Sputnjik je pitao predsedničke kandidate kakav bi pristup imali kad je reč o Kosovu i Metohiji i evo kakve odgovore smo dobili.
Saša Janković, kandidat Grupe građana „Za Srbiju bez straha“, gostujući u Sputnjik intervjuu rekao je da sigurno neće biti predsednik koji će potpisati nezavisnost Kosova, ali da je prilično siguran da to niko od njega ne bi ni tražio.
Prema Jankovićevim rečima, u ovom trenutku napori se moraju usredsrediti na očuvanje najboljeg mogućeg životnog statusa stanovnika na KiM, prevashodno Srba i nealbanskog stanovništva, zato što su oni poslednjih desetak godina najobespravljeniji na teritoriji Evrope.
Vuk Jeremić, koga je predložila Grupa građana „Moramo bolje“, ističe da je KiM državno pitanje od vrhunskog značaja, kojem se danas ne pristupa u skladu sa Ustavom, rezolucijom 1244 UN i potrebom za odbranu vitalnih nacionalnih interesa.
„Kao predsednik moja dužnost će biti da poštujem i branim Ustav Srbije u skladu sa zakletvom koju ću položiti —teritorijalna celovitost i suverenitet naše zemlje ne smeju biti dovedeni u pitanje. Što se tiče briselskog dijaloga, smatram da se on do sada vodio na prilično nestručan način i činjenica je da je u tom dijalogu napravljeno more ustupaka koji su štetni za Srbiju i koji su odmah sprovedeni u delo, a zauzvrat je praktično traženo od međunarodne zajednice zeleno svetlo za sprovođenje represija nad sopstvenim narodom u Srbiji“, navodi Jeremić i ističe da ta sramna i pogubna trgovina mora da stane.
Jeremić dodaje da jeste za nastavak dijaloga sa kosovskim Albancima, jer se jedino kroz dijalog mogu naći kompromisna i održiva rešenja, ali ne na štetu nacionalnih interesa Srbije i nikako na način koji bi bio u suprotnosti sa Ustavom Srbije i rezolucijom 1244 UN.
Miroslav Parović, koji u trci učestvuje ispred Narodnog slobodarskog pokreta, navodi da bi prvo zahtevao da se pregovori o statusu KiM iz nadležnosti Brisela vrate pod okrilje UN, jer smatra da mi u Briselu nemamo prijatelje koji su za našu viziju u odnosu sa KiM, dok u UN imamo prijatelje u Kini, Rusiji i Izraelu.
„Sve te velike države su protiv nezavisnosti KiM, a s obzirom da EU nema kapaciteta da rešava pitanje KiM onda je svrsishodno i opravdano da se ti pregovori vrate pod okrilje UN. Sa druge strane, mi sve vreme moramo kao društvo i država snažno ekonomski da podržavamo svakog čoveka koji je ostao da živi na prostoru KiM zato što su ljudi koji tamo žive naša najveća garancija trajnog suvereniteta“, napominje Parović.
Kao treći momenat naglašava zaštitu imovine ljudi, države i SPC na KiM, imajući u vidu da nam je to takođe veliki garant suvereniteta nad tim delom teritorije. Dodaje da je veoma bitno vratiti temu Kosova u kulturološku priču srpskog naroda, jer smo tako sačuvali Kosmet i u ranijim istorijskim periodima kada se dešavalo da Srbi čak budu potpuno prognani sa prostora KiM kao tokom Velike seobe.
Saša Radulović, kog je kandidovao pokret „Dosta je bilo“, smatra da se treba fokusirati na odbranu naših interesa.
„Srbija mora da štiti osnovna prava, na primer pravo na svojinu države i građana. To ne čini jer se pregovori u Briselu vode na potpuno pogrešan način, kojim se ne štite naši interesi, nego se ispunjavaju kratkoročni ciljevi Zapada“, kaže Radulović. Kao primer navodi rudnik Trepču, gde nismo zaštitili državnu imovinu, zbog čega je on uputio pismo zvaničnicima SB UN i EU.
„Pošto niko nije reagovao, otimanje imovine se nastavilo, tako što je vlada Kosova nedavno donela odluku da preuzima svu imovinu Srbije i bivše SFRJ. Evropa mora da reaguje na otimačinu i da je spreči, ako želi da brani sopstvene vrednosti“, upozorava Radulović.
Boško Obradović, koga je predložio Srpski pokret Dveri, ocenjuje da je pregovaračka pozicija Srbije krajnje nepovoljna zato što je njen dalji put u EU praktično uslovljen odricanjem od KiM.
„Potrebno je promeniti taj pogrešni pregovarački format, jer u Briselu nemamo neutralnog posrednika, već nekog ko direktno učestvuje u stvaranju nezavisnog Kosova. Zato je za Srbiju od izuzetne važnosti da se tema KiM vrati u SB UN gde imamo saveznike u Rusiji i u Kini i gde ne može da prođe nijedna odluka na štetu srpskih nacionalnih i državnih interesa na Kosmetu“, kaže Obradović.
On ističe da će kao budući predsednik Srbije insistirati na tome da se prekinu „pogubni briselski pregovori i suspenduju antiustavni Briselski sporazumi“, a tema KiM vrati tamo gde joj je po rezoluciji 1244 i mesto, a to je SB UN gde se može doneti pravično rešenje za KiM.
Vojislav Šešelj, kandidat radikala, kaže da bi prvo zahtevao da se prekinu svaki pregovori dok se ne realizuje ZSO i dok se ne poništi odluka, kako navodi, odmetničke vlade iz Prištine o otimanju kompletne imovine srpske države.
„A onda bih tražio da se u pregovore uključi Rusija kao srpska sila zaštitnica pošto su sve države EU zaštitnice Albanaca. I tražio bih da se pregovarački proces vrati u UN i da se do kraja izvrši rezolucija 1244, pogotovu onaj njen deo koji govori o povratku do hiljadu srpskih vojnika i policajaca na Kosovo“, precizira Šešelj.
Aleksandar Popović, kog je za predsednika kandidovala DSS, naglašava da se, iako to neće biti lako, proces pregovora o Kosmetu mora vratiti u SB UN gde i pripada, i po rezoluciji 1244 i po elementarnoj logici.
„Zato što u krajnjoj liniji nama Kosovo otima NATO, a u njemu nisu samo evorpske države. To je ono što mora da bude najveći i najvažniji napor svake srpske vlasti. Pod dva, pregovori isključivo u okviru rezolucije 1244, dakle to su pregovori o suštinskoj autonomiji. I pod tri, ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno, odnosno dok nije definisan status, stepen autonomije unutar države Srbije“, kaže Popović.
I Milan Stamatović, kandidat Grupe građana „Za zdravu Srbiju“, smatra da bi pregovore o KiM trebalo vratiti u UN, gde Srbija ima podršku vekovnih prijatelja Rusa i Kineza.
„Svedoci smo da se prenosi imovina, da se formira vojska Kosova, a da to Brisel i Vašington tolerišu. Jedina šansa i nada da se reši ova situacija jesu UN i ja ću se kao predsednički kandidat za to zalagati“, kaže Stamatović koji smatra da bi bilo potrebno promeniti i format pregovora.
Situacija je, upozorava on, takva da se jedno dogovori u Briselu, a da kosovski Albanci to ne poštuju.
„Činjenica je da nije formirana ZSO, a da je aktuelni režim naše Srbe na KiM ubacio u kosovske institucije i sada odluke koje se tamo donose idu na štetu srpskog naroda, polako se gubi pozicija u pregovorima i umanjuje uticaj Srbije na Kosovu“, smatra ovaj kandidat.
Tanja Trikić
www.rs.sputniknews.com
____________________
*I ostalim kandidatima postavili smo isto pitanje, ali odgovore nismo dobili.
** Mišljenja kandidata navedena su na osnovu redosleda na glasačkom listiću.
