Ne, narode: ovo nije cenzura. Ovo je debilizam raznih „urednika“. Ja drugačije ne mogu da objasnim poltronstvo prema aktuelnoj vlasti, koje se danas, eto najbolje ogleda kroz program beogradske (?) televizije Studio B.
Da se ne lažemo, cenzura je bila u vreme Slobodana Miloševića. Tada su se pravila znala: Ako samo pomisliš da napišeš nešto protiv Svemogućeg ili njegove žene, partijske šefice od ovog sadašnjeg ministra Julina ili Željka Pinktrovića, urednik ti da otkaz. Malo bolje prođeš ako ti kroz glavu samo proleti ideja da kritikuješ čeda njihova presposobna: Markića s gajbicama ili Mariju s pištoljčićem… Urednik te odmah pošalje da praviš pijačni barometar.
U to vreme, zahvaljujući zakonu koji nam je nametnuo Znate Već Ko (eno ga sad sedi u Nemanjinoj 11 i planira kako da pozdravi svog jarana Bakira), ako ipak imaš muda da nešto objaviš, ili sreću da radiš u tada nezavisnim novinama, tvoja redakcija plati neviđenu kaznu. Ali, tako je bilo časno. Tako si punih usta mogao da kažeš kako si novinar.
A sad?
Krenulo je dobro, da se ne lažemo. Ali je gotovo neosetno, posle ubistva Zorana Đinđića, tržišna ekonomija u Srbiji donela takozvano interesno novinarstvo. S kim se gazda dogovori, tog voliš i poštuješ. Ako gazda ima prevaranta za partnera, onda i ti poslušno varaš narod.
Međutim, u poslednjih pet godina u Srbiji je počelo da se praktikuje 3P novinarstvo. Neko će reći „triper-novinarstvo“. Ali, ne, to je politikantsko-poslušničko-preduzetničko novinarstvo.
Politikantsko: pišeš u superlativima o jednoj (zna se kojoj) partiji.
Poslušničko: nemaš drugih lidera osim Njega (zna se koga).
Preduzetničko: ni pod kojim uslovima (osim ako ti On tako ne naredi) ne napadaš na moguće poslovne partnere, koji imaju knjižicu znate-već-koje partije.
Da ne bude kako su ovu praksu uveli naprednjaci: nisu.
Ovu vrstu novinarstva na velika vrata su u srpsku žurnalistiku uveli nekadašnji Idoli, Srđan Šaper i Nebojša Krstić. Prvi je nesuđeni lekar i nesuđeni reditelj. Drugi je lekar u pokušaju. I reditelj. Takođe u pokušaju. Uz saradnju sa Draganom Đilasom.
Nisi mogao ni da pisneš, a da se ne pripreti kako nećeš dobiti ovu ili onu reklamu.
Naravno, to nikad (i baš nikad) nisu radili ni Šaper ni Krstić, a tek nikako ne Đilas.
To su radili njihovi vojnici. Pardon, njihovi zaposleni.
Sve mladi, lepi, nasmejani kao da ih je sa 22 facijalis zveknuo.
Pa ti plivaj, bato…
A plivanje je ovih dana sve teže: vode nema, žege su velike, pritisci neviđeni.
Dolazite u banalnu situaciju da se na jednom jedinom deklarisano beogradskom mediju, koji bi slikom i tonom (a i internet sadržajem), trebalo da vas obaveštava o situaciji u Beogradu – ne čuje nikakav problem. Mislim na Studio B.
Ta televizija više ne haje za Beograđane. Ona brine za to šta će reći Siniša Mali, Goran Vesić, da li će srpski premijer podići obrvu tokom razgovora sa Bakirom Izetbegovićem, šta će Toma Diploma poručiti Putinu…
Lažem?
Ne.
Na paklenoj vrućini, posle nekoliko dana bez vode, žitelji podavalskih sela su se pobunili. Zatvorili put u 17 sati i ne puštaju nikog. Nema vode za njih – nema putovanja za one koji žive u selima koja su „tu negde“, ili iz Sopota i Mladenovca putuju preko Avale na posao, u Beograd. Ili s posla iz Beograda.
I šta bi bilo logično?
Po mom mišljenju bilo je logično da Studio B tu informaciju podeli sa Beograđanima. U programu. Na svojoj internet stranici.
Ali – ne.
Od pet udarnih vesti koje su se vrtele celo poslepodne i veče do 22.54 (kada završavam tekst) za urednički tim Studija B su udarne vesti bile:
Avala?
Ne.
Blokada puta?
Ma kakvi. Važnije je šta je Znate Već Ko pričao sa Bakirom, to narod nikako nije čuo na RTS, B92, N1, Pink…
Nema vode pod Avalom pa ljudi ljuti?
Ne, ne, dovoljno je ovo „štedite vodu“.
Ne radi prevoz?
Ma, dajte bre, radi preko auto-puta, šta sad???
A samo da znate da su beogradske vesti dana, za urednički tim Studija B bile:
E, vidite to je tragedija. Što je aktuelna beogradska vlast, oličena u tandemu Mali – Vesić kroz svoje „medijske“ poslušnike uvela takvu samocenzuru i strah od toga da ćeš dobiti otkaz da ljudima ne pada na pamet da obaveste kako neki tamo žitelji Beograda žive život nedostojan čoveka. Pod Avalom nema vode. U Sopotu problema koliko želiš. Mladenovčani piju vodu koja im svaki dan zakucava ekser na mrtvački sanduk.
A Studio B?
Na ovoj televiziji je, eto, danas malo vruće. I građani treba da vode računa koliko vode troše.
Danas je sa ove (nekada ozbiljne i poštovane) medijske kuće otišao jedan moj školski drug. Rešio da bude nezaposlen.
U nedavnom razgovoru sa mnom rekao mi je „Sale, ne mogu više, stvarno. To što rade je strašno. Sramota me je“.
Čovek je, inače, na Studiju B radio 21 godinu.
Zbog svega toga, i zbog poltronstva koje gledam iz dana u dan prema vladajućoj kliki, ja mogu samo jednu stvar da poručim: Predajte Studio B. Postali ste sramota za profesiju.
Aleksandar Bećić
Kolumnista
