Pred polazak na Paradu pobede

1
690

buna

Gledajući njihovu sliku gde u avionu pozdravljaju naš narod sa tri raširena prsta desne ruke, zaista sam bio prijatno iznenađen znajući ujedno da će biti negativnih reagovanja na ovaj pozdrav. Takva reagovanja su delom zlonamerno usmerena i na kritiku naše Vojske.

Iako sam ranije pisao na temu Karakteristična pozdravljanja kod našeg naroda, evo nekih sadržaja na tu temu, kako bi ona bila jasnija našim čitaocima, te da na tim osnovama ocenjuju pozdrav naših gardista. Njima poželimo sreću i uspešan nastup na toj veličanstvenoj Paradi pobede.

Dakle, karakteristična pozdravljanja kod našeg naroda su ljubljenje sa tri poljupca u obraz, i pozdravljanje ispruženom desnom rukom u vis sa tri raširena prsta. Ovi pozdravi se koriste u različitim povodima i prilikama. Oba pozdrava u određenom smislu sadrže i pronose zavetni duh časti Srpstva.

Ljubljenje u obraz po tri puta se najčešće čini u sledećim prilikama i to kada se drage osobe duže vreme nisu videle, i prilikom čestitanja nekome za nešto vredno, uspešno i lepo u životu. Osnovno i najčešće razumevanje značenja ovakvog pozdravljanja i čestitanja u hrišćanskom smislu predstavlja međusobno proslavljanje Trojstva, posvećujući svakom po jedan poljubac: Ocu, Sinu i Svetom Duhu.

Međutim, pored navedenog objašnjenja, postoji i drugo po duhu veoma slično ali manje poznato značenje koje u sebi nisi poruke, lepotu, duh i zavete nacionalne časti. Ono glasi:

„Kada se duže vremena nisu videli,

Srbi se ljube tri puta.

Onaj treći poljubac u obraz je najznačajniji.

Srbi se ljube tri puta:

u ime života,

u ime smrti,

i u ime časti.“

Naime, treba imati u vidu da se kod mnogih naroda OBRAZ smatra središtem časti. Za Srbe je to upravo karakteristično, tako da ljubljenje u obraz ima poseban smisao. Prvi poljubac („u ime života“) u osnovi podseća i upućuje, poštuje i proslavlja one vrednosti života, rada, mišljenja i vladanja koje oplemenjuje visoka moralnost, velikodušnost i pobožnost; dakle, da se živi život dostojno časnog čoveka. Drugi poljubac („u ime smrti“) posvećuje se s dužnim poštovanjem i podsećanjem prvo našim najbližim pokojnicima, a zatim i svim našim slavnim pretcima, uz „njihovu napomenu“ da se život kada to uslovi zahtevaju dostojno završi kao biološka, po mogućnosti kao junačka, ali svakako ne kao moralna smrt. Treći poljubac („u ime časti“) obostrano je posvećen i upućen direktno časti u opšte s jedne; ali i na čuvanje lične, polne, službene i nacionalne časti s druge strane. Shvatan u hrišćanskom duhu, on poručuje da se živi u časti hrišćanskih vrlina.

Drugi naš karakterističan pozdrav je pozdravljanje sa tri raširena prsta desne ruke ispružene blago prema nebu. Ovaj prepoznatljiv pozdrav se različito tumači, odnosno, najčešće se vezuje za raniji pozdrav članstva i simpatizera Srpskog pokreta obnove. Međutim, u vezi s ovim pozdravom, valja imati u vidu da se on javljao za vreme dizanja Prvog ali i Drugog srpskog ustanka, a gotovo sigurno i mnogo vekova ranije; odnosno, najverovatnije se od predačkih davnina ovakvim načinom narod pozdravljao u svečanim situacijama i prilikama.

Da Vas podsetimo:  Rasparene čarape

S tim u vezi, valja znati da je po starima višebožačkim, odnosno verovanjima naših predaka svet u religijskom smislu deljen u tri sfere i to: Gornji svet, svet bogova koji se nazivao „PRAV“, jer od bogova ide PRAVDA, drugi svet je onaj vidljivi, prirodni svet koji se zvao „JAV“ (otud pojam „java“ u smislu onog što vidimo), i treći svet, svet mrtvih koji se zvao „NAV“.

Ondašnji pozdrav naših predaka je bio sa tri raširena prsta desne ruke podignute u vis. NJihova značenja su sledeća: prvi prst je značio da misao bude ČISTA, drugi prst da reč bude ISTINITA, a treći da dela budu DOBRA. Sa takvim pozdravom se isticala želja za smislom života uz blagoslov sveta bogova od kojih ide PRAVDA. Od slavnih predaka ide PREDANJE i Pravda, i naravno istina (jer drugi prst je kažiprst, najvažniji prst obe naše ruke koji kako je navedeno predstavljao istinitu reč, odnosno ISTINU). Taj kažiprst pokazuje pravac, i smer kuda ići i šta činiti, poziva na odgovornost, opominje, ali i preti, te na kraju presuđuje kao prst na obaraču.

Sa druge strane, jedan od vrhovnih bogova gornjeg sveta bio Bog Svetovid, a kod nas Srba Bog Vid – herojski rodonačelnik našeg naroda. Kao solarno božanstvo, imao je tri posvećenja. Bio je bog svetlosti, obilja i junaštva, odnosno rata. Njegovi mitski predstavnici u Srpstvu su Jugovići i Miloš Obilić. Slavio se velikim svetkovinama u onaj dan leta koji je najduži dan u godini. Taj dan, odnosno datum, je dakle Vidov-Dan. Doduše, kod nas je Vidovdan ipak više poznat i vezan za Kosovsku bitku koja se, što nije slučajno, upravo dogodila na ovaj najveći narodni i ratnički praznik i svetkovinu stare srpske vere.

Krst je kao religijski simbol bio poznat pre pojave hrišćanstva. Ukoliko bi hteli da sa prstima ruke predstavimo krst, onda se to jednostavno čini sa tri raširena prsta (palacem, kažiprstom i srednjim prstom). Dakle, oni simbolišu upravo krst, a podignuti u vis, mogu i asocirati na svečani pozdrav posvećen svetu bogova iz predačke vere ili jednom od vrhovnih bogova Bogu Vidu, ali i Hristu Bogu naše vere, i šta tu ima sporno. Morali bi imati u vidu da su broj tri i broj deset u simboličnom pa i kultnom smislu najvažniji brojevi. Broj tri se jasno predstavlja sa tri raširene prsta, a ne nikako sa tri sastavljena. Oni mogu u jesu simbol jedinsta, ali to ne znači da su tri raširena prsta simbol razjedinjenosti kako nam neki tumače.

Neophodno je napomenuti da je vidovdanski junački kult bio veoma jak u vreme Kosovske bitke. Vidovdanski kult se u određenom stepenu sačuvao i intenzivirao uoči Prvog srpskog ustanka 1804. godine. Da spomenemo da je Karađorđe zahtevao da mu se narodne vođe sa tri podignuta (a ne sastavljena) prsta i zakletvu, uz prisustvo popa, tri puta zakunu na vernost.

Da Vas podsetimo:  I šta sad, roditelji? Zašto sad plačete?

Pred Prvi, kult Vidovdana se javljao i za vreme dizanja Drugog srpskog ustanka. Ovo je posebno interesantno i jasno uočljivo kada se pažljivo pogleda slika dizanja ustanka u Takovu pod Milošem Obrenovićem. Iako je ona umetničko delo Paje Jovanovića rađeno 1892. godine, na njoj su JASNO I IZVANREDNO prikazane dve celine. Na levoj polovini slike su ustanici (gde ima i žena), koji zajedno sa popom imaju podignuta tri sastavljena prsta – pozadi njih je crkva brvnara. S druge strane, na desnoj polovini slike vide ustanici svi sa oružjem koji čin dizanja ustanka i potvrdu vernosti iskazuju sa podignuta tri raširena prsta desne ruke. Pozadi njih je hrast sveto drvo boga Peruna iz stare vere (Bio je bog groma i nebeskih sila, reda i poretka stvari, odnosno pravde). Prema tome, s leve strane slike su predstavnici našeg naroda koji iskazuju duh hrišćanske vere, dok su na drugoj i oni koji u istom cilju narodnog oslobođenja iskazuju poštovanje i vezanost za duboke korene stare (predačke) vere i slave. To naravno nije slučajno i ima osnovu u napred navedenom. Uostalom Miloš Obilić kao idealni predstavnik junačke slave i viteške časti, je više predstavnik vidovdanskog srpskog junačkog ratničkog kulta sztare vere, nego predstavnik hrišćanskog svetog ratnika.

Uz spomenutu sliku, treba istaći i sliku Vinsetna Kanclera posvećenu Dizanju drugog srpskog ustanka rađenu 1893. godine, na kojoj se svi prisutni zaklinju na vernost sa tri raširene prsta desne ruke.

Ono što bi se moralo imati u vidu je sledće. Dan naše Vojske Srbije je proslavljen ujedno kad je i svečano u Takovu obeležena dvestota godišnjica Drugog srpskog ustanka pod Miošem Obrenovićem. I tim povodom, vredelo bi se podsetiti na obe navedene slike gde se upravo taj pozdrav jasno vidi u umetničkim delima rađenim sa kraja 19. veka, kada nije bilo ni govora o nekim ustaškim pozdravima iz Drugog svetskog rata, odnosno pola veka kasnije. Zato je lepo da su naši gardisti upravo na proslavu obeležavanja dvestote godišnjice ovog ustanka i Dana Vojske Srbije, prepoznali taj najraniji kultni, predački i zavetni pozdrav kod Srba, koji je i pored sporavanja izdržao vekove do današnjih dana. Taj pozdrav je toliko prepoznatljiv i jedinstven da postaje naš nacionalni brend kako bi se to u savremenom smislu reklo. Postao je posebno upečatnjiv kod naših sportista prilikom ostvarenja pobeda. Đoković je tu izrazit primer.

