Predsednik je ostao sam

Po svemu sudeći približiva se kraj kosovske priče za Aleksandra Vučića. Zapad želi da kosovsko pitanje privede kraju, pa su pripremili „plan normalizacije“ odnosa sa Prištinom. Svi detalјi tog plana nisu poznati, ali je jasno da Zapad traži da Srbija prihvati „Kosovo“ kao defakto nezavisnu državu, verovatno bez formalnog priznanja, ali uz obavezu prihvatanja članstva u svim međunarodnim  organizacijama.

Predlog za koji čak i najveći evroentuzijasti u Beogradu tvrde da je veoma nepovolјan po srpsku stranu Vučić je u „načelu“ prihvatio i po ko zna koji put prešao „crvenu liniju“ koju je sam postavio (zato mu i niko na Zapadu više ne veruje kada ih pominje).

Popuštanje pred zapadnim pritiscima predsednik je pokušao da obrazloži „pretnjama sankcijama“; pominjao je da bi odbijanje plana dovelo do uvođenja viza za putovanja, kao i da će doći do masovnog povlačenja stranih investitora koji zapošlјavaju stotine hilјada lјudi, uz argument da je Rusiju posle izbijanja rata u Ukrajini napustilo 99% zapadnih investitora.

To je potpuna izmišlјotina; studija švajcarskih naučnika sa Univerziteta u Sen Galenu pokazala je da je Rusiju napustilo samo 9% zapadnih investitora. O stanju u Rusiji mnogo više govore projekcije MMF-a (koji joj sigurno nije nimalo naklonjen) o tome da će pad BPD-a 2022. godine biti samo 2,3%, dok se ove godine očekuje rast od 0,3%, a 2024. godine oporavak od 2,4%.

Ilustracije radi, po projekcijama MMF-a, Nemačka u 2023. godini može da očekuje rast od svega 0,1%. Zapadne kompanije koje posluju u Srbiji bi ostale i dalјe da rade, pre svega jer ovde imaju povolјne uslove (jeftine energente, ogromne subvencije, solidno obučene i nisko plaćene radnike).

Pretnja sankcijama je prilično neubedlјiv „štos“ kojim je Vučić pokušao da preplaši narod: teško je zamisliti da bi EU mogla da uvede sankcije zbog odbacivanja „plana normalizacije“. Srbija tim činom ne bi uradila ništa suprotno međunarodnim normama ponašanja; naprotiv, eventualnim sankcijama EU bi napravila sebi težak autogol u međunarodnim odnosima jer bi ceo globalni Jug to video kao još jedan dokaz licemerja Zapada koji se bori za integritet Ukrajine, a sankcioniše Srbiju koja traži isklјučivo poštovanje svog integriteta i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

Svoju politiku Vučić je pokušao da verifikuje u parlamentu, ali se tu loše proveo. Dvodnevna rasprava o Kosovu i Metohiji u parlamentu pokazala je da niko osim SNS-a i trabant-stranaka koje su sa njim na izbornoj listi nije stao u njegovu odbranu; izmakao se čak i koalicioni partner SPS. Vučić ovog puta nije mogao, za razliku od jesenjeg „kosovskog“ zasedanja, da nađe nekoga koga bi pohvalio za „konstruktivnu diskusiju“.

To mu je očigledno teško palo, pa smo gledali (još jednu) „dramu“ sa nagoveštajem vanrednih izbora u septembru; naravno, od toga nije bilo ništa.

Stvari su privremeno legle, pa je Vučić poveo Ivicu Dačića na „Minhenski bezbednosni forum“, gde je Dačić u izjavama medijima vešto pominjao crvene linije koje je Vučić očigledno spreman da prenebregne.

Vučić se nalazi pred, slobodno možemo reći, „kosovskom provalijom“. Ako napravi još jedan mali korak ka ispunjavanju zapadnih zahteva, više neće biti moguće sačuvati makar privid teritorijalnog integriteta Srbije. Na toj stranputici biće sam, pošto na Dačića teško može računati.

Ali čak i da nekako „privoli“ Dačića da s njim podeli odgovornost, to neće biti dovolјno; bez postizanja kakvog-takvog šireg političkog i društvenog konsenzusa oko kosovskog pitanja, očekuje nas veoma teška politička kriza. Za tu krizu jedinu odgovornost će snositi Vučić, pošto je sve klјučne odluke i pregovore vodio sam. Zato i ne čudi što je sada i ostao sam, kada mu očajnički treba podrška.