Presuda Šešelju – opasnost za Srbiju

Žalbeno veće Haškog tribunala osudilo je lidera radikala Vojislava Šešelja za progon, deportaciju i podsticanje deportacije Hrvata iz Vojvodine. Komentarišući presudu, advokat Toma Fila konstatuje da je ona presedan, jer je prvi put neko osuđen za ratni zločin koji je izvršio tako što je držao govor.

Međutim, postoji još nešto što je za Srbiju veoma važno, jer se prvi put presudom Haškog tribunala državljanin Srbije osuđuje za vršenje zločina na teritoriji države Srbije. To će pre svega iskoristiti hrvatska manjina u Vojvodini, upozorava Fila.

„Već imamo reakciju predsednika udruženja Hrvata, koji kaže da je to mala kazna i da treba i drugi da odgovaraju za zločine, a za zločine nad Srbima u Hrvatskoj, a desetine hiljada su morale da odu, nikad niko nije odgovarao“, kaže Fila. On dodaje da treba imati na umu da je Šešelj državljanin Srbije, pa je moguće da se pojavi tvrdnja da bez učešća države progon Hrvata nije ni mogao da se desi. To za našu zemlju može biti izuzetno opasno, kaže advokat Fila.

„Oni će sada ići na to da je država dozvolila, omogućila, pomogla ili izvršila zločin. To će sad biti razglabano na teritoriji Hrvatske. To će biti dodatni argument u razgovorima Hrvatske sa Srbijom“, kaže ovaj advokat. On dodaje da će presuda zapravo biti inicijalna kapisla za novi krug separatizma u Vojvodini i da je cela priča pokrenuta daleko od Srbije i Tribunala — u Vašingtonu.

„Sudija Haškog tribunala napisao je javni protest, a posle napustio Sud, jer je rekao da Teodor Meron američkog ambasadora izveštava o stvarima Suda, a trebalo je da bude nezavisan, jer je Sud Ujedinjenih nacija, a ne SAD. I upravnik zatvora je priznao da piše izveštaje UN, ali i američkoj Ambasadi“, podseća Fila. On dodaje i da je sudija Meron promenio praksu Suda, da bi Ante Gotovina, jedan od odgovornih za ubijanje i progon stotina hiljada Srba iz Hrvatske bio oslobođen, te da je kasnije ponovo promenjena, da bi bio osuđen general Lazarević.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu Dejan Mikavica smatra da eskalacija procesa separatizma u Vojvodini i presuda Šešelju nisu u direktnoj vezi. Presuda ni u budućnosti neće nužno proizvoditi zajedničke ili istovetne posledice, kaže Mikavica za Sputnjik.

„Ne postoji presuđujuća politika Vojislavu Šešelju ili bilo kom drugom Srbinu, koja bi mogla na bilo koji način da izmeni hrvatsku politiku prema Srbiji, ako imamo u vidu kontekst koji podrazumeva slučajeve koji su se desili i verbalni delikt koji se tiče Šešelja u Hrtkovcima. Hrvatska politika u odnosu na pitanje autonomije Vojvodine, u odnosu na Srbiju, na njen teritorijalni integritet je kontinuirana stvar i nepromenjiva je. Kakva god da je bila presuda Šešelju u Tribunalu, ta politika se ne bi drastičnije promenila“, tvrdi Mikavica.

Međutim, hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova, odmah nakon izricanja presude, oglasilo se saopštenjem u kome pozdravlja odluku Suda. Hrvatska takođe pozdravlja i utvrđenje Mehanizma o postojanju sistematskog i raširenog napada na nesrpsko civilno stanovništvo u kome je sudelovao i Vojislav Šešelj „kao potvrdu planskog kriminalnog djelovanja usmjerenog na stvaranje ’velike Srbije‘“.

Mikavica, koji je istoričar, kaže da Hrvatska koristi svaku priliku, ne samo kada je u pitanju međunarodno pravo, već i bilateralni odnosi između dveju država, da se bavi svojom nacionalnom manjinom u našoj zemlji. On smatra da se u ovom slučaju verovatno čak i ne govori o Hrvatima.

„Država koja je u svojoj istoriji počinila brojne monstruozne zločine genocida nad srpskim narodom usuđuje se da u svakoj prilici, pa čak i kad za to nema nikakvog povoda, kao što je ova presuda, otvori pitanja koja se tiču statusa Hrvata u Srbiji. Pitanje tih Hrvata istorijski je pomalo diskutabilno. Na osnovu mojih proučavanja postavlja se pitanje i samog porekla takozvanih Hrvata, odnosno Albanaca Klimenata na prostoru Hrtkovaca. Reč je o projekciji koja katoličko stanovništvo tog kraja predstavlja kao hrvatsko“, ocenjuje profesor.

Kada je reč o tvrdnjama advokata Tome File, da je presuda Šešelju diktirana iz Vašingtona kako bi se podgrejao separatizam, Mikavica kaže da treba biti obazriv i precizan kada se o tome govori. Pre svega, treba da imamo u vidu na koji Vašington mislimo, na američku duboku državu ili na administraciju Donalda Trampa, kaže Mikavica.

„Nisam siguran da iza ovoga mora nužno da stoji predsednik SAD i njegova administracija, oni imaju i suviše problema upravo sa tom dubokom državom da bi razmišljali o Vojvodini“, zaključuje Mikavica u razgovoru za Sputnjik.

intermagazin.rs/Sputnik