Predizborne slike i prilike

0
63
Foto: Predrag Trokicić

Kako su izgledale zakonske izmene, takozvani ustupci do kojih se došlo takozvanim dijalozima, to smo znali. Funkcionerska kampanja (ni)je regulisana tako da funkcionerima ništa nije zabranjeno, ali je pojedinim medijima (samo TV i radio) zabranjeno da u kratkom periodu (samo poslednjih 10 dana pred glasanje) izveštavaju samo o pojedinim aktivnostima (otvaranja infrastrukturnih objekata i svečani počeci gradnje) samo pojedinih funkcionera (kandidati za predsednika, poslanike i odbornike). Uvid u tokove novca pred izbore je „obezbeđen“ tako što je propisano podnošenje izveštaja sa presekom stanja 15 dana pre glasanja, praktično kada je malo šta od troškova plaćeno.

A kako je sve to izgledalo u praksi, pogledajmo kroz par skica i slika nastalih tokom monitoringa koji je radila Transparentnost Srbija.

Sto drama, sedam dana, četiri litre, šta ti nije jasno

Dan za glasanje je nedelja, a sedam dana pre nedelje je ponedeljak. Ako brojimo na prste, šest dana pre nedelje je utorak, pet dana sreda, četiri dana četvrtak, tri dana petak, dva dana subota, a dan pre nedelje je nedelja. Dan mrmota. Koji je proglasila Agencija za sprečavanje korupcije.

Pošto je zakonodavac bio naivan i propisao rok od sedam dana pre dana koji u 99% slučajeva pada u nedelju, Agencija je primenila Zakon o opštem upravnom postupku i rok sa nedelje pomerila na ponedeljak. Što je većina stranaka i predlagača kandidata za predsednika oberučke prihvatila. Jer, dobro znamo, stranke ne rade nedeljom, kampanja nedeljom staje. Tako je, zahvaljujući zakonu koji ne obavezuje stranke da objave preliminarne izveštaje, već to treba da učini Agencija u roku od tri dana otkad ih primi, rok je praktično bio nekoliko sati pre početka izborne tišine.

Naravno, mogla bi to da učini i Agencija odmah u ponedeljak, ali ona mora da „izvrši formalne provere“. Nakon što je TS u četvrtak upozorila da 12 sati pre izborne tišine nedostaju izveštaji većine kandidata i stranaka, među njima i najveće, vladajuće, Agencija je objasnila da ih ona objavljuje u roku od tri dana „ukoliko su formalno uredni, odnosno podneti putem sistema za elektronsko izveštavanje, a potom dostavljeni i u štampanoj verziji“.

Nije jasno kakve veze ima dostavljanje u štampanoj verziji sa efikasnošću i transparentnošću i objavljivanjem nečega što je podneto elektronski i „formalno provereno“, ali je to, čini se, ključna prepreka „s obzirom na to da se izveštaji dostavljaju poštanskim putem, pa u Agenciju pristižu i nakon pomenutog datuma“ (to je onaj ponedeljak, sedam dana pre nedelje). A šta se tek dešava ako Indijanci napadnu kočiju Poni ekspresa, bolje da i ne zamišljamo.

A ovo odlaganje, namerno ili slučajno, je nepotrebno jer javnost ne bi ništa saznala ni da su preliminarni izveštaji objavljeni nekoliko dana ranije. Ovo stoga što je, na primer u izveštaju najveće vladajuće stranke, navedeno da je trošila samo novac prenet sa svog računa za redovan rad, i to za predsedničke 48,9, a za parlamentarne 55,8 miliona. Štedljivo. Pa je onda iskazana dodatna briga za transparentnost i želja da se narodu pokaže da se ne rasipa – 31. marta je saopštila da je zaključno sa tim danom potrošila nešto manje od 340 miliona.

Da Vas podsetimo:  Nakon izbora: imamo li više desnice nego ranije?

U šta možemo poverovati. Jer nije stvar koliko je do kog dana potrošeno, već koliko je ugovoreno i zakupljeno, pa će na kraju biti plaćeno. Što je i ključni problem koji obesmišljava preliminarne izveštaje (pogotovo u poređenju sa rešenjem koje TS zagovara – neprekidni uvid javnosti u namenske račune za kampanju, kako je to na primer u Češkoj). Ovako, pred izbore je javnost mogla da sazna od Transparentnosti da je vladajuća stranka samo na TV oglašavanje za parlamentarne i predsedničke izbore zaključno sa 27. martom potrošila oko četiri miliona evra (između 4,5 i 4,9 zaključno sa 31. martom), dok je ona sama saopštila da je do 31. marta „utrošila sredstva u iznosu od 339.877.618,00 dinara“. A u preliminarnom izveštaju, sa presekom stanja iz davne prošlosti (15 dana pre izbora), koji svejedno nema ko da čita i tumači jer je objavljen tek kad je konjica oslobodila poštansku kočiju, pominje se jedva sto miliona dinara.

Zadružna vodenica, šta ti nije jasno?

Duhovna tvorevina autora

Agenciji za sprečavanje korupcije ne može se, zapravo, prigovoriti što koristi prilike koje su joj date da postigne cilj koji joj je postavljen. Situacija je nešto drugačija kad pusti mašti na volju i kad direktno krši zakon.

Transparentnost Srbija je tokom kampanje podnela nekoliko prijava zbog kršenja zakona, uglavnom zbog korišćenja javnih resursa za promociju određene političke opcije ili zbog nanošenja štete drugim političkim opcijama. Najčešće je bilo reči o objavljivanju izjava sa političkim sadržajima na sajtovima ministarstava, a u jednom slučaju stranački pamflet potpisao je predsednik Srbije. Obrazloženja zbog čega u svim tim slučajevima nije prekršen zakon su zanimljiva, živopisna, pominju se odredbe Zakona o autorskim pravima o „duhovnim tvorevinama“, ali o tome ćemo detaljnije u konačnom izveštaju, posle izbora. Ko želi može sve da pročita na sajtu TS.

Sada da se osvrnemo na nekoliko formalnih, ne manje zanimljivih stvari. Tamo gde se ni uz vrhunsku maštovitost nije moglo dokazati da je sve u redu, Agencija je previđala delove prijave. Pa je u slučaju objavljivanja izjave ministra na sajtu ministarstva u kojoj sipa drvlje i kamenje po političkom protivniku i hvali vođu svoje partije, utvrdila da to nije sporno jer u trenutku objavljivanje nisu bili raspisani predsednički izbori na kojima su obojica kandidati. Ali na prijavu da je u drugoj objavi ocrnjivao kandidate na proglašenoj listi za parlamentarne izbore, Agencija je zaključila da nije prekršen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, a previdela rešenje drugog dela prijave u vezi sa kršenjem Zakona o sprečavanju korupcije. „Rešenje“ je zapravo teška reč, jer Agencija u nekoliko slučajeva nije ni donosila odluku, nego je slala „obaveštenje“ da nije vodila postupak (po kome bi donela formalnu odluku), već je utvrdila da nema osnova da se vodi postupak. Čime je podnosiocu prijave uskratila mogućnosti da se žali Veću Agencije, Upravnom sudu ili Upravi vodovoda. Na ponovljeni zahtev za dostavljanje odluke, direktor je samo ponovio apsurdno tumačenje zakona. I tako 6-7 puta.

Da Vas podsetimo:  Dnevnik funkcionerske kampanje – kako su se naprednjaci razleteli po Pančevu

Specijalna predizborna jedinica

Funkcionerska kampanja je poslednjih godina in. Ne u smislu da je započeto njeno praktikovanje. Pojava je to koja seže decenijama unazad, nije ovdašnji izum, ali su ovde i sada njeni efekti, zahvaljujući stanju u medijima, posebno razorni. In je jer se našla u izveštajima ODIHR-a i EU, mediji (oni dežurni kritizeri, strani plaćenici, pojedini lokalni, regionalni) vrše pritisak, interesuju se i druge OCD, pa su i funkcioneri na kraju počeli da ponavljaju mantru da to što rade nije funkcionerska kampanja. Što ima efekta kao mantra „Kosovo je Srbija“ ili „Više od autonomije, manje od nezavisnosti“ – deluje opojno i propagandno na neke, ali u praksi ne znači ništa. Stoga je, bar na onom delu staze koji je u vidokrugu Brisela, skinuta noga sa gasa. Vučić je imao jednu intenzivnu nedelju bremenitu promotivnim događajima, a tokom cele kampanje skupio ih je samo 15. Ali je medijski primat (eufemizam za apsolutnu dominaciju) ostvario kombinujući to sa još gotovo 20 drugih događaja koji su imali snažan promotivni efekat iako nisu bili promotivni događaji (najava sastanka sa patrijarhom i sednice Saveta za nacionalnu bezbednost bile su udarne vesti na nekoliko komercijalnih TV stanica u danu kada je 130 ljudi poginulo u avionskoj nesreći, plamteo rat u Ukrajini i bio ubijen načelnik policije u Prijedoru), i dvadesetak gostovanja i velikih intervjua za TV stanice. Kad se na to dodaju oni gore pomenuti milioni evra za TV oglašavanje i intenzivna stranačka aktivnost i mitinzi, sa kojih su pojedini mediji prenosili izjave i najave kao regularne vesti a ne kao deo izbornog bloka, rezultat je jasan.

