijetnamaca, koji rade na gradilištu kineske fabrike Linglong u Zrenjaninu. Dakle, nema brige, a još manje zgražavanja poslanika Evropskog parlamenta za građane Srbije. Njima, tj. nama kako bude. O tome toliko. Ovaj put akcenat stavljam na uzrok. Posledica se videla sve do Evropskog parlamenta. Red je da zapitamo kako je navodna trgovina ljudima i radno ropstvo, moguće u evropskoj zemlji. I ne samo što je evropska nego se diči ekonomskim razvojem, stanjem demokratije, vladavine prava i ljudskih prava? Šta se to promenilo u Srbiji u samo dan-dva?
U Srbiji se ništa nije promenilo za dan-dva. Jedino što je otkriven jedan pravi mali radni logor, sa više stotina radnika u jednom od oblika savremenog ropstva. To je otkriveno nekim spletom okolnosti, ali ne postupanjem tzv „nadležnih državnih organa“, kako bi, da je vladavine prava, trebalo da bude.
Bez obzira koji je ko kritički nastroje prema vlasti, možemo se zapitati: kako je uopšte tako nešto moguće u Srbiji?
Pa, eto, sada svi vidimo da je tako nešto baš, baš moguće u Srbiji. I nije ni malo čudno, ni neverovatno, niti je za zgražavanje. Te nemile scene koje smo videli i tu istinu koju smo saznali, plod su stanja u kome se Srbija danas nalazi. Ono je takvo da omogućava širi spektar takvih pojava.
Odmaknimo se malo od radnog logora za radnike iz Vijetnama na periferiji Zrenjanina i pogledajmo malo šire i malo dublje, pa onda još šire i dublje u celo društvo Srbije.
- Da li vidimo demokratiju?
- Da li vidimo vladavinu prava?
- Vidimo li bar nešto?
- Kažemo da ipak nešto vidimo.
- E, to što vidimo, to je politička korupcija.
Ta tri pogleda daju elemente za formulu po kojoj se dobija savršen robovlasnički proizvod (ROB). Kada od jednog društva (Dr) oduzmete demokratiju (Dm) i vladavinu prava (VP) dobijate pogodne uslove za uspostavljanje robovlasničkog derivata, uz podršku zloupotrebljene političke moći (ZlPM) i pomoć na terenu od političke korupcije (PK).
Dr – Dm – VP + ZlPM + PK = ROB
Formula se po potrebi može primeniti i za dobijanje drugih negativnih društvenih pojava.
Kako to nisu videli i na vreme reagovali tzv „nadležni državni organi“? Pa, upravo zbog toga što je većina od njih upravo to – tzv. Oni su jednostvano nemoćni, jer ne mogu da funkcionišu bez uspostavljene vladavine prava. U uslovima njenog odsustva, sve što nadležni mogu je da ništa ne čine. Tako su uvučeni u funkciju zloupotrebljene političke moći.
Ovde treba reći da Srbija nije ništa aktivno učinila u vezi sa uspostavljanjem stanja koje smo videli u radnom logoru. Nije to izum Srbije. Dotle, u tom obliku nismo došli, a da li ćemo, videćemo. Taj savremni oblik radnog robovlasništva u Srbiju je uvezen. Međutim, uvoznici su dobro znali da u Srbiji imaju sve potrebne uslove da takav sistem u nju uvezu, instaliraju i stave u održivu funkciju. Znali su da je vladavina prava u Srbiji urušena u meri dovoljnoj da takav sistem može da egzistira. Kao priprema za to je obezbeđena podrška zloupotrebljene političke moći. To je učinilo da zataje oni koji su trebali da blagovremeno reaguju. Niko nije rekao da u Srbiji postoje zakoni, da osim njih (zakona) postoji i obaveza da se poštuju, da osim toga postoje i nadležni državni organi koji sve blagovremeno kontrolišu, te da uopšte nije moguće počiniti tako teške prekršaje. Da nam je stanje takvo, kako nije, uvoznici predmetnog oblika savremenog radnog robovlasništva ne bi ni pokušavali da u zemlju u kojoj se zakoni poštuju uvezu svoj nezakoniti sistem.
Nema te inspekcijske službe, ni tog pojedinačnog inspektora koji može da se suprotstavi zloupotrebljenoj političkoj moći. Jer u tom abijentu zakoni nemaju moć. Ali, ima u Srbiji, još nadležnih. Iako nisu državni organi, reklo bi se da od njih imaju veću moć. To ste vi, tj. mi građani Srbije. Dok to ne shvatimo trebalo bi da se obratimo i poslanicima Evropskog parlamenta sa molbom da malo i na nas pogledaju, te da pomognu koliko mogu.
Dobro je što se otkrilo? Možda neko krene da utvrdi stanje, pravnim aktima postojećih pravam domaćih robova. Kada je kod nas neki poslodavac bio kažnjen zbog nepoštovanja zakona kada su prava radnika ugrožena, odnosno kada se jednostavno ignorišu. NIKADA.
,, Dok to ne shvatimo trebalo bi da se obratimo i poslanicima Evropskog parlamenta sa molbom da malo i na nas pogledaju, te da pomognu koliko mogu.,,
Sta ce svet da KAZE i kako ce da nas malo pogledaju…..SVET CE DA POMOGNE. Mozda bi pomogla i neka peticija ili jos bolje da se organizuje potpisivanje putem interneta.
PRAZNE RECI i stvaranja utiska da je u EVROPI DEMOKRATIJA. Uostalom videli smo, kako su drzave Evropske unije se ponasale u pocetku epidemije virusa. Mislim, kako su se ponasali izmedju sebe u okviru njihovog poimanja trzista i demokratije, koje nama obilato prodaju ,, kao rog za svecu,,.