Gledam one scene ispred Skupštine Srbije – nekad Savezne Skupštine, tako smo je zvali u vreme kad nismo bili samo Srbi … i hvata me neka tuga – šta se to dešava sa nama, Srbima, kako ispoganismo sve, a nema ni nikog drugog da krivicu bacimo na mrskog neprijatelja. Srbin protiv Srbina! Dokle! Do istrebljenja. Čak ni u štrajku glađu, ne možemo da se složimo.
Nisam ni za koga od štrajkača glađu na stepeništu Skupštine Srbije – ni za onog koji se toga, kako kaže, prvi setio – nisu mu dali da govori u Skupštini o Kosovu, a potom prvi i odustao – ne reče ni da li je nekog probudio tim činom, ni da li će mu dozvoliti da govori o Kosovu. Nisam ni za onog koji je, kako kaže, to video od onog prvog, pa u svom bezizlazu zaključio da bi to mogao biti naredni politički korak, a najmanje sam za one treće koji drže SVE poluge vlasti u svojim rukama – i one koje im pripadaju i one koje su uzrpirali, pa sad, kako kažu, tužilaštvo – NJIHOVO, neće ODMAH I SAD, da reaguje na pojavu fašizma u zemlji koji se eto tako akutno ispoljio cepanjem kaputa njihovog poslaničkog kolege, od strane fašističkih hordi onog drugog štrajkača glađu, a nisu primetili da je fašizam već odavno tu među nama – ni kad su videli metalnom štanglom rascopanu glavu i krvavu košulju svog političkog protivnika, ni paljevinu njihovih kuća, ni noćno rušenje jednog beogradskog kvarta od strane nekih nefašističkih hordi …
Jednostavno, to je nedopustiva pojava i naše – nefašističke horde, kreću spontano iz svih krajeva Srbije – sa zastavama Srbuje, parolama – Aco Srbine! i slikama Ace Srbina, u obračun sa onim štrajkačem glađu – fašistom, koji sedi na stepeništu narodne Skupštine. Reporter kaže da ih je već preko dve hiljade, nove grupe nadiru, stižu vesti da ih je već preko pet hiljada, žandarmerija pokušava da zaštiti manje grupe njihovih neistomišljenika – fašista naravno, i onog gore što mirno sedi na stepeništu Skupštine, a Aca Srbin o svemu tome nema pojma – on se tu na par stotina metatra od Skupštine sprema za obraćanje naciji, koje je za večeras najavljeno…
O Bože, ima li koga da mu javi šta se ovde dešava!
Nenad Budović, prenosi objavu Brane Bajića na fejsbuku.
„Šta god ko od vas mislio o Bošku Obradoviću, meni je ova slika, koju upravo gledam na N1, strašna! Doveli su, organizovano, 2000 sendvičara ispred Skupštine da pljuju po jednom čoveku! Čuva ih policija, vojska. Demonstriraju silu, u masi arlauču, skandiraju „Aco Srbine“! Ovo je njihova pobeda! Zlo!, zlo!, zlo! Neće ovde nikada biti bolje, narode moj razjedinjeni! Beograde, slobodarski, šta bi??? Ja se definitivno iseljavam!“
* * *
I, prekida se dnevnik, emisije ostalih programa – na ekranima se pojavljuje ON, Aca Srbin, Predsednik!
I, samouvereno, predsednički – dramaturški perfektno, obraća se građanima Srbije, perfektnim govorom koji i priliči predsedniku svih građana zemlje čiji je predsednik.
I, šta ja imam protiv takvog govora – Ništa!
I, da li verujem Predsedniku? – Ne!
I, šta mu ne verujem – Ništa!
I, kako je to moguće? Moguće je! Kako? Pitajte Predsednika. Razumeće.
* * *
U međuvremenu, ona veća grupa što se odaziva na „Aco Srbine“, napušta plato ispred Skupštine. Kako neko reče – na zvonce došli, na zvonce otišli. Na stepeništu ostaje Boško Obradović, koji u svom bezizlazu, verovatno razmišlja – šta ja to radim, mogu li ovim suludim činom da probudim ove falange, a zahtevi su mi preveliki – da se odlože izbori, da se stvore ravnopravni uslovi …. pa gde to ovde može da prođe.
A nedaleko od njega, u udobnim skupštinskim stolicama, iznetim iz Skupštine, dvočlana ekipa SNS – veteran Aleksandar Martinović, za koga Predsednik nedavno reče da je jedan od najobrazovanijih ljudi u njihovim redovuma i nova snaga SNS-a – praktikantkinja Sandra Božić, o kojoj će se – sudeći po poslednjim aktivnostima, i njenom napredovanju u redovima SNS, tek čuti. Oko njih je velika grupa sekundanata u živoj diplomatskoj aktivnosti, koje – kako jvljaju izveštači, traju od 9 do 15h.
I konačno stiže očekivano – obavest od strane tužilaštva, koje čita Aleksandar Martinović. Njihov zahtev je usvojen, tužilaštvo je pokrenulo postupak protiv B.O. – onog, takođe poslanika, što sedi tu do njih – na stepeništu, a ne u skupštinskim stolicama i veće grupe takođe izgrednika, cepačaa kaputa narodnog poslanika Marijana Rističevića.
Zadatak je izvršen, Martinović je – onako gladan, odgovarao i na pitanja novinara, valjda su mu zato i odgovori bili u skladu sa stanjem uma. No, otom potom. Skupštinski restoran je tu iza leđa, ionako moramo da vratimo stolice. Praktikantkinja Božić se tom predlogu nije protivila.
A ona budala B.O. i dalje sedi na stepeništu, mada u ovom raspletu ima i za njega neke koristi – ako tužilaštvo požuri sa istragom, što je bio i zahtev protivničke strane, doći će da ga odatle pokupe, jer tužilaštvo ne radi na stepeništu. A ako mu se posreći pa ga pritom i uhapse – tamo ima bar nešto i da se jede.
Dragiša Čolić
Strasno mi je zao onih skupstinskih stepenica, sta su sve izdrzale i otrpele.
Ko sve po njima gazi i sta ce tek jos preko njih da predje.
Stepeniste ispred skupstine odavno je postalo bojno polje opozicije, od petooktobarskog drzavnog udara, paljenja do danas jedino to stepiniste stradava.
Sta su ti ljudi, ni mrvicu savesti nemaju.
Meni je pored stepenista zao i onog jadnika koji je prvi poceo strajk i mogu da kazem da sram bilo Obradovica, sram sada, juce i sutra, sram ga bilo doveka, i njega i njegove koalicione partnere, unistili su coveku strajk svojim budalastinama.
Naj pre biju ljude, ruse grad, razbijaju i unistavaju sve sto stignu sad coveku uniste strajk koji je jedini imao smisao, covek je zeleo da se raspravlja o bitnim stvarima o juznoj pokrajini.
I sad vas pitam, sta tu ima da se mudruje, zbog jednog nesavesnog opozicionara koji 12 meseci zivi na grbaci naroda, koji prima platu a nista ne radi, propade postenom borcu za juznu pokrajinu STRAJK GLADJU.
Pa odakle vama pravo da zalite jadnicka koji nocu jede danju strajka koji se bori za svoje dupe a na sustinu celog tog stepenista zaboravljate?
Zasto se Obradoic ne odrekne plate ako toliko voli drzavu i narod, pravdu postenje?
Odlican tekst Dragise Colica !
Stvarno, ovo sto se zbivalo pred Skupstinom – koja mesecima ne radi normalno – je cist SHOW, igrokaz.
Kao i svakodnevna OBRACANJA predsednika republike – cista magla kojom dimi narod.
HLEBA (po 100 E) I IGARA (spektakl).
Dodao bih da je Bosko Obradovic ucesnik spektakla. U martu prosle godine upao je nasilno u RTS !
Ceo ovaj tekst bi bio u redu i istinit da ne promovise iseljavanje Srba iz Srbije i izrice ona strahota sa poistovecivanja Srpskog naroda sa vlastodzscima koji sve “ ispogane“.
Jeste li vi gospodine jedan od onih jugonostalgicara i pljuvaca svega srpskog, da ne kazem kominista?
I pitanje za redakciju: Jesu li i vasi stavovi koji su izneti u ovom tekstu?
Jer jedno je pljuvati po vlasti a nesto sasvim drugo pljuvati po sopstvenom narodu.
verni citalac
Verni citaoce Miroslave Stanojevicu, imam utisak da pazljivo niste ni procitali Colicev tekst i protumacili ste ga tendenciozno. A zasto – to vi sigurno znate, ali usput trazite pomoc redakcije Korena, iako u tekstu Dragise Colica be vidim nikakvog „pljuvanja po sopstvenom narodu“. S druge strane, kazete da autor teksto „promovise iseljavanje Srba iz Srbije“ a zasto to mislite? Zar samo zato sto je citirao objavu Brane Bajića na fejsbuku (koju je kako D. Č. kaze, izrekao Nenad Budović)?: Dragisa Colic je samo predstavio sliku dogadjanja pred Narodnom Skupstinom Srbije o strajku gladju i SNS „kontramitingu“.
„Šta god ko od vas mislio o Bošku Obradoviću, meni je ova slika, koju upravo gledam na N1, strašna! Doveli su, organizovano, 2000 sendvičara ispred Skupštine da pljuju po jednom čoveku! Čuva ih policija, vojska. Demonstriraju silu, u masi arlauču, skandiraju „Aco Srbine“! Ovo je njihova pobeda! Zlo!, zlo!, zlo! Neće ovde nikada biti bolje, narode moj razjedinjeni! Beograde, slobodarski, šta bi??? Ja se definitivno iseljavam!“. A videcemo kako ce vlast AV reagovati povodom najave predsednika Rusije, Vladimira Putima da prisustvuje konacnom otvaranju Hrama Svetog Save na Vracaru u Beogradu i hoce li se stotinama autobusa iz citave Srbije sliti hiljade pristalica AV, odnosno SNS-a (po zadatku) i time Putinu reci da daju odresene ruke Aleksandru Vucicu da odrzi obecanje dato Vasingtonu i Berlinu da izvrsi „eutanaziju“ Kosova i Metohije ili neustavno „razgranicenje“ za kojim srpski predsednik kuka u nedavnom videu na „ruzicastoj televiziji“?