Premijerkino jeste da “kaže istinu”, ali zašto to ne čini baš uvek?

1
488

“Danas sam osećala potrebu da se obratim građanima Republike Srbije, da ukažem na jedan, rekla bih, incident, koji se nama manje-više dešava svaki dan, ali ovo je svakako kap koja je prelila čašu”.

Ovako je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić započela svoje obraćanje na vanrednoj konferenciji za medije, ostavljajući utisak da je u pitanju prelomni trenutak u kome se ukazuje na slučaj koji je iz temelja uzdrmao društvo i čije posledice su, srazmerno hitnosti da se zakaže obraćanje javnosti, trajne i nesagledive. Ubrzo je otklonila nedoumice – u pitanju je prilog televizije N1 u kome se navodi da više desetina građana tvrdi da je dobilo poziv za vakcinaciju, ali da su zatekli zatvorena vrata “Belekspo centra”. Premijerka je kazala da ti građani jesu imali poziv za vakcinaciju, ali za sutra i optužila televiziju N1 da ruši plan vakcinacije.

Konferencija za medije, 16. 2. 2021. godine

“Mislite da će se ovi mediji izviniti? Mislite da će reći: ‘Izvinite građani Republike Srbije, nismo bili profesionalni, nismo bili objektivni, bili smo pristrasni, šta da radimo’? Neće, ali je moje da kažem istinu.”

Foto: printscreen

Međutim, da premijerka nije imuna na izgovaranje neproverenih ili neistinitih informacija pokazuje evidencija Istinomera prema kojoj je u kategoriji „Istinitost“ od 34 njene ocenjene izjave čak 24 označeno negativno – kao “neistina” njih 20, a četiri kao “kratke noge”. Još četiri njene izjave dobile su ocenu “skoro neistina”, jedna ocenu “poluistina”, dve “skoro istina” i samo tri su ocenjene kao “istina”.

Mnogo češće je izbegavala nego govorila istinu

Samo tokom prošle 2020. godine Istinomer je čak 15 premijerkinih izjava ocenio kao “neistinu”, odnosno sa – “kratke noge”.

Tako je u oktobru, govoreći o sastavu nove Vlade, istakla da “polovina novih ministara” nije imala veze s politikom do sada, iako je njih najmanje troje politički odavno aktivno, a ministarka privrede je čak i članica SNS.

Foto: printscreen

A odgovarajući na novinarsko pitanje da li će u novoj Vladi zadržati premijersko mesto, izjavila je da o tome odlučuje predsednik Srbije, kome je to “ustavna nadležnost”. Međutim, iako je Aleksandar Vučić i predsednik SNS, koja ima najveći broj poslaničkih mandata, ustavne nadležnosti predsednika Srbije ne omogućavaju mu da odlučuje o tome ko će biti novi premijer, niti kako će izgledati sastav buduće izvršne vlasti. Savetnik premijerke za medije uputio je Istinomeru reakciju na ovu ocenu, napominjući da je izjava “pogrešno interpretirana”, jer se iz postavljenog pitanja “jasno vidi” da je od Ane Brnabić tražen odgovor “kada će biti predložen mandatar i da li će to biti ona, a ne kakav će sastav biti naredne Vlade”. Budući da nismo koristili interpretiranu, već originalnu izjavu, uz objavljen snimak celog događaja i da se nikako ne možemo složiti sa tvrdnjom da se “jasno vidi” da je od predsednice Vlade tražen odgovor “kada će biti predložen mandatar i da li će to biti ona, a ne kakav će sastav biti naredne Vlade“, smatramo da je naša ocena ispravna i da nema osnova za njenu reviziju.

Da Vas podsetimo:  Ljubodrag Stojadinović: Sarapini gosti
Premijerka računa na zaboravnost građana?

U oktobru je kritikovala medije da su izmislili da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin otkazao posetu Beogradu, jer ona, kako je naglasila, nije ni bila zakazana. Ali, da je poseta najavljivana svedoče saopštenja iz kabineta predsednika Srbije, ali i izjava predsednika Vučića: „Razgovarali smo i o svim drugim važnim pitanjima za nas, o njegovom dolasku u Srbiju. Potvrdio je da u oktobru dolazi u Srbiju. To će biti veličanstven događaj kada budemo otvorili Hram Svetog Save, ali to će biti i dani koji će još jednom potvrditi našu zajedničku borbu i u Drugom svetskom ratu“.

Tvrdila je i da policija tokom građanskih protesta 8. jula “nije bacala suzavce”, iako video snimci demantuju njene navode.

Nekoliko meseci ranije, predsednica Vlade naglasila je da se pre 2014. nije obeležavao početak NATO bombardovanja, iako brojni snimci iz ranijih godina demantuju takvu njenu tvrdnju.

Foto: printscreen

Premijerka je 21. maja, odgovarajući na pitanje novinara BIRN-a kako komentariše to što iz različitih delova Srbije stižu nezvanične tvrdnje da je od virusa korona preminuo veći broj ljudi nego što se objavljuje, naglasila da se radi o “ozbiljnoj optužbi” naglašavajući da zvaničnici “ni u jednom trenutku nisu krili baš nijedan podatak”. Međutim, mesec dana kasnije, BIRN je na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19, objavio da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.

Takođe, u maju je izjavila i da je predsednik Vučić “pre odluke o zaustavljanju izbornih radnji” u martu, pozvao na konsultacije sve lidere političkih stranaka i grupacija koje su najavile da će učestvovati na parlamentarnim izborima i da se tada “širokim konsenzusom donela odluka da se prekinu izborne radnje”. Ali, rešenje o prekidu svih izbornih radnji donela je Republička izborna komisija 16. marta, a tek sutradan se predsednik Srbije sastao sa predstavnicima lista koje su najavile učešće na izborima.

Da Vas podsetimo:  Ekonomski tigar: Srbija 7. najsiromašnija zemlja u Evropi!
Foto: printscreen

„I vi ste videli da se on (Aleksandar Vučić) nije bavio više politikom, ni kampanjom, ni prepucavanjem sa političkim neistomišljenicima ili opozicijom, da to nije radila ni SNS, da to nisam radila ni ja kao predsednica Vlade“kazala je premijerka. Ali, samo nasumičnim pregledom medijskih natpisa Istinomer je izbrojao da su zvaničnici vladajuće stranke minimun osam puta oglašavali saopštenjima u kojima su se prepucavali sa političkim neistomišljenicima i opozicijom.

Brnabić ima „glupe ideje“ i(li) njima štiti Vučića?

Na početku epidemije virusa korona premijerka je izjavila da je broj respiratora kojima se raspolaže državna tajna u svim zemljama. Međutim, jednostavnom internet pretragom bilo je moguće saznati koliko su u tom trenutku respiratora imale pojedine zemlje, a samo nekoliko sati nakon premijerkine izjave predsednik Vučić saopštio je koliko respiratora Srbija ima.

Foto: printscreen

Početkom aprila kazala je da “prvi put imamo preko 40 posto odnos između ukupnog broja testiranih i broja zaraženih”, međutim to se pre tog dana desilo još šest puta.

Zatim, govoreći o “lažnim vestima i poluinformacijama”, zapitala se kako to da oni koji navode primer masovnog testiranja na virus korona u Južnoj Koreji, izostavljaju da napomenu da tamo “svaki građanin plaća testiranje”. “Dakle, svaki pojedinac, svaki građanin plaća testiranje. Država refundira ako je pozitivan. Dakle, ako je zaražen država refundira. Ali, svi prvo plate”, istakla je premijerka. Ipak, podaci su pokazali da testiranje na virus korona u Južnoj Koreji nisu plaćali svi građani ove države, već su se svi sumnjivi slučajevi, uz preporuku lekara, upućivali na besplatno testiranje.

Tvrdila je i da niko nije rekao “mi smo odneli pobedu protiv korona virusa”, a vladajuća Srpska napredna stranka i jedan član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19 jasno su istakli da je “Srbija pobedila korona virus”.

Da Vas podsetimo:  Nedolično obraćanje naciji
Foto: printscreen

U martu premijerka je prokomentarisala prijavu koju je dobila od Agencije za sprečavanje korupcije: “Optužena sam zato što sam rekla da će ljudi prepoznati rezultate, nisam rekla glasajte za toga i toga“. Ali, organizacija CRTA je Agenciji krajem decembra 2019. podnela prijavu protiv nje, jer je gostujući u emisiji “Novo jutro” TV Pink direktno pozvala gledaoce da glasaju za SNS i “pri tome se nije nedvosmisleno odredila da li iznosi stav organa u kojem obavlja javnu funkciju ili nastupa u svojstvu članice političke stranke”. Iako tvrdi da nije pozvala na glasanje i da je “optužena jer je rekla da će ljudi prepoznati rezultate”, premijerka je prećutala da je u nastavku rečenice rezultate Vlade poistovetila sa radom SNS, sugerišući građanima da je glas za tu stranku na izborima glas za Vladu na čijem je čelu i uslov za nastavak iste politike.

Na samom početku prošle godine premijerka je ​istakla da su, uprkos odluci dela opozicije da bojkotuje predstojeće izbore, uslovi za njihovo održavanje neuporedivi sa onima iz 2012, napominjući da u Srbiji tada nije bilo opozicionih medija. “Ali, vi danas imate ozbiljnu opozicionu scenu i ozbiljne medije, plus društvene mreže na kojima je 90 odsto Srbije, koje vi ne možete ni na koji način da kontrolišete”.

Foto: printscreen

Međutim, pred izbore 2012. godine, kada je SNS bila u opoziciji, funkcioneri te partije pojavljivali su se u svim vodećim medijima. Tako je Aleksandar Vučić gostovao i na TV B92, TV Avali, RTS-u i 2011. i 2012. godine, a i njegove stranačke kolege bile su gosti i na Studiju B, TV Hepi, kao i na TV Svet plus. Osim što su gostovali u emisijama televizija sa nacionalnom pokrivenošću, a njihove izjave prenošene u dnevnoj i nedeljnoj štampi, povezivani su sa nekoliko medija i na osnovu uticaja i vlasničke strukture. Takođe, premijerka Brnabić je kao dokaz sadašnje medijske slobode iznela podatak da je 90 odsto Srbije na društvenim mrežama. Ipak, prema podacima koje je “Eurostat” objavio krajem juna 2019. tokom 2018. u Srbiji je nešto više od polovine građana, tačnije 52 odsto, koristilo društvene mreže.

Izvor: Istinomer

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime