Predizborni ringišpil

0
519
Foto: printscreen ( nspm.rs )

RIJALITI SRBIJA

Onaj koji se predstavlja kao predsednik Srbije raspisao je, poštujući po prvi put u svojoj političkoj istoriji Ustav, parlamentarne izbore za 26. april tekuće godine. Time se zvanično zavrtela predizborna vrteška u kojoj su učesnici sve moj do mojega. I oni koji trče trku za poslaničke mandate i oni koji aktivno bojkotuju trčanje i oni koji stoje po strani i gledaju budale kako se vrte u krug. Na startnoj poziciji prvi su se, naravno, pojavili naprednjaci (SNS i jataci) i u dugim kolonama satima strpljivo čekali da daju svoj potpis za omiljenog im vođu i njegovu listu popunjenu likovima potpuno nepoznatim čak i u svojoj ulici (da ne kažemo i u porodici). Skupili su očas posla čak 50 tisuća potpisa (zakonska obaveza je 10 hiljada)  za listu pod nazivom: Aleksandar Vučić – za našu decu, usput uz bakljade i svakorazni kermes proslavili 50-i rođendan Prvorođenog. Dva u jedan-to su ti napredni idioti i njihovo shvatanje politike. Da vidimo ko se to nama još sprema da preda izbornu listu čim prije: Dačić i Palma, svakako. Hteli su prvobitno na istu listu sa naprednjacima, kao fol, a sada izlaze kao i uvek-kao dvojac, tim koji se uvek nekako ugradi u vlast. I opet će, ako bude sreće junačke. Koga još imamo a da nije zvanično pozicija a opozicija nije ni slučajno: radikali naši, smešno-tužni likovi sa osuđenim ratnim zločincem na čelu Šešeljom dr Vojislavom. Ono malo izvornih radikala što je preteklo i njihovih zombi-pristalica, uz pomoć medija sa nacionalnom pokrivenošću i blagoslov firera, može da očekuje ulazak u parlament da glume loše momke e da bi pravi loši momci (naprednjaci) izgledali kao slatka mala deca, Naša deca. Tu je i bivša sportska legenda, nekada najbolji vaterpolista sveta, Aleksandar Šapić i njegova koalicija SPAS (pu spas za sve nas). I oni mogu da očekuju preskakanje cenzusa i ulazak u pakao. Pardon, parlament. Zašto – zato. Samo neka je malo ili malo više udesno, patriotski, „Kosovo je srce Srbije“, „ne damo svetinje“ i sve tako u tom smislu. Ali, ima na našem političkom ringišpilu i onih koji su demokratski i građanski raspoloženi. I oni hoće da učestvuju na ovim izborima bez obzira što su im puna usta kritike na račun izbornih uslova, odnosno neuslova, i uopšte atmosfere u društvu koja ne sluti na dobro. Ma, važno je učestvovati, parola je koalicija stranaka sklepanih navrat-nanos pred izbore da bi se nadskočio cenzus smanjen od 5 na 3 odsto. Cenzus, ta najskuplja srpska reč. Pa onda imamo Zvonce (Čeda Jovanović i par komšija i kumova-žena i deca su upitni), Metla (DSS plus tetkica iz jedne osnovne škole, i par školskih drugova Miloša Jovanovića, predsednika pomenute stranke i predsedavajućeg u tom bleskastom savezu), tu je i Zoran Živković (nekada davno premijer Srbije) sa Novom strankom kao statista u kukuruzu, Srbija 21 (Ujedinjena demokratska Srbija) -opskurni projekat zlog čarobnjaka Bebe Popovića, stranke manjina i još poneki odbegli iz Ustanove zatvorenog tipa, iskoristivši priliku kada je neki kreten zaboravio da zaključa kapiju. Izvan ovog kruga su takozvani bojkotaši. Savez za Srbiju (Tunguziju), Pokret slobodnih građana, Dosta je bilo, Ne davimo Beograd, i još nekoliko manjih pokreta, nevladinih organizacija i pojedinaca-javnih ličnosti. Oni neće da učestvuju, kako ističu, na lažnim izborima već očekuju da će se jednog lepog dana organizovati, sami od sebe, pošteni i slobodni izbori na kojima će oni, bez sumnje, pobediti. A to će biti za jedno, cirka, sto godina. Dotle – ko živ ko mrtav. Ko u Nemačkoj ko u Kanadi. Pre će nam svima pasti nebo na glavu nego što će se ovde izborima stvari promeniti na bolje, Suštinski. Stvarno. Većini je i ovako kako je – dobro, i zato nit govore nit romore. Samo izađu na biračka mesta i zaokruže one koji ih lažu, mažu, pljačkaju, maltretiraju. Kao i uvek i oduvek. Ni u jednom narodu nije zabeležen toliki procenat mazohista u opštoj populaciji. I zato naprednjaci (Vučić i SNS) mogu da očekuju dvotrećinsku većinu u budućem sazivu Narodne skupštine. Ako izađe 50% upisanih birača (ako izađe manje – još bolje), naprednjaci i njihovi koalicioni partneri mogu da očekuju 60% poslaničkih mandata, socijalisti i Jedinstvena Srbija preko 10%, stranke manjina, SPAS, SRS da uzmu ono resto i eto nama gotovo jednopartijskog republičkog parlamenta. Tako i treba. Bio je takav i do sada ali ne baš zvanično. I onda Vučić može da promeni Ustav, da sa kosovskim Aalbancima postigne i overi pravno obavezujući sporazum i da ostane na vlasti do Sudnjeg dana. A bojkotaši mogu da se češu i tamo gde ih svrbi i gde ne. I da razmišljaju o posledicama svoje odluke o bojkotu a možda i o političkoj penziji. Šansa za neku promenu postoji samo na lokalu i ako građani u lokalnim sredinama to shvate u većem broju može se očekivati u budućnosti da neke ekipe novih, sposobnih, mlađih ljudi nešto preduzmu po tom pitanju. Riba smrdi od glave ali se čisti od repa. Ko razume – shvatiće.

Da Vas podsetimo:  Vučić i korona
Dragan Karalazić
Izvor: podrinske.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime