Politička scena u Srbiji je prividno mirna i stabilna jer se iza te površine dešavaju promene koje mogu odrediti budućnost zemlje. Ono što se dešava u redovima vladajuće koalicije nisu samo trvenja između SNS kadrova i SPS već i „odvajanje“ Vučića od naprednjačke nomenklature. To je otprilike Vučić rezimirao stavom da svi oni (i njegovi i koalicioni kadrovi) gledaju samo svoje lične interese a da ih malo zanima zajednički rezultat, te da je to što se dešava samo „borba za resurse“. On prvi put u isti koš stavlja svoje stranačke kadrove sa koalicionim partnerima. Ovo naravno neko može tumačiti kao retorički manevar ali on ima i dublju poruku. Ona otprilike glasi „Vučiću su SNS kadrovi i koalicioni partneri balast“. Nije ovde reč samo o ritualnom „predizbornom disciplinovanju“ SNS i SPS ministara već i o poziciji u kojoj bi mogli zamisliti Vučića mimo SNS ali teško i SNS bez Vučića.
Sa druge strane se SPS pod prozivkama od strane SNS kadrova ponaša prilično ležerno. Kao da je reč samo o pokušaju snižavanju rejtinga koji je skočio sa diplomatskim uspehom povlačenja priznanja Kosova većeg broja zemalja koji javnost uglavnom pripisuje u zaslugu Dačiću. Naravno da skok rejtinga nije ostao nezapažen kod koalicionih partnera i da funkcioneri SNS vide šansu da se bolje pozicioniraju kod Vučića prozivkom Dačića. Dačić je optužbe da je nelojalan partner efikasno demantovao ponudom da SNS i SPS idu na jednu listu. Isto tako je Dačić jasno rekao da nije blesav da napušta pobednički tim vlasti da bi se pridružio gubitnicima poput Đilasa koji će ko zna kad doći na vlast. Tim prozivkama je Dačić samo dobio jer se ponovo postaje prepoznatljiv u koaliciji sa „velikim bratom“ gde mu je pretilo gubljenje identiteta. Isto tako je i Vučić svestan da mu je Dačić lojalan dok je on stabilan na oko 50 posto ali da će biti ave drugačije kad se to promeni.
Sa druge strane nešto slično se dešava i unutar opozicije. Đilas je nizom manevara uspeo da pacifikuje rivale u opoziciji i da se nametne kao najjača opoziciona figura u ovom momentu. To je pre svega uspeo kroz preuzimanje protesta „1 od 5 miliona“ od zvezda u usponu „braće Trifunović“. Neki opozicionari poput Šešelja, Čede ili Čanka su na ivici političkog opstanka. To je otvorilo i prostor da neko to iskoristi. Sergej Trifunović je postao Čeda 2.0 (politička pozicija liberala koji govori o „srpskim zločinima“ i „nazvisnom Kosovu“). U jednom momentu je i pored političkih gafova pretio da rejtingom sustigne „politički konglomerat“ Đilasa, Jeremića i Obradovića. No platio je danak neiskustvu i sklonosti da druge vređa po društvenim mrežama. Nešto kao provokacija je korisno u početnoj fazi konstituisanja političkog entiteta ali je kasnije kontraproduktivno nastavljati sa praksom koja više odbija no privlači ljude.
Zbog pretnje koja je Đilasu došla od Trifunovića ne samo u srodnom biračkom telu već i borbi za naklonost kod stranaca se ekipa SzS pozabavila skidanjem rejtinga novog lidera fantomskog PSG-a. Sam Trifunović je dao dovoljno materijala (što medijima bliskim vlastima što onim koje kontroliše njegova opoziciona konkurencija) a pre svega u vidu psovki ili pak stavovima tipa „u Srebrenici je bio genocid“ ili „treba priznati Kosovo“. Zanimljivo je pitanje da li su mediji bliski vladajućoj koaliciji udarima po Trifunoviću radili za račun Đilasa kao i to da li se Trifunović napadima na Dačića nudio naprednjacima? Na ovakva i slična pitanja je kod nas teško odgovoriti jer „ništa nije onako kako izgleda“.
Bitka unutar opozicije oko bojkota ulazi u finalnu fazu. Ukoliko bi Trifunović izašao na izbore, a po izjavama je sklon tome, i ukoliko bi išli i neki drugi iz tzv. građanske političke opcije Đilas bi se našao u nezgodnoj poziciji. Isto tako je bitno pitanje ko bi od opozicionih lista prošao cenzus. Bojkot je generalno gubitnička strategija ukoliko nemate koncenzus unutar opozicije oko njega i ukoliko nemate podršku Zapada. Zato podrška bojkotu slabi i unutar Đilasovog saveza iako on na njemu istrajava jer je postao rob sopstvene „bojkot retorike“. Sve u svemu vrlo brzo ćemo dobiti odgovor ko će se kom „carstvu privoleti“.
