„Praznik demokratije“ u Beloj Palanci

Čega se pametan stidi, time se SNS ponosi

Da bi se unapred poznati rezultati mogli predstaviti kao reprezentativni dokaz plebiscitarne podrške vlasti na nacionalnom nivou moralo se prethodno proizvesti očekivanje i stvoriti lažna neizvesnost. Opozicioni bojkot je, međutim, zapretio da taj plan pokvari i zato su hitro izmišljene i kandidovane dve kvaziopozicione liste sa karakterističnim nazivima „pobeda – dosta je bilo“ i „demokratska opozicija za belu palanku“. I predstava je mogla da počne!

Da je premijer Vučić u jednoj od svojih legendarnih konferencija za medije nije pomenuo, i to više puta („18. septembra se održavaju lokalni izbori u Beloj Palanci, videćete tamo ko ima poverenje i kome građani veruju“), za većinu čitaoca ovog teksta Bela Palanka bi bila samo rodno mesto junaka iz jedne od serija Siniše Pavića („luče belopalanačko“), a svakako niko ne bi znao da se u njoj u nedoba održavaju nekakvi izbori.
Bela Palanka je mala opština sa oko 10000 stanovnika, na polovini puta između Niša i Pirota. Spada u grupu najnerazvijenijih i devastiranih opština u Srbiji, koja je redovno na dnu liste opština po prosečnim zaradama njenih stanovnika. Nekada je imala niz uspešnih i izvozno orijentisanih preduzeća, poput fabrike obuće Vesna, fabrike nameštaja Ukras, pogona Elektronske industrije, pogona 1. maja iz Pirota, fabriku Budućnost… Devedesetih godina, pre svega, zbog sankcija i izolacije doživela je ekonomsku, socijalnu i demografsku kataklizmu.

Ovu opštinu karakteriše i izuzetno visok procenat (oko 30%) romske populacije (u mlađem i školskom uzrastu, taj broj je praktično izjednačen). Veliki broj Roma je uvek bio dobar ambijent i za izborne marifetluke i kupoprodaju glasova, odnosno, često su litar zejtina i kilogram brašna bili važniji od bilo koje ideologije. No, to više nije nikakva belopalanačka specifičnost, već sveopšti trend u Srbiji.

Bela Palanka je jedina opština u kojoj aprilski izbori još nisu završeni. Istog dana su održani i parlamentarni i opštinski izbori, koje je sprovodila ista izborna komisija. Jedne uspešno, druge neuspešno. Republički, na kojima je pobedio SNS su priznati kao legitimni, dok su oni drugi, opštinski, na kojima je SNS izgubio, a pobedio lokalni SDS – poništeni. Sudska zavrzlama oko ovih izbora nije još uvek okončana. Podneto je mnogo prijava, žalbi, tužbi, kontratužbi, ali politički gordijev čvor još nije sudski presečen.

Pobednički SDS u Beloj Palanci predvodio je Goran Miljković, reklo bi se, za ovu malu opštinu jak lokalni lider. Kao čelnik DS-a uspeo je da posle više od pola veka sa vlasti ukloni do tada nedodirljivi SPS, a u podelama unutar DS odlučio je da se prikloni Borisu Tadiću, i pod tom zastavom, kao što rekosmo, u aprilu izvojevao ubedljivu pobedu.

Ne može se reći da Miljković nema čime da se pohvali u svom prethodnom mandatu. Opštinska vlast na čijem je čelu izgradila je sportsku halu, a zahvaljujući prekograničnom projektu sa Bugarskom uređen je kompleks Banjica, na kome se nalaze teniski tereni, prelep bazen, teren za odbojku na pesku, uređen park i još nekoliko objekata.

Na martovskim lokalnim izborima, SDS je ubedljivo pobedila naprednjake. SDS je osvojio 14 od ukupno 29 odbornika, dok je SNS uspeo da dobije samo 7. Ipak, ti rezultati su na volšeban način poništeni, a pod pretnjom prinudne uprave i gubitka vlasti gotovo kompletan odbor SDS-a na čelu sa predsednikom Goranom Miljkovićem primoran je da pređe u rivalski SNS.

Formiran je Privremeni opštinski organ na čijem čelu je bio „unapređeni“ Goran Miljković i u kome je SNS imao apsolutnu većinu, bez obzira što je opštinskom parlamentu bio manjina i pre i posle aprilskih izbora.

Novi, „popravni“ lokalni izbori zakazani su za 18. septembar. Ono malo preostale opozicije u Beloj Palanci najavilo je bojkot, a svoje razloge naveli su u saopštenju koje, naravno, nikoga nije zanimalo. Realno, obezglavljena i demoralisana opozicija više nije mogla da se organizuje, niti su mogli da sakupe ljude spremne da u nastaloj atmosferi uopšte stave svoje ime na opozicionu listu, ili se potpišu da takvu listu podržavaju.

Dakle, ne da nije bilo nikakve „fer utakmice“, u kojoj su „građani Bele Palanke jasno rekli šta misle i u koga imaju poverenje“ nego je poništavanjem i ponavljanjem lokalnih izbora dotičnim građanima imperativno data prilika da da „isprave grešku“, odnosno, jasno i glasno poručeno za koga treba da glasaju.

I sve bi to bilo samo još jedna otužna srpska politička priča o „upodobljavanju“ lokalnih vlasti sa republičkom, da Aleksandar Vučić nije rešio da od Bele Palanke napravi „pokaznu vežbu“ enormno poraslog rejtinga SNS-a

I sve bi to bilo samo još jedna otužna srpska politička priča o „upodobljavanju“ lokalnih vlasti sa republičkom, da Aleksandar Vučić nije rešio da od Bele Palanke napravi „pokaznu vežbu“ enormno poraslog rejtinga SNS-a, nakon – za njegova megalomanska očekivanja i najave – pomalo „stidnog“ i „nezadovoljavajućeg“ rezultata na parlamentarnim izborima. Naravno, da bi se unapred poznati rezultati mogli predstaviti kao reprezentativni dokaz plebiscitarne podrške vlasti na nacionalnom nivou moralo se prethodno proizvesti očekivanje i stvoriti lažna neizvesnost. Opozicioni bojkot je, međutim,zapretio da taj plan pokvari i zato su hitro izmišljene i kandidovane dve kvaziopozicione liste sa karakterističnim nazivima – „Pobeda – dosta je bilo“ i „Demokratska opozicija za Belu Palanku“. I predstava je mogla da počne.

Ponovljeni belopalanački izbori praćeni su i najavljivani kao da su, malte ne, američki. Odbrojavali su se dani i sati do početka glasanja, a u nedelju je na Pinku neprestano išao kajron sa obaveštenjima tipa: „Sva izborna mesta su otvorena na vreme, a do deset časova glasalo je 24,17 odsto upisanih birača“. Kako je dan odmicao euforija je rasla, baš kao i izlaznost, koja je u Pinkovim informativnim emisijama praćena iz sata u sat. U „nacionalnom dnevniku“ TV Pinka vest o belopalanačkim izborima išla je kao druga (odmah iza vesti o „paradi ponosa“ („Rekordan odziv na lokalnim izborima u Beloj Palanci. Do 18. časova glasalo više od 70 odsto građana“), a tek iza toga išlo je obaveštenje o izborima za o rusku dumu (pod simptomatičnim naslovom „glasa se i u Rusiji“).

RTS je, doduše, opet malo podbacio za agilnim ružičastim konkurentom, te je na javnom servisu vest o belopalanačkim izborima završila u drugom delu drugog dnevnika. Ali se nacionalni medijski servis iskupio u nedelju uveče, omogućivši Aleksandru Vučiću da se – poput „Đure“ koji oprašta što ih je tukao – jedva par nedelja kako je ljutito saopštio kako „više nikada neće gostovati na RTS-u“, pojavi u najgledanijem RTS-ovom terminu i objavi eksluzivnu „blagovest“ o belopalanačkom trijumfu (SNS je osvojio oko 75 odsto od rekordnih 80 odsto izašlih birača.) I to je ponovio čak tri puta, tako da ga je čak i inače kooperativni voditelj blago pecnuo zbog toga.

***

Većina ljudi u Srbiji i ne zna tačno gde je Bela Palanka. A možda par stotina – plus čitaoci ovog teksta – znaju kakav se sve marifetluk tamo odigrao. Nasuprot tome, najmanje par miliona gledalaca dve ubedljivo najgledanije televizije i nekoliko stotina hiljada čitaoca dnvnih novina slušaće o veličanstvenoj pobedi vladajuće stanke i „potvrdi ispravnosti politike koju ova vlada i premijer vode“.

Većina ljudi u Srbiji i ne zna tačno gde je Bela Palanka. A možda par stotina – plus čitaoci ovog teksta – znaju kakav se sve marifetluk tamo odigrao. Nasuprot tome, najmanje par miliona gledalaca dve ubedljivo najgledanije televizije i nekoliko stotina hiljada čitaoca dnvnih novina slušaće o veličanstvenoj pobedi vladajuće stanke i „potvrdi ispravnosti politike koju ova vlada i premijer vode“. I to vam je, ako ste imali neku dilemu, objašnjenje i odgovor na pitanje – „a zašto on sve ovo radi“, to jest, zašto toliko spinuje i laže.

Umesto da se stide ili odgovaraju zbog zluopotrebe i nepočinstva, umesto da pokušaju da sakriju bruku o načinu na koji pod svoje stavljaju još jednu opštinu, od onih 2-3 koje još nisu u njihovim rukama, oni veličaju svoj „veličanstveni uspeh“ na izborima na kojima ne učestvuje niko sem njih, njihovih koalicionih partnera i njihovih kvazi-opozicionih maketa. To je, očigledno, poželjni politički cilj i ideal ove vlasti kada je reč o glasanju, izborima i demokratiji. A Bela Palanka u kojoj izbornu trku trče SNS, SPS-JS, PUPS, SRS i dve lažno opozicione liste (iza kojih takođe stoji SNS) treba da postane model za celu Srbiju.

Čega se pametan stidi, time se SNS ponosi. U tom – i jedino u tom – smislu jučerašnji izbori u Beloj Palanci jesu nešto što zavređuje pažnju. Jer to što se prethodnih meseci dešavalo u Beloj Palanci jeste prava slika, „realnost na terenu“ i smešeća budućnost Vučićeve „evropske Srbije“ – ukoliko mu se bude dopustilo da završi ono što je započeo.

NSPM