Ono što se mora navesti je takođe sledeća činjenica. Naime,svedoci smo slika i snimaka gde se i ustaše zaklinju sa tri raširene prsta, ali je tu osnova druga i motivi fašistički. Medđutim, kada su shvatili da je to iskonski pozdrav koji vodi ka srpskom predačkom korenu, nikada više taj pozdrav nisu koristili.

Ujedno valja napomenuti još jedan podatak, a odnosi se na originalnu fotografiju sa Markovog trga u Zagrebu kada se narod u velikoj masi okupio da vidi, čuje i pozdravi kralja Aleksandra po objavljivanju proglasa o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu državu. Na toj slici se vidi da narod u visokom procentu (oko 60%) pozdravlja kralja i taj čin sa tri podignuta i raširena prsta desne ruke. Ukoliko neko smatra da su to Hrvati a ne Srbi (što ipak nema osnova), te da se nalaze i druge slike Hrvata gde se i oni zaklinju ili pozdravljaju sa tri raširena prsta, onda se mora imati u vidu da su Hrvati poreklom Sloveni, ili su u najvećem broju pokatoličeni Srbi. (Ruski general Gurko u „Varšavskom dnevniku“ za mesec oktobar 1894. godine napisao je o svojoj poseti Zagrebu i ovo: „Došao sam u stolicu pokatoličenog Srpstva“.) Tako je delom i njima ovaj pozdrav ostao kao trag prethodnih pokolenja, odnosno naših zajedničkih predaka. Uostalom, današnji Hrvati su oko 70 posto bivši Srbi.

Da Vas podsetimo:  Pismo srpskog ratnika 1915: „Ko da smo se mi Srbi u Boga sas kamenje gađali“

Sledeći primer je takođe evidentan, mada je bio redak u Kraljevsko srpskoj vojsci. Tako se na slici na kojoj je prikazano polaganje zakletve oficira beogradskog garnizona (gde su bili prisutni princ Đorđe sa ministrom vojnim Zečevićem), u prvom redu u centralnom delu, vidi jedan od oficira koji se ne zaklinje kao većina sa tri sastavljena, već sa tri raširena prsta desne ruke.

Iz svega navedenog, podignuta desna ruka blago prema nebu sa tri raširena prsta je izvanredan spoj iskonskog pozdrava predačkom gornjem svetu „Prav“, svetu bogova, potom pozdrav Bogu Vidu herojskom rodonačelniku srpskog naroda s jedne, i Hristu, odnosno Svetom Trojstvu i „Nebesnoj Srbiji“ s druge strane.

Srbi se u principu međusobno nikada ovako ne pozdravljaju, ili ako se to i čini, onda je to veoma retko. Ovaj pozdrav se najčešće javlja kada su ljudi na nekom značajnom skupu, sportskim susretima, mitingu i slavlju ili pri drugom prikladnom, značajnom i svečanom povodu, i kada se želi na prepoznatljiv način iskazati ponos i vera u snagu i trajanje našeg naroda. Podsetimo se samo da smo taj pozdrav veoma često videli kod naših sportista, posebno zlatnih košarkaša na evropskim i svetskim prvenstvima, zatim kod naroda i vojske Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, ali i naših vojnika tokom i nakon agresije NATO na SRJ. Pored toga, vidimo ga sve češće i na brojnim sportskim manifestacijama, drugim proslavama i značajnim događajima, pa čak i kod pojedinih naših političara i javnih ličnosti kada na taj način javno izražavaju svoju radost i podršku u prikladnim prilikama.

Konačno, iako se ovaj pozdrav pripisuje SPO i često osporava kao naš jasno prepoznatljiv nacionalni pozdrav, nekako postaje sve uverljivije da on zaista jeste upravo ovo drugo.

Uz spomenuto srpsko ljubljenje u obraz tri puta, ovaj karakterističan pozdrav je samo deo naših izvornih, predačkih, istorijskih, zavetnih i moralnih simbola časti, te je kao takav danas veoma jasno prepoznatljiv, jedinstven i afirmativan srpski nacionalni brend ma kako ga neki osporavali.

Autor: dr Rade S. N. Rajić

magacin.org

1 KOMENTAR

  1. Odrestao sam u centru Srbije,nedaleko od Takova iz koga smiljanici poticu, i zaista nisam video u narodu ovakve pozdrave, pozdrav koji nam je bio zabranjvan bio je bacanje kukuruza uz pozdrav Hristos se rodi. Donekle se dosecam sta bi mogao znaciti, ali o tome drugom prilikom.
    Praktikovao i sam SPO pozdrav i on jeste bio znak raspoznavanja SPO-a.
    Meni lici da je taj pozdrav nakalemljeno hriscanstvo na rimski pozdrav, kao sto je i ustolicenje hriscanstva islo preko rima.
    Trebalo bi pitati Hrvate iz NDH sta su oni hteli da pokazu sa tim istovetnim pozdravom a za koji devedesetih, nisam ni znao da su ga praktikovali.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime