Ode i Lane. Zaista verujem da ljudi odlaze na neko bolje mesto. Naravno, oni koji ga za života zasluže.
Oni, koji umesto da pišu „amin“ ispod objava tipa „Ako veruješ…“, izgovaraju molitvu u sebi i svojoj tišini. Oni, koji se, umesto što prete Bogom, i sami ponašaju kao da je sve u Božjim rukama. Oni, koji su istinoljubivi ne bojeći se posledica. Tamo je i Lane. Neću ga citirati. Neka počiva u miru, tamo gde je i sam želeo da počiva. To nije aleja velikana, jer velikani njegovog kova, nemerljiva su veličina.
S druge strane, Bjela, ode u nasilnike. Ne podržavam nasilje, ali… podržavam mogućnost da čoveku prosto padne mrak na oči. Zbog nepravde, zbog provokacija, zbog toga što ne želi da bude ono što nije da bi bio u milosti. Snimak smo detaljno pogledali više puta. I to je valjda jedini snimak kome ne nedostaje ni sekund. Čula se i samo jedna strana priče, na svim „onim“ tv kanalima. Bjela se samo poklonio publici. Publika je njemu svetinja kojoj se klanja. Gospodin. Umetnik. Zato i zaslužen aplauz.
Jednog velikana ispraćamo sa tugom, zahvalni što je bivao i delao tu među nama. Od ovog drugog se još uvek mnogo očekuje, u svakom smislu. Obojica nisu miljenici režima, ali jesu publike, koja još uvek nije slepo zatrovana ničim drugim do umetnošću u umetnosti i do istinom u realnom životu.
Svega će biti i posle Laneta, takav je scenario života. Ovaj film, zna se ko režira. Važno je da svi odigraju svoju ulogu najbolje što mogu. Nije svejedno da li ćete biti ispraćeni iskrenim aplauzom publike ili će vas izviždati.
autor:Marije Ilić
izvor:www.aleksinac.net
