Televizije Pink i Hepi su po izveštaju Regulatornog tela za elektronske medije (REM) imale dečji program u prva tri meseca ove godine. CINS otkriva šta je ovo telo označilo kao dečji program na televizijama.
Pink i Hepi godinama nisu ispunjavali obaveze iz elaborata na osnovu kog su dobili dozvolu – nisu imali dečji, naučno-obrazovni i kulturno-umetnički program.
Na prošlonedeljnoj sednici Odbora za kulturu, održanoj u Narodnoj skupštini, načelnik Službe za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Stevica Smederevac je rekao da je sada sve u redu. Prema njegovim rečima ove televizije su „po svim parametrima ispunile sve svoje obaveze“.
Prema izveštaju koji je dostavio članovima Odbora, Pink i Hepi sada imaju dečji program. Međutim, ono što Smederevac nije rekao je da su dečji programi koje je REM zabeležio zapravo bila uživo uključenja reportera i gostovanja u jutarnjim programima.
Kao dečji program na Hepiju REM je označio predstavljanje dečje knjige, emitovano u 5 ujutru, koje je trajalo nešto duže od 15 minuta.
Reč je o zbirci pesama Pesme koje laste donose, koju je objavila, kako su je na Hepiju najavili, multimedijalna ličnost Mirjana Maksimović, umetničkog imena Madam M.
Televizija Pink je obavezno emitovanje sadržaja namenjenog deci i maloletnicima rešila uključenjima u okviru jutarnjeg programa.
U periodu od januara do kraja marta ove godine, Pink je posvetio oko 18 minuta dečjem programu. Reporter Pinkovog jutarnjeg programa javljao se iz dečjeg pozorišta Pinokio i Pozorištanceta Puž gde su najavljivana igranja budućih predstava. Isto tako, kao dečji program REM je računao i uključenje u kojem je najavljena konferencija o finansijskoj pismenosti mladih, kao i razgovor sa PR-kom Beogradske filharmonije koja je pričala o poseti učenika ovoj instituciji.
Ova uključenja bila su emitovana u periodu od 7 do 11 ujutru.
Smiljana Milinkov, šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kaže za CINS da dečji program mora biti posebno naznačen, da ima najavnu i odjavnu špicu, da se zna da je to dečji program.
„Ako je u okviru neke informativne emisije ili jutarnjeg programa to nije posebno određeno za decu“, objašnjava Milinkov.
Prema njenim rečima deca inače ne bi ni trebalo da provode vreme gledajući informativan program koji nije prilagođen njima.
Inače, Služba za nadzor i analizu REM-a je godinama u svojim izveštajima beležila da Pink i Hepi nemaju dečji i program za maloletnike, kao ni naučno-obrazovni, ni kulturno-umetnički program. Tako se prema izveštaju iz 2020. godine konstatuje da programska struktura ove dve televizije značajnim delom nisu u skladu sa elaboratom na osnovu kog su dobili dozvole, kao ni pravilnikom koji određuje kriterijume za izdavanje te dozvole.
Ipak, oduzimanje dozvola ovim televizijama nije se razmatralo.
Kada su prošle godine konkurisali za novu dozvolu, predstavnici televizije Hepi rekli su da žele da postanu porodična televizija, a da će im udeo dečjeg sadržaja biti 5% ukupnog programa. Sa druge strane, predstavnici Pinka su obećali da će kulturni, dečji i naučno-obrazovni program biti zastupljen sa minimum 20 odsto u programu, kao i da će ga adekvatno obeležavati. Uz to, značajni deo dečjeg programa ove televizije, prema navodima iz elaborata, trebalo je da budu animirani dečji filmovi američke A produkcije.
Nakon toga, članovi Saveta REM-a su odlučili da im opet daju dozvolu koja važi narednih osam godina.
Za tri meseca ove godine udeo dečjeg programa u ukupnom programu je na Pinku bio oko 0,02%, a na Hepiju 0,01%.
Predstavnik REM-a Stevan Smederevac je u Skupštini izjavio da se time ipak ispunjava minimum koji propisuje Zakon o elektronskim medijima.
„Zakon kaže da morate imati zastupljeni žanr“, rekao je Smederevac i dodao da samo „nula nije ispunjen uslov“.
Smederevac nam nije odgovorio na pitanja koja smo mu poslali.
Zoran Gavrilović iz organizacije Biro za društvena istraživanja (BIRODI) kaže za CINS da REM obesmišljava pravila propisana zakonom.
„Ovim izveštajem REM se sa jedne strane ruga javnosti u Srbiji, a sa druge strane opravdava donošenje odluke o frekvencijama.“
autor:Ivana Milosavljević
