Da li se na društvenim mrežama možemo informisati neutralno?
Internet nije slobodan, društvene mreže još manje. U vreme predizborni kampanja informisanje na društvenim mrežama ume da bude ugroženo, pokazuju brojni primeri iz prošlosti.
Ko i za šta filtrira sadržaj na društvenim mrežama? Čiji interes stoji iza blokiranja određenog sadržaja, preterane vidljivosti drugog, kreiranja trendova, gašenja naloga na društvenim mrežama itd, samo su neka od pitanja na koje tražimo odgovore.
Politički uticaj na mreže
Da dinamike na političkoj sceni stvaraju dodatni podstrek za ugrožavanje digitalnih prava građana i građanki, svedoče brojni primeri koji se u Srbiji beleže u stručnim monitorinzima, a povezani su sa predizbornim kampanjama.
Prema izveštaju Share fondacije za 2014. godinu, sam početak predizborne kampanje te godine bio je obeležen spektaklom iz Feketića koji su pratili primeri ugrožavanja digitalnih prava građana. Nakon što su slike i snimci tadašnjeg premijera a sadašnjeg predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kako spašava dečaka iz snega u Feketiću obišle medije i internet, pojavila se i video parodija „Supermen u Feketiću“ koja je ubrzo obrisana sa mreže You Tube.
Slični primeri blokiranja informacija na internetu i mrežama dešavale su se i tokom poplava iste godine. Takođe su zabeleženi i primeri blokiranja snimka prenosa predizbornih skupova pojedinih opozicionih kandidata.
U periodu od aprila do septembra 2019. godine, Share Fondacija zabeležila je 54 slučajeva povreda digitalnih prava u Srbiji: u pitanju su najčešće bile povrede iz kategorije pritisaka zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, pored blokiranja naloga medija i sadržaja istraživačkih medija, kao i naloga aktivista i aktivistkinja na društvenoj mreži Tviter. Najmasovniji su bili preteći sadržaji i ugrožavanje sigurnosti, uvreda i neosnovanih optužbi.
U pomenutom izveštaju stručnjaci navode da manipulacija i propaganda u digitalnom okruženju nije bila zanemarljiva: zabeleženi su primeri izmena i uklanjanja sadržaja od javnog značaja sa interneta, ali i kreiranje lažnih naloga i plaćeno promovisanje lažnog sadržaja.
Istraživanje iz 2016. godine pokazuje da se predsednik Vučić samo u toku jednog dana pojavio u više od četrdeset naslova vesti na deset online medija koji su bili obuhvaćeni analizom: „Bezbroj izjava za medije, konferencija, intervjua i „živih“ nastupa, održavaju ritam njegovog konstantnog prisustva u našem informacionom prostoru.“ Slični nalazi postoje i u istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) koji je u toku prošlogodišnje predizborne kampanje pratio izveštavanje o političkim akterima, čiji su rezultati pokazali nastavak trenda „dominacije“ Vučića i SNS u pogledu zastupljenosti u medijima.
Pored povrede digitalnih prava građana i građanki, i pored manipulacije u medijskom polju važno je pomenuti i praksu astroturfinga o kojoj je Mašina već pisala. Prisustvo ogromnog broja komentara, tvitova i interakcija na društvenim mrežama u kojima botovi i trolovi simuliraju prisustvo javnog mnjenja: „istraživači Oksfordovog Programa za demokratiju i tehnologiju izrazom sajber trupa nazivaju aktere povezane s vladom ili političkim partijama čiji je zadatak da manipulišu javnim mnjenjem putem društvenih mreža. U izveštajima Oksfordovog tima Srbija se navodi kao jedna od zemalja u kojoj su pronađeni dokazi postojanja sajber trupa.“
Šta možemo da očekujemo ove godine?
Šta nas očekuje u ovogodišnjoj predizbornoj kampanji, ostaje da vidimo, iako je ona neformalno već počela a vesti se brzo smenjuju prateći svakodnevne političke dinamike i krize.
Kako navodi N1, prema monitoringu centralnih informativnih emisija na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i TV N1 koji je sproveo Biro za društvena istraživanja predsednik Srbije od decembra 2020. do aprila 2021. godine, Aleksandar Vučić je zabeležio 38 odsto veće prisustvo u medijima nego čitava Vlada Srbije zajedno, uključujući i premijerku Srbije Anu Brnabić, kao i da je prikazivan pretežno pozitivno.
Da li će internet trpeti veće filtriranje sadržaja, ostaje da vidimo. Imajući u vidu da je u toku najavljenih blokada puteva širom Srbije zbog donošenja Zakona o referendumu i eksproprijaciji policija posećivala aktiviste i aktivistkinje, ali i novinare i urednike medija kako bi ih „upozorila zbog objava na društvenim mrežama“, deluje da će se ovaj trend nastaviti.
AUTOR:Irena Pejić