Ali ko će sve to popamtiti. Od 20. marta nije bilo promotivne kampanje predsednika, odnosno on je, kako je to sročio, „završio funkcionersku kampanju“.

Ostali su se snalazili kako su umeli ili kako im je rečeno da smeju i treba da rade. Neki lokalni doajeni funkcionerske kampanje naređali su gotovo 60 promotivnih događaja, a neki su maštovito zatvarali prvobitno planirani tok predizbornih misli.

Da Vas podsetimo:  Ko može da sačuva Srbiju kao prijatelja Rusije?

Naime, kampanja je počela protivkampanjom, odnosno pariranjem pokretima koji su, ako ne uzdrmali, a ono bar protresli vlast – ekološkim protestima. Kampanja je trebalo da se bazira na delima koja govore, sa naglaskom na ekologiji, čak ispred infrastrukture. Nema veze što se uglavnom radilo više o govoru nego o delima, jer je ogromna većina dela iz oblasti ekologije bila najava onoga što se planira, najčešće izgradnja kanalizacije, uz insistiranje na ulaganju 4 milijarde evra. Sa ratom u Ukrajini otvorila se prilika da se ponovi narativ iz 2020 – sačuvaćemo Srbiju, ovog puta od rata, od gladi, od nestašica, od poskupljenja.

Ekologija je ostala u drugom planu, ali je za kraj sevnuo džoker koji se skrivao u rukavu: „Po naređenju ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, po prvi put je osnovana Jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, koja će kao svoju primarnu aktivnost imati borbu protiv onih koji uništavaju i zagađuju našu prirodu i okolinu“.

Četiri dana pre izbora. Pa je načelnik jedinice referisao ministru o planovima i aktivnostima, pa se ministar sastao sa ministarkom za zaštitu životne sredine i rukovodiocima Jedinice, a onda su svi isticali, govorili o biodiverzitetu, rekama, planinama, jezerima, šumama, jer je „naša država“, „Srbija koju predvodi predsednik Vučić“, „odgovorna i prema svojoj prirodi i prema svojoj budućnosti i prema građanima“.

Doći će na Savu, Dunav i Moravu neki strani ljudi, lomiće kutije…

Na sajtu MUP-a tokom kampanje, kao i u prethodne gotovo dve godine (a pre toga na sajtu Ministarstva odbrane) objavljivale su se Vulinove poslanice ma koliko one nemale bilo kakve veze sa policijom i ministarstvom. Najčešće o Kosovu i Evropskoj uniji i njihovim (ponekad udruženim) zlim namerama.

A nekim čudom nije se našlo mesta (kao ni na sajtu Vlade) za dramatično upozorenje, preneto na vanrednoj konferenciji za novinare, koje se ticalo upravo bezbednosti – na dan izbora pripremaju se haos i bezumlje.

U stilu Tarabića/Tomislava Nikolića, Vulin je predskazao da se za nedelju – dan izbora, „priprema više grupa, motivisanih i organizovanih od strane pojedinih političkih partija u našoj zemlji, ali i stranog faktora koje će pokušati da kompromituju pa i spreče održavanje izbora… Pokušaće da upadaju na biračka mesta, da razbijaju kutije, pokazuju falsifikovanu izbornu dokumentaciju i za sve to će biti spremni, organizovani, u čemu će im značajno pomoći mnoge službe iz našeg okruženja“.

Malobrojne su zemlje u kojima bi ovakva dramatična izjava ministra unutrašnjih poslova ostala u toj meri nezapažena ili bi već nakon dan-dva bila potpuno zaboravljena.

A, zapravo, malo je i zemalja u kojima bi neko takav mogao da bude ministar. Posebno unutrašnjih poslova.

autor:ZLATKO MINIĆ

https://pescanik.net/

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime