Predstava

Ponoviću na samom startu, da ne bismo gubili vreme na nepotrebne stvari i da bismo razjasnili šta je značila ova predstava: Uspostavljanje železničkog saobraćaja između Beograda i Kosovske Mitrovice je strateški važno i potrebno. Međutim, onaj ko je verovao da će voz oblepljen natpisima „Kosovo je Srbija“ na dvadesetak jezika ući na Kosovo je (da upotrebim najblažu reč) glup. Ili želi da manipuliše narodom. I to ne samo svojim narodom, nego i onim drugim.

A to je jedino ostalo starom radikalu, sada naprednjaku. Da manipuliše. I u tome je on vrhunski majstor. Činjenica: Manipulacijom se kriju neuspesi i promašaji ove vlade, očajna situacija u zemlji, mafijaško razračunavanje na ulicama (pa i grobljima) u maniru devedesetih. I ističu pohvale „međunarodne zajednice“ kojoj odgovara Srbija koja pristaje na sve, kao i hvalospevi MMF-a koji obožava kada im se pare vraćaju, a na drugoj strani se država dodatno zadužuje raznim kanalima.

Elem, ne sumnjam da su „vlasti“ u Prištini bile spremne da pohapse kompletan voz. Ne sumnjam da je isključivo albanski sastav KPS naoružan dugim cevima bio spreman da zaustavi voz na Jarinju. Ne sumnjam čak ni da su „vlasti“ u Prištini poslali jedinice ROSU na voz. Ne sumnjam čak ni da su neke budale pokušale da postave eksploziv na prugu. Uostalom, o tome svedoči i snimak na Fejsbuku (mada svako može da napravi ovakav snimak).

Ali, isto tako ne sumnjam ni da je svakome ko ima i zrno političke pameti od samog starta bilo jasno da voz na čiju je dekoraciju potrošeno ko-zna-koliko neće ući na teritoriju koju mi nazivamo južnom srpskom pokrajinom, a Albanci nezavisnom državom. Barem ne onakav.

Čovek koji voli da preuzima krivicu za sve, Aleksandar Vučić, odlučio je, kaže, da vrati voz iz Raške u Beograd i time se ponosi. Dobro: Živote ljudi nije ugrozio. Pozdravljam.

Čovek koji želi da „Srbija preuzme sve evropske vrednosti“ javio se Federiki Mogerini i rekao joj da je razočaran reakcijom Evropske unije. Verujem da se Federika Mogerini baš nasekirala. Inače, Brisel je „ohladio“ i prištinske „vlasti“ kada je na zahtev Edite Tahiri da se voz zaustavi odgovorio da „to nije njihov posao“.

Čovek koji želi da sve-funkcionere-sveta smatra svojim prijateljima, obavestio nas je da će nazvati Džozefa Bajdena, potpredsednika SAD. Čoveka koji više nema ama baš nikakav značaj u američkoj politici, niti ikakve obaveze u Beloj kući; čoveka koji čeka da se spakuje i ode kući kad navali Trampovo osoblje.

Obavestiće on i Vladimira Putina, i Sia Đinpinga.

A onda ćemo dobiti još migova, bukova, kineskih mostova, vozova… Svega. I budite sigurni da će na naslovnoj strani (ne)službenog glasnika SNS koliko za dva dana pisati kako je Putin besneo i grmeo zbog Kosova.

Da je osoblje u Nemanjinoj zaista želelo da uspostavi (u skladu sa Briselskim sporazumom) saobraćaj između Beograda i Kosovske Mitrovice, poslalo bi običan, nedekorisan voz. Da je osoblje u Nemanjinoj zaista želelo da uspostavi železničku liniju obavestilo bi na vreme Brisel. Da je osoblje u Nemanjinoj zaista želelo da voz iz Beograda stigne u Kosovsku Mitrovicu, nikad ne bi poslalo u njemu Mišu Vacića. Ovakvih rečenica „da je osoblje u Nemanjinoj…“ mogao bih da napišem još najmanje 30.

Ponoviću još jednom: Voz između Beograda i Kosovske Mitrovice? Da, želim. Ali od toga nemojte praviti predstavu. Pogotovo ne onu za koju ste znali kako će se završiti…

Aleksandar Bećić

www.kolumnista.